Smaknute ploce

[MRIvan]

Postovani,
Cesto imam situaciju u visokogradnji da je potrebno modelirati plocu koja je smaknuta u presjeku. Tower daje opciju da se ploci zada ekcentricitet do polovine visine ploce, tako da ako je potrebno smaknuti plocu za recimo visinu grede to nije moguce.

Osim toga ima i zahtjeva da se modelira ploca iz dva dijela koja su povezana gredama a da se prostor izmedju dvije ploce koristi za termoizolaciju. Pri modeliranju unesu se recimo dvije ploce visine po 20 cm na osovinskom razmaku od 50 cm, i unese greda visine 70cm na gornjem nivou sa ekcentricitetom takvim da se osa grede nalazi izmedju dvije ploce. Formiraju se oslonci na gornjoj ploci i pri proracunu se vidi da nema zajednickog rada ploca.

Jedno od resenja bi bilo da se ploce povezu zidnim platnima i na taj nacin da se obezbijedi njihov zajednicki rad. Ipak u modelu bi to trebala da bude greda zbog dimenzionisanja. Ima li nekog nacina da se gredom povezu ploce u zajednicki rad?

Hvala unaprijed

[ezoranm]

Mislim da tu ne bi trebalo da se ubacuje greda. Tako povezane ploce cine prostorni nosac ciji bi sve elemente trebalo modelirati povrsinskim elementima. Cak i da tower daje mogucnost da se greda postavi ekscentricno u odnosu na dve ploce, mislim da to ne bi dalo upotrebljive uticaje

[NBM]

Ima li nekog nacina da se gredom povezu ploce u zajednicki rad?

Nema.
Ostaje kao opcija modeliranje grede povrsinskim elementom (zidnim platnima kako nazvaste), "vadjenja" uticaja (naredbom presek) iz ovako modelirane grede. U ovom slucaju voditi racuna da je spreg u vidu para N sila "zavrsio" u plocama i tada vidjeti da li uticaje koje je navukla ploca armirati adekvatno uzimajuci N sile kod dimenzionisanja AB ploce ili ih predati gredi u vidu momenta koji treba sabrati sa uticajima "zidnog platna" pa tek onda dimenzionisati sa Proracun preseka. Blizi mi je drugi postupak, dok je u uputstvu neveden prvi.

Opcija, kojom bi bilo moguce modelirati linijskim elementom, je u SAP/ETABS/SAFE bila inplementirana kroz naredbu constraint, kojim su se mogla povezati dva geometrijski nespojiva elementa i kroz definisanje njihovih deformacija povezati u zajednicki rad. Druga stvar je da ovo zahtijeva dosta dodatnog rada po pitanju unosenja podataka...tako da sam misljena da je brze sve odraditi Tower-om na gore navedeni nacin, ukoliko nije u pitanju veci broj greda.

[NBM]

Mislim da tu ne bi trebalo da se ubacuje greda. Tako povezane ploce cine prostorni nosac ciji bi sve elemente trebalo modelirati povrsinskim elementima. Cak i da tower daje mogucnost da se greda postavi ekscentricno u odnosu na dve ploce, mislim da to ne bi dalo upotrebljive uticaje

Zavisi o cemu je rijec. Ako su u pitanju dvije smaknute ploce koje su povezane jednom ivicnom gredom (ploce se ne preklapaju) tada je greda elasticni oslonac konturama ploce i imalo bi smisla modeliranje grede linijskim elementom.
Ako je rijec o sistemu greda koje povezuju dvije ploce na nekom malom rastojanju tada je u pitanju prostorni nosac.

[Vranješ]

Nema tu baš nekog egzaktnog rešenja, ali se ipak da doći do rezultata na sigurnoj strani.
Osobno, najprije pogledam kako bih to pješke riješio i prema tome tražim najbliži model, uz dodatne korekcije.
U ovakvim slučajevima ostavim ploče na istom nivou i tome priredim ostali dio modela-vrata, prozore i slično (ako je nužno potrebno) .
Visinu nosača određuje nam gornji rub "gornje" ploče i donji rub "donje" ploče. Nosač dimenzioniramo po uobičajenom postupku.
Korekcija rezultata dimenzioniranja se izvrši uz dodatak torzije, koja je uzmem da jednaka negativnom momentu ploče nad gredom.
Armaturi za Tu dodamo još i armaturu potrebnu za vješanje "donje" ploče na vrh grede.

I to je to, samo je pitanje koliko sam ispravno i jezički objasnio.

Pozdrav

[m-m]

Problem smaknutih ploca resavam na dva nacina:
1. kada je denivelacija mala tj. kada mi povecanje ili smanjenje visine neke od ploca ne utice na ostale elemente konstrukcije (npr. stubove), onda stavim ploce u istu ravan sa odgovarajucim granicnim uslovima a teziste grede ostavim u sredini grede.
2. ako je denivelacija velika onda na donju plocu postavim gredu i njeno teziste je spusteno u teziste donje ploce, a "rupu" popunim sa zidom kojem stavim karakteristike giter bloka i da bude ortotropna ploca sa odgovarajucim gran. uslovima (da bih preneo reakciju gornje ploce na gredu). E tu sad ostaje pitanje sadejstva grede i giter bloka, da li ima sadejstva i ako postavim granicne uslove ili nema.
A postoji i treci nacin, da postavite gredu na obe ploce (gornji i donju) i saberete njihove uticaje pa rucno dimenzionisete.

[HB]

Zar ne bi bilo jednostavnije ploču sa obje strane grede ostaviti u istoj ravnini (težišna linija) a onda osloboditi momente u ploči iznad grede - ukoliko je denivelacija veća i ne mogu se preuzeti negativni momenti

[Vranješ]

Zar ne bi bilo jednostavnije ploču sa obje strane grede ostaviti u istoj ravnini (težišna linija) a onda osloboditi momente u ploči iznad grede - ukoliko je denivelacija veća i ne mogu se preuzeti negativni momenti

Ima logike u tome.
Negativne momente prihvataju uzengije (gore sam rekao torzija...hm...).
Ako oslobodite momente iznad grede, onda treba paziti sa ugrađivanjem negativne armature. Nema negativne armature, nema tozije, odnosno nema dodatnog opterećenja u uzengijama, odnosno bit će ga točno onoliko koliko ugradimo negativne armature.
Rekao bih da je slična situacija kao kod rubnih nosača ploča (kompatibilna torzija).