Pozdrav,
Dali se počelo sa razvojem Towera 7?
Tower 7
Re: Tower 7
Da. Aktivnosti su zapocele jos pocetkom godine.
Od pre tri meseca krenuo je intenzivan rad, i od tada, gotovo sa svim kapacitetima radimo samo na Tower-u.
Neki okvirni plan je da u martu-aprilu 2012. objavimo Tower 7.
Jos uvek je rano da objavimo listu novina, koja za sada sadrzi oko 80 stavki i jos uvek nije konacna.
Svaki novi predlog koji dobijemo od korisnika bice nam veoma dragocen, bilo da se radi o nekoj krupnoj stvari ili samo sitnici.
Cak iako neki predlog ne udje u program, moze nam dati neku novu ideju za razmisljanje.
Unapred se zahvaljujemo.
Predloge nam mozete upucivati kao i do sada - ili putem ovog foruma ili direktno, putem e-mail-a.
Od pre tri meseca krenuo je intenzivan rad, i od tada, gotovo sa svim kapacitetima radimo samo na Tower-u.
Neki okvirni plan je da u martu-aprilu 2012. objavimo Tower 7.
Jos uvek je rano da objavimo listu novina, koja za sada sadrzi oko 80 stavki i jos uvek nije konacna.
Svaki novi predlog koji dobijemo od korisnika bice nam veoma dragocen, bilo da se radi o nekoj krupnoj stvari ili samo sitnici.
Cak iako neki predlog ne udje u program, moze nam dati neku novu ideju za razmisljanje.
Unapred se zahvaljujemo.
Predloge nam mozete upucivati kao i do sada - ili putem ovog foruma ili direktno, putem e-mail-a.
RADIMPEX SOFTWARE TEAM
Re: Tower 7
Evo predlog za sedmicu:
Postepena gradnja kod višespratnih zgrada - uticaj elastičnog skupljanja betona kod stubova višespratnica na uticaje u gredama. Šteta bi bilo da se ovo ne nađe u sedmici. Kada se kontinualna greda oslanja na stubove i bar jedno zidno platno (unutrađnji oslonac) pojaviće se ova pojava kod greda gornjih etaža. Naime, negativan moment će se javiti iznad zidnog platna dok se kod stuba usled većeg elastičnog skraćenja može javiti pozitivan moment iako je stub unutrašnji oslonac. U praksi se ovo ne dešava jer dok se izgrade donje etaže već se desi elastično skupljanje stubova tako da su grede najviših etaža nezavisne od ovih uticaja dok su u programu najopterećenije. Znači, program (ne samo tower) čak daje pogrešan znak momenta a kamoli vrednost. Ne znam koliko sam bio jasan, ali verujte da bi rešavanje ovog problema bila revolucija u Tower-u. Alat koji već postoji - FAZE GRAĐENJA ne može da "pokrije" ovu pojavu.
Postepena gradnja kod višespratnih zgrada - uticaj elastičnog skupljanja betona kod stubova višespratnica na uticaje u gredama. Šteta bi bilo da se ovo ne nađe u sedmici. Kada se kontinualna greda oslanja na stubove i bar jedno zidno platno (unutrađnji oslonac) pojaviće se ova pojava kod greda gornjih etaža. Naime, negativan moment će se javiti iznad zidnog platna dok se kod stuba usled većeg elastičnog skraćenja može javiti pozitivan moment iako je stub unutrašnji oslonac. U praksi se ovo ne dešava jer dok se izgrade donje etaže već se desi elastično skupljanje stubova tako da su grede najviših etaža nezavisne od ovih uticaja dok su u programu najopterećenije. Znači, program (ne samo tower) čak daje pogrešan znak momenta a kamoli vrednost. Ne znam koliko sam bio jasan, ali verujte da bi rešavanje ovog problema bila revolucija u Tower-u. Alat koji već postoji - FAZE GRAĐENJA ne može da "pokrije" ovu pojavu.
Re: Tower 7
Slucaj koji ste naveli nije moguce pripisati pojavi "Postepena gradnja kod višespratnih zgrada" vec prije svega velikoj disproporciji aksijalnih krutosti stubova i zidnog platna. Sa opcijom "Faze gradjenja" bi trebalo da se obuhvataju postepene deformacije na razlicitim statickim sistemima a koje su u skladu sa nacinom izvodjenja i postepenim nanosenjem opterecenja koje dovodi do faznog deformisanja modela.
U prilog navedenoj tvrdnji, nadjite rucno aksijalne krutosti stubova i zidnog platna i zadajte oslonce tih krutosti na jednom kontinualnom nosacu. Dobicete slicne rezultate koje navodite a da niste modelirali visespratni model. Razlicite krutosti oslonaca ce vam dati pozitivne momente ispod deformabilnijih stubova i u ovome nema niceg novog-nelogicnog.
U prilog navedenoj tvrdnji, nadjite rucno aksijalne krutosti stubova i zidnog platna i zadajte oslonce tih krutosti na jednom kontinualnom nosacu. Dobicete slicne rezultate koje navodite a da niste modelirali visespratni model. Razlicite krutosti oslonaca ce vam dati pozitivne momente ispod deformabilnijih stubova i u ovome nema niceg novog-nelogicnog.
Re: Tower 7
Nema ništa novo u tome da će se javiti različiti uticaji zbog različitih krutosti oslonaca. Ali...
U tower-u (a i kod drugih programa) kod višespratnice na najvišoj etaži javiće se pozitivan moment kod unutrašnjeg stuba ukoliko ima unutrašnjih oslonaca zidnih platana. I to je baš zbog različite krutosti stubova i zidova a i zbog manjih napona pritiska u zidovima nego u stubovima.
U realnosti, kod stvarne višespratnice, svi momenti kod oslonaca na najvišoj etaži biće negativni bez obzira na vrstu oslonaca (stubovi ili zidovi). Zašto? Zato što kad napravimo - izgradimo predposlednju etažu, od sopstvene težine odigraju se sve deformacije - elastična skupljanja betona i u stubovima i u zidovima. Kada gradimo najvišu etažu, u stvarnosti uticaji u njoj od sopstvene težine konstrukcije isti su kao da je objekat prizemni.
Program obrađuje model kao da ga odjednom 100% izgrađenog spustimo na zemlju a zenemaruje činjenicu da se sve deformacije na etaži koja se trenutno gradi i svim etažama ispod odigraju čim se ta etaža izgradi i da su elementi sledeće etaže nezavisni od deformacija svih donjih etaža koje su se već desile. Prema trenutnom pristupu jedini tačni uticaji - realni uticaji dobijaju se u gredama prve etaže višespratnica jer ova greda trpi deformacije od nanošenja težina svih gornjih etaža. U gredama prve etaže skoro nikada se neće javiti pozitivan moment kod stuba jer su stubovi ispod prve etaže kratki (samo jedna etaža) i elastična skupljanja tih stubova su mala, odnosno mala je razlika elastičnih skupljanja stubova i zidova na tako maloj dužini.
Možda sam opet nejasan. Ovo mi je bila tema diplomskog rada i ovim me je profesor gnjavio više od pola godine pre 9 godina. Postoji algoritam da se ovo reši, da se uticaji u svakom nivou dobiju u različitom modelu. 15 etaža - 15 modela. Za dobijanje uticaja u posmatranom nivou sopstvena težina se nanosi na posmatranu etažu i etaže iznad. Zahteva mnogo vremena, mnogo memorije. Siguran sam da bi timu Radimpex-a ovo bio lako rešiv problem i da bi našli elegantno rešenje za tower 7
U tower-u (a i kod drugih programa) kod višespratnice na najvišoj etaži javiće se pozitivan moment kod unutrašnjeg stuba ukoliko ima unutrašnjih oslonaca zidnih platana. I to je baš zbog različite krutosti stubova i zidova a i zbog manjih napona pritiska u zidovima nego u stubovima.
U realnosti, kod stvarne višespratnice, svi momenti kod oslonaca na najvišoj etaži biće negativni bez obzira na vrstu oslonaca (stubovi ili zidovi). Zašto? Zato što kad napravimo - izgradimo predposlednju etažu, od sopstvene težine odigraju se sve deformacije - elastična skupljanja betona i u stubovima i u zidovima. Kada gradimo najvišu etažu, u stvarnosti uticaji u njoj od sopstvene težine konstrukcije isti su kao da je objekat prizemni.
Program obrađuje model kao da ga odjednom 100% izgrađenog spustimo na zemlju a zenemaruje činjenicu da se sve deformacije na etaži koja se trenutno gradi i svim etažama ispod odigraju čim se ta etaža izgradi i da su elementi sledeće etaže nezavisni od deformacija svih donjih etaža koje su se već desile. Prema trenutnom pristupu jedini tačni uticaji - realni uticaji dobijaju se u gredama prve etaže višespratnica jer ova greda trpi deformacije od nanošenja težina svih gornjih etaža. U gredama prve etaže skoro nikada se neće javiti pozitivan moment kod stuba jer su stubovi ispod prve etaže kratki (samo jedna etaža) i elastična skupljanja tih stubova su mala, odnosno mala je razlika elastičnih skupljanja stubova i zidova na tako maloj dužini.
Možda sam opet nejasan. Ovo mi je bila tema diplomskog rada i ovim me je profesor gnjavio više od pola godine pre 9 godina. Postoji algoritam da se ovo reši, da se uticaji u svakom nivou dobiju u različitom modelu. 15 etaža - 15 modela. Za dobijanje uticaja u posmatranom nivou sopstvena težina se nanosi na posmatranu etažu i etaže iznad. Zahteva mnogo vremena, mnogo memorije. Siguran sam da bi timu Radimpex-a ovo bio lako rešiv problem i da bi našli elegantno rešenje za tower 7
Re: Tower 7
Jasno je sve sto ste naveli i o ovome je vec bilo govora ovdje na forumu.
Faze gradjenja bi trebalo da prokrivaju upravo ovo sto ste naveli - 15 etaza se racuna kao 15 modela.
Primjer koji ste inicijalno naveli bi bio jasniji-dosledniji da niste ubacili zidno platno kao oslonac, vec samo stubove istih ili slicnih krutosti. I u tom slucaju se slicno desava sa momentima u gredama koji prelaze u pozitivne nad osloncima ali ne tako drasticno.
Autor implementacije MKE u Tower-u je na jednom predavanju u IK govorio o problemu uticaja u elementima tavanice usled disproporcije krutosti (npr. jezgra u sredini tavanice sa stubovima u ostalom dijelu) koje dovode do pomenutog efekta kojeg ne treba mijesati sa faznom gradnjom visepratnica.
Faze gradjenja bi trebalo da prokrivaju upravo ovo sto ste naveli - 15 etaza se racuna kao 15 modela.
Primjer koji ste inicijalno naveli bi bio jasniji-dosledniji da niste ubacili zidno platno kao oslonac, vec samo stubove istih ili slicnih krutosti. I u tom slucaju se slicno desava sa momentima u gredama koji prelaze u pozitivne nad osloncima ali ne tako drasticno.
Autor implementacije MKE u Tower-u je na jednom predavanju u IK govorio o problemu uticaja u elementima tavanice usled disproporcije krutosti (npr. jezgra u sredini tavanice sa stubovima u ostalom dijelu) koje dovode do pomenutog efekta kojeg ne treba mijesati sa faznom gradnjom visepratnica.
Re: Tower 7
Pozdrav,
evo predloga za T 7,prilikom dinezionisanja betonskih preseka smatram da bi jako korisno bilo kada bi se ostavila mogucnost prikazivnja dijagrama napona u betonu i dilatacija kao polozaj neutralne osovine.
evo predloga za T 7,prilikom dinezionisanja betonskih preseka smatram da bi jako korisno bilo kada bi se ostavila mogucnost prikazivnja dijagrama napona u betonu i dilatacija kao polozaj neutralne osovine.
Re: Tower 7
Treba unaprediti postojeću mogućnost izvoza usvojene armature u Armcad dodatnim podešavanjima ili prilikom izvoza iz Tower-a ili prilikom uvoza u Armcad u vidu detaljne kontrole ekscentriciteta elemenata tj. greda, ploča, nivoa, stubova i omogućiti projektantima da dobiju time tačan izgled potrebne oplate u koju će biti smeštena usvojena armatura. Dobro bi bilo te opcije ostaviti otvorene za izmene i nakon uvoza, ako je moguće, da bi se sitne greške u definisanju oplate ispravile. Smatram da je loše to što mnogi misle da je izvoz armature iz Tower-a neuspeli eksperiment i da je moguće to stvarno unaprediti.
Re: Tower 7
Trebalo bi prikaz dimenzionisanja greda, koji ćemo štampati i pakovati kao deo glavnog projekta još automatizovati i uprostiti. Kod standardnog prikaza statičkog proračuna pojedine grede treba da se vidi oznaka pozicije, statički sistem, dijagrami uticaja, proračun na mestu ekstremnih uticaja u polju i nad osloncem, prikaz tih preseka sa usvojenom armaturom. U šestici sve ovo može ali uz niz međukoraka na kojima se gubi vreme. Pogotovo dosta vremena se gubi na prikazu usvojene armature u presecima jer je teško u radu sa iteracijama prikazati usvojenu armaturu u svim potrebnim presecima, pogotovo kod greda koje imaju više polja, tj. oslonaca. Trebalo bi uprostiti usvajanje armature u pojedinim presecima greda. Postojeći pristup, kroz iteracije, nije zadovoljavajući. Možda uvesti usvajanje armature u presecima sa ekstremnim uticajima u presecima u polju i nad osloncima nezavisno od vođenja podužne armature. Ne vidim uopšte svrhu prikaza vođenja podužne armature. Taj prikaz i ne treba da bude deo statičkog proračuna već detalja armiranja
Re: Tower 7
Da li se razmatra mozda neki modul za proračun potpornih zidova?
Re: Tower 7
Bice nekih unapredjenja u vezi opterecenja tla na konstrukciju ali jos ne planiramo uvodjenje nekog posebnog modula za potporne zidove.
Inace, listu novina planiranih za Tower 7 bi trebalo da objavimo do kraja meseca oktobra - za otprilike mesec dana.
Inace, listu novina planiranih za Tower 7 bi trebalo da objavimo do kraja meseca oktobra - za otprilike mesec dana.
RADIMPEX SOFTWARE TEAM
Re: Tower 7
Mislim da nebi bilo lose da se u sklopu Towera nađe modul za generisanje analize opterećenja. Mislim da bi posebno bilo interesantno uraditi tako nešto za opterećenje vjetrom prema eurocode-u jer i kod nas to postaje obavezujući standard (barem pojednostavljeni proračun opterećenja).
Mislim i da je vrijeme da se u Toweru nađe i davno obećani modul za proračun veza u čeliku.
I jedno pitanje, postoji li način (ili ideja) da se automatizuje procedura dimenzionisanja betona prema EC8?
Mislim i da je vrijeme da se u Toweru nađe i davno obećani modul za proračun veza u čeliku.
I jedno pitanje, postoji li način (ili ideja) da se automatizuje procedura dimenzionisanja betona prema EC8?
Re: Tower 7
Mislim da bi dimenzionisanje betona po EC8 bilo izuzetno korisno, ali pitanje je kako to uraditi.
Jedan od problema je recimo pri konceptu programiranog ponasanja, to sto je potrebno u svim cvorovima rama odrediti M nosivosti i greda i stubova, da bi se mogle odrediti vrednosti proracunskih T sila i to iziskuje VELIKI POSAO rucno.....
Po mom misljenju, moglo bi se uraditi usvajanje armature u gredama i stubovima i na osnovu toga da Tower sracuna M nosivosti za dva smera proracunskog pravca seizmickog dejstva,mozda preko posebnog kalkulatora kao sto je onaj u Tower 6 za proboj....
Jedan od problema je recimo pri konceptu programiranog ponasanja, to sto je potrebno u svim cvorovima rama odrediti M nosivosti i greda i stubova, da bi se mogle odrediti vrednosti proracunskih T sila i to iziskuje VELIKI POSAO rucno.....
Po mom misljenju, moglo bi se uraditi usvajanje armature u gredama i stubovima i na osnovu toga da Tower sracuna M nosivosti za dva smera proracunskog pravca seizmickog dejstva,mozda preko posebnog kalkulatora kao sto je onaj u Tower 6 za proboj....
Re: Tower 7
Također se priklanjam ideji dimenzioniranja prema EC8, sto sam vec i stavio u prijedloge.
Međutim, da bi se ovo moglo ukomponirati trebalo bi napraviti nekoliko stvari(npr. za okvirnu konst):
- ponajprije napraviti mogućnost za definiranje primarnih i sekundarnih elemenata (po mogućnosti za svaki smjer djelovanja, jer recimo na križanju dva okvira od kojih je jedan primarni a drugi sekundarni, ne mora značiti da će se stup dimenzionirati za oba smjera prema EC8)
- drugo bi bilo usvajanje amrature (posebno na ležajevima), za što bi trebalo uvesti malo jednostavniji način, npr. prije dimenzioniranja "klikom" odabrati profil ili raspon profila koji bi se usvojili za proračunatu armaturu i max broj redova grupiranja čime bi se postigao automatksi odabir ptrebne armature u proračunu
- tek sada se može ići na dimenzioniranje stupova - što bi bio malo složeniji postupak koji bi bio iterativan dok se ne postigne onaj omjer od 1.30 ili veći za odgovarajucu razinu aksijalne sile u stupu (ona koja daje najveci moment otpornosti)
- i onda proračun poprečne armature koji je dosta jednostavan nakon što se obavi ovo prethodno
- dakle, za ovaj postupak bilo bi dobro imati nekakav modul sličan kao za seizmičke zidove gdje bi se zadali svi potrebni parametri - klasa duktilnosti i sl.
Ovdje sam dao samo mišljenje za okvire, analogno bi išlo i za zidove, te za sekundarne elemente.
Naravno pitanje je koliko je ovo u planovima ekipe koja razvija program i smatraju li ovo potrebnim u usporedbi s drugim stvarima, ali svakako da je ovo skoro pa nemoguće (vremenski) provesti na ruke čim je u pitanju malo složenija konstrukcija.
DD
Međutim, da bi se ovo moglo ukomponirati trebalo bi napraviti nekoliko stvari(npr. za okvirnu konst):
- ponajprije napraviti mogućnost za definiranje primarnih i sekundarnih elemenata (po mogućnosti za svaki smjer djelovanja, jer recimo na križanju dva okvira od kojih je jedan primarni a drugi sekundarni, ne mora značiti da će se stup dimenzionirati za oba smjera prema EC8)
- drugo bi bilo usvajanje amrature (posebno na ležajevima), za što bi trebalo uvesti malo jednostavniji način, npr. prije dimenzioniranja "klikom" odabrati profil ili raspon profila koji bi se usvojili za proračunatu armaturu i max broj redova grupiranja čime bi se postigao automatksi odabir ptrebne armature u proračunu
- tek sada se može ići na dimenzioniranje stupova - što bi bio malo složeniji postupak koji bi bio iterativan dok se ne postigne onaj omjer od 1.30 ili veći za odgovarajucu razinu aksijalne sile u stupu (ona koja daje najveci moment otpornosti)
- i onda proračun poprečne armature koji je dosta jednostavan nakon što se obavi ovo prethodno
- dakle, za ovaj postupak bilo bi dobro imati nekakav modul sličan kao za seizmičke zidove gdje bi se zadali svi potrebni parametri - klasa duktilnosti i sl.
Ovdje sam dao samo mišljenje za okvire, analogno bi išlo i za zidove, te za sekundarne elemente.
Naravno pitanje je koliko je ovo u planovima ekipe koja razvija program i smatraju li ovo potrebnim u usporedbi s drugim stvarima, ali svakako da je ovo skoro pa nemoguće (vremenski) provesti na ruke čim je u pitanju malo složenija konstrukcija.
DD