Pozdrav.
Prilikom dimenzionisanja dve potpuno identicne grede napravljene od dva razlicita tipa masovnog preseka T4 i D1, ali tako zadatih da su potpuno istog oblika i rasporeda armature(u preseku T4 dve dimenzije definisane kao nula odnosno minimalnih 1cm, dok su sve ostale dimenzije identicne), dobijam potpuno razlicitu armaturu. Za slucaj savijanja sa velikom normalnom silom zatezanja vecu armaturu dobijam u razlicitim zonama. (Aa1>Aa2 npr u prvom slucaju, dok u drugom Aa1<Aa2).
Ne razumem zasto se javlja ova razlika. Nisam nasao neko objasnjenje u uputstvu i na forumu pa se javljam. Ako mi je nesto promaklo unapred se izvinjavam.
Pozdrav..
Dimenzionisanje betona masivnih preseka
-
aleksandar okuka
- Postovi: 10
- Pridružio se: Pet Avg 29, 2008 1:14 pm
-
aleksandar okuka
- Postovi: 10
- Pridružio se: Pet Avg 29, 2008 1:14 pm
Razlike u rezultatima poticu od razlicitih sema armiranja.
Bilo bi dobro kada bi ste prilozili slike preseka.
Uz program se isporucuje baza proizvoljnih (masivnih i tankozidnih) poprecnih preseka. To su samo neki elementarni oblici preseka. Modifikacija proizvoljnih poprecnih preseka, menjanjem duzina ima smisla sve dok se ne menja topologija preseka. Ako zelite presek sa topologijom koju nemate u bazi, jednostavno ga nacrtajte i unesite u bazu preseka.
Ako vi za neku duzinu postavite vrednost 0 (ili njoj blisku vrednost) Vi ste tada promenili topologiju preseka.
U svakom slucaju, ukoliko bi preseci dobijeni na ovaj ili onaj nacin i bili isti, zbog razlicite polazne topologije preseka, malo je verovatno da ce i seme armiranja da budu jednake.
Slika prikazuje dva pomenuta masivna preseka "T4" i "D1". Ispod njih se nalaze dva potpuno proizvoljna masivna preseka, kao ilustracija proizvoljnosti oblika koje korisnik moze da definise, upotrebi u proracunu i dimenzionise.
Bilo bi dobro kada bi ste prilozili slike preseka.
Uz program se isporucuje baza proizvoljnih (masivnih i tankozidnih) poprecnih preseka. To su samo neki elementarni oblici preseka. Modifikacija proizvoljnih poprecnih preseka, menjanjem duzina ima smisla sve dok se ne menja topologija preseka. Ako zelite presek sa topologijom koju nemate u bazi, jednostavno ga nacrtajte i unesite u bazu preseka.
Ako vi za neku duzinu postavite vrednost 0 (ili njoj blisku vrednost) Vi ste tada promenili topologiju preseka.
U svakom slucaju, ukoliko bi preseci dobijeni na ovaj ili onaj nacin i bili isti, zbog razlicite polazne topologije preseka, malo je verovatno da ce i seme armiranja da budu jednake.
Slika prikazuje dva pomenuta masivna preseka "T4" i "D1". Ispod njih se nalaze dva potpuno proizvoljna masivna preseka, kao ilustracija proizvoljnosti oblika koje korisnik moze da definise, upotrebi u proracunu i dimenzionise.