Mozda nisam najjasniji ali radilo se o Towerovom izlazu koji sam prilozio kao zvanicni staticki proracun.
U njemu je bio dat ispis pozicija, pozicionirano je u Toweru i upravo taj deo je bio
problematican.
Revident je zahtevao da na nivou (ili osnovi) npr. I sprata budu prikazan, obelezeni i ispisane pozicije koje se u stvari nalaze na II spratu (ploce i grede koje fizicki cine k-ju II sprata).
Problem je resen tako sto sam takav plan pozicija uradio "rucno", dakle posebno
nacrtao.
Tower-om to nisam mogao dobiti jer on pozicije I sprata (grede i ploce)
oznacava na tom nivou a ne na onom ispod!
Dakle, ne radi se o planovima oplate gde se na tekucoj osnovi crtkasto obelezavaju ploce i grede osnove iznad!
PLAN POZICIJA
Upravo tako...svu zabunu ste vi unijeli, tako sto ste forsirali misljenje revidenta kao tacno.MJ wrote:Mozda nisam najjasniji...
Odnosno revident trazi od vas da vam je prikaz kao u crtezima arhitekture sto je pogresno. Na crtezima gradjevinskih osnova (plan pozicija) prikazuje se tavanica sa elementima konstrukcije na koje se oslanjaju a ne sa elementima iznad. Na crtezima arhitekture (presjek na 1,0 m iznad tavanice i prikazuje se presjeceno sa tavanicim ispod i ostalim elementima iznad). Nisam siguran da u Tehnicaru stoji ovo sto ste iznijeli. Nejasno je kako ste pristali na revidentov zahtijev (koji je za svaku osudu). Za 15-god. projektovanja objekata visokogradnje se nije nasao ni jedan revident sa ovakvim zahtjevom, vec nasuprot insistira se bas na prikazu tavanica sa pripadajucim elementima ispod a ne iznad. Npr. POS P100 je oznaka ploce, dok je POS G100 oznaka pripadajuce grede ispod (a ne iznad) te ploce i nalze se na jednom crtezu.
Pos200 je ploca II sprata, Pos G200 je greda na koju se oslanja ploca II sprata. Covek trazi da se one, kao pozicije unesu na Arh. osnovi I sprata.
Neznam kako ne razumete sta govorim, vrlo je jednostavno to sto trazi a ja pitam da li je ispravno.
Znaci greda POS G200 i poloca POS200 (koja se na nju oslanja) su grede u podu II sprata, odnosno plafonu I sprata.
Revident je trazio da se ove pozicije unesu u arh.osnovu I sprata.
Arh.osnova prvog sprata = seceno 1m iznad poda I sprata i gledao na dole.
Nadam se da je sad jasno sta pricam.
Da se razumemo, ja smatram da je ovo pogresno i zbunjujuce. ja se ne bavim zgradarstvom, mada odradim po nekad neku zgradicu/kucu, zato i pitam ovde za misljenje iskusnih.
Naravno da ne bi pristao na ovakvo obelezavanje ali revident je bio uporan a ja sam se kasnije raspitao kod nekoliko kolega koji su mi potvrdili njegov stav recima da je to uobicajeno u zgradarstvu!
Neznam kako ne razumete sta govorim, vrlo je jednostavno to sto trazi a ja pitam da li je ispravno.
Znaci greda POS G200 i poloca POS200 (koja se na nju oslanja) su grede u podu II sprata, odnosno plafonu I sprata.
Revident je trazio da se ove pozicije unesu u arh.osnovu I sprata.
Arh.osnova prvog sprata = seceno 1m iznad poda I sprata i gledao na dole.
Nadam se da je sad jasno sta pricam.
Da se razumemo, ja smatram da je ovo pogresno i zbunjujuce. ja se ne bavim zgradarstvom, mada odradim po nekad neku zgradicu/kucu, zato i pitam ovde za misljenje iskusnih.
Naravno da ne bi pristao na ovakvo obelezavanje ali revident je bio uporan a ja sam se kasnije raspitao kod nekoliko kolega koji su mi potvrdili njegov stav recima da je to uobicajeno u zgradarstvu!
Ako je trazio da se vasi crtezi usaglase sa arhitektonskim, odnosno da se grede unesu na arhitektonsku osnovu, to bi i moglo kao crtkane linije na arhitekstonskoj osnovi, ali to nije vas problem vec problem arhitekte, i iskreno se slazem tako nesto bi bilo zbunjujuce. Druga stvar je da se konstrukcija ne pravi na osnovu arhitektonskih vec konstruktivnih crteza, tako da je bezpotrebno opterecivati arhitektonski crtez sa gredama ispod, na osnovu arhitektonskog crteza se samo zidaju pregradni zidovi.MJ wrote:Pos200 je ploca II sprata, Pos G200 je greda na koju se oslanja ploca II sprata. Covek trazi da se one, kao pozicije unesu na Arh. osnovi I sprata.
Neznam kako ne razumete sta govorim, vrlo je jednostavno to sto trazi a ja pitam da li je ispravno.
Znaci greda POS G200 i poloca POS200 (koja se na nju oslanja) su grede u podu II sprata, odnosno plafonu I sprata.
Revident je trazio da se ove pozicije unesu u arh.osnovu I sprata.
Arh.osnova prvog sprata = seceno 1m iznad poda I sprata i gledao na dole.
Nadam se da je sad jasno sta pricam.
Da se razumemo, ja smatram da je ovo pogresno i zbunjujuce. ja se ne bavim zgradarstvom, mada odradim po nekad neku zgradicu/kucu, zato i pitam ovde za misljenje iskusnih.
Naravno da ne bi pristao na ovakvo obelezavanje ali revident je bio uporan a ja sam se kasnije raspitao kod nekoliko kolega koji su mi potvrdili njegov stav recima da je to uobicajeno u zgradarstvu!
Pozdrav!
-
Fox Mulder
- Postovi: 4
- Pridružio se: Uto Jan 27, 2009 7:33 am
- Lokacija: SRB
Iu nasem kraju se u arhitektonskim nactima na osnovi prizemlja crtaju se crtkano grede i ostali elementi.
Medjutim gde je tu sad problem. Napravi se deo projekta koji se zove Staticki proracun sa planom pozicija i naravno ovo se sastoji od matematike statike i grafickog dela. U grafickom delu, koji crta konstruktivac su konstruktivni elementi bez nepotrebnih oznaka arhitektonskih (vrata, prozori, parapeti, podna konstrukcija i sve ono ostalo - umivaonici itd.). Ono sto mora da se slaze sa arhitekturom to su gabariti, osna rastojanja i da da potrebne informacije koji staticki element na koji se vezuje-oslanja. I ovako na osiromasenim nacrtima je vrlo pregledno dato plan pozicija.
Medjutim gde je tu sad problem. Napravi se deo projekta koji se zove Staticki proracun sa planom pozicija i naravno ovo se sastoji od matematike statike i grafickog dela. U grafickom delu, koji crta konstruktivac su konstruktivni elementi bez nepotrebnih oznaka arhitektonskih (vrata, prozori, parapeti, podna konstrukcija i sve ono ostalo - umivaonici itd.). Ono sto mora da se slaze sa arhitekturom to su gabariti, osna rastojanja i da da potrebne informacije koji staticki element na koji se vezuje-oslanja. I ovako na osiromasenim nacrtima je vrlo pregledno dato plan pozicija.
***** X-Files******
The truth is out there
And I Want To Believe
The truth is out there
And I Want To Believe
Upravo to sam i napisao ali crtkane linije na arhitekstronskim crtezima crta arhitekt a ne konstrukter.Fox Mulder wrote:Iu nasem kraju se u arhitektonskim nactima na osnovi prizemlja crtaju se crtkano grede i ostali elementi.
Medjutim gde je tu sad problem. Napravi se deo projekta koji se zove Staticki proracun sa planom pozicija i naravno ovo se sastoji od matematike statike i grafickog dela. U grafickom delu, koji crta konstruktivac su konstruktivni elementi bez nepotrebnih oznaka arhitektonskih (vrata, prozori, parapeti, podna konstrukcija i sve ono ostalo - umivaonici itd.). Ono sto mora da se slaze sa arhitekturom to su gabariti, osna rastojanja i da da potrebne informacije koji staticki element na koji se vezuje-oslanja. I ovako na osiromasenim nacrtima je vrlo pregledno dato plan pozicija.
Na arhitektonskoj osnovi se mogu izpozicionirati grede ploce iznad,jer se uvek tako i prikazuju u arhitekturi,ali to nema nekog preteranog smisla,jer ce u svakom slucaju ista ta osnova u planovima oplate i planovima pozicija prikazivati grede koje njoj pripadaju a ne ove iznad,pa u tom slucaju bi postojale 2 identicne osnove sa razlicitim pozicijama greda.MJ wrote:Pos200 je ploca II sprata, Pos G200 je greda na koju se oslanja ploca II sprata. Covek trazi da se one, kao pozicije unesu na Arh. osnovi I sprata.
Neznam kako ne razumete sta govorim, vrlo je jednostavno to sto trazi a ja pitam da li je ispravno.
Znaci greda POS G200 i poloca POS200 (koja se na nju oslanja) su grede u podu II sprata, odnosno plafonu I sprata.
Revident je trazio da se ove pozicije unesu u arh.osnovu I sprata.
Arh.osnova prvog sprata = seceno 1m iznad poda I sprata i gledao na dole.
Nadam se da je sad jasno sta pricam.
Da se razumemo, ja smatram da je ovo pogresno i zbunjujuce. ja se ne bavim zgradarstvom, mada odradim po nekad neku zgradicu/kucu, zato i pitam ovde za misljenje iskusnih.
Naravno da ne bi pristao na ovakvo obelezavanje ali revident je bio uporan a ja sam se kasnije raspitao kod nekoliko kolega koji su mi potvrdili njegov stav recima da je to uobicajeno u zgradarstvu!
Ukoliko bi samo ostavili osnovu ploce sa prikazom greda iznad,ocigledno bi bilo veoma pogresno,sa druge strane,ne mozemo da pogresimo,ukoliko prikazemo plocu i njoj pripadajuce grede.
Banalno je i ne treba gubiti vreme na ovakve stvari,revidenata ima raznih,treba razmisljati kako ce neko to izvoditi,sigurno nece praviti pos 100 sa gredama pos 200.
Pozdrav.
Mogu samo da probam da pomognem mladjim kolegama. Uobicajeno je da se na arhitektonsko gradjevinskoj osnovi nizeg sprata isprekidanim linijama prikazuje plan pozicija viseg. To je iz tog razloga sto tesari postavljaju oplatu dok stoje na nizem spratu za visi, i pri tome gledaju na gore. Na taj nacin vide gde treba da postave grede, podvlake i sl., a jasno se vidi i na koje vertikalne elemente se sta oslanja.
Kada se popnu gore, onda armiraci po planovima armature rade citavu gornju konstrukciju.
Tako dolazi do toga da se u projektu konstrukcije pozicije za jednu tavanicu pokazuju upravo na toj koti, a u arh. gradj na osnovi za jednu tavanicu nize. Inace, projektant konstrukcije mora da ima preklopljene, (makar u glavi) obe osnove.
Kao sto je neko vec ranije napisao pametno je u projektu konstrukcije i statickom proracunu izbegavati nazive kao sto su osnova sprata, prizemlja i sl. vec ih oznacavati kao Poz 100 - ploca na koti ... Time se izbegava svaka zabuna, a revident nema razloga da se buni.
Kada se popnu gore, onda armiraci po planovima armature rade citavu gornju konstrukciju.
Tako dolazi do toga da se u projektu konstrukcije pozicije za jednu tavanicu pokazuju upravo na toj koti, a u arh. gradj na osnovi za jednu tavanicu nize. Inace, projektant konstrukcije mora da ima preklopljene, (makar u glavi) obe osnove.
Kao sto je neko vec ranije napisao pametno je u projektu konstrukcije i statickom proracunu izbegavati nazive kao sto su osnova sprata, prizemlja i sl. vec ih oznacavati kao Poz 100 - ploca na koti ... Time se izbegava svaka zabuna, a revident nema razloga da se buni.
Podrzavam kolegu Nenada B. u nameri da pomogne mladjim kolegama, i generalno, teznju za razjasnjenjem manje jasnih stvari. Vecina diskusija na ovoj temi je ispravna i korisna, samo bih hteo da nesto malo dopunim.
Naime, postavimo li pitanje kako je uopste doslo do toga da jedna "bazna" operacija, (pozicioniranje) koja se toliko decenija unazad upraznjava u izradi projekata konstrukcije, izaziva nedoumice, mozemo doci do sledeceg:
Nekada:
Da se podsetimo, u vreme kada su se crtezi izradjivali rucno, rapidografima, projektanti arhitekture su crtali na paus papiru, i onda, kada je vec dovoljno (a ne previse) podataka za rad ostalih projektanata, kopiranje se vrsilo na amonijacnim kopir aparatima, na tzv. transparentu gde se mogao "izredirati" visak podataka i onda su po njemu nastavljali rad ostali projektanti, u nasem slucaju, konstruktivci. Kada bi oni zavrsili, kopiralo se na ozalid (ozolit) papiru i to bi bilo to.
Sada:
Od kako se koriste racunari u tehnickom crtanju, tehnologija je razlicita, ali je princip ostao isti, naime,
uz pomoc layer-a se uklanjaju nepotrebni podaci i podloge dobijene od arhitekata se koriste za dalji rad, npr. iscrtavanje planova pozicija i dalje stampanje.
Sta je ovde zajednicko?
Pa upravo to da se ponekada jako obimni i komplikovani crtezi nacrtaju jedanput od strane projektanta arhitekture i projektant konstrukcije ne mora da gubi dragoceno vreme i ponovo da crta stubove, zidove, tavanice itd., vec samo docrta linije i tekstove vezane za pozicioniranje, i u takvim uslovima je neminovno bilo ustanoviti neku konvenciju da se na osnovi (po potrebi se pozicije obelezavaju i na presecima) npr. prizemlja, pozicioniraju vertikalni elementi, a tavanica sa pripadajucim gredama nad posmatranom etazom, se pozicionira na elementima konstrukcije iscrtanim (od strane arhitekte) crticastim linijama , i ono sto zelim da narocito naglasim u vezi crticastog prikaza kontura konstrukcije na crtezima arhitekture, to je da to nije samo preporucljiva, uobicajena, nego OBAVEZNA stvar. Kako je vec istaknuto, to je potrebno npr. tesarima za izradu oplate, ali svakako i npr. projektantu konstrukcije, projektantu masinskih instalacija koji treba da predvidi trasu za ventilacione kanale, ali i za korisnike objekta, jer, neko mozda donese odluku o (ne)kupovini stana koji na plafonu sobe ima vidljivu gredu-podvlaku, da ne spominjemo koliko takav, vidljiv deo konstrukcije moze imati uticaja na rasprostiranje zvuka (prepreka) u nekoj koncertnoj hali, mora se videti koliko gornja tavanica prekriva kao nadstresnica neku terasu itd. Znaci, arhitekte moraju crticastim linijama da iscrtaju sve sto je vidljivo u prostoru (ukoliko je i izvesno postojanje tzv. "skrivene" grede u okviru neke tavanice, nju arhitekta ne iscrtava, vec se ona tretira u detaljima armature), i savetujem kolegama konstrukterima da insistiraju na ovome kod kolega arhitekata (neki programi, poput ArchiCAD-a, imaju opciju ukljucivanja i iskljucivanja crticastog prikaza greda u donjoj etazi, po potrebi). Sve ovo se moze procitati i u odlicnim prirucnicima iz edicije "Tehnicar" i drugoj, uglavnom starijoj literaturi. Ono sto se u poslednje vreme redje vidja na arhitektonskim crtezima, su tzv. "oboreni preseci", kojima se jednostavno i na malom prostoru daju neophodni podaci (i to kako razradjivacu detalja oplate i armature, tako i izvodjacu) o nadprozornicima, nadvratnicima, gredama-podvlakama, stepenistu, "ispadima", vencima i sl.
U skorije vreme, otkako su se pojavili graficki orijentisani programi za proracun k-je, narocito oni sa opcijom za (polu)automatsko pozicioniranje, poput Tower-a, sve vise projektanata konstrukcije prilikom modeliranja (crtanja) konstrukcije za potrebe proracuna, koristi te crteze za planove pozicija (a ne arhitektonske crteze) pa onda dolazimo do toga da se vrsi pozioniranje nesto drugacije od prethodno navedenog i to su kolege gore lepo objasnile. Na isti nacin su se i ranije obelezavale pozicije u planovima montaze medjuspratnih konstrukcija kod montazne gradnje.
Sta bi trebalo da bude pravilno?
Naravno, i jedno i drugo, ako zadovolji sustinu, a to je da se kroz plan pozicija jednoznacno moze locirati odredjeni element u konstrukciji i dobiti informacije o njegovoj geometriji, materijalu, opterecenju. Moja preporuka je da se revidentu uctivim recnikom ukaze da nijednim propisom nije definisan nacin oznacavanja konstruktivnih elemenata, vec je to stvar izbora projektanta i dobre prakse, i da se takva primedba odbija, uostalom, uloga revidenta nije stalna, vec ste danas projektant, sutra revident, pa je sigurno da se tu ne radi o nekakvim, po defaultu, suprotstavljenim stranama, vec da treba saradjivati sa puno razumevanja i ici ka zajednickom cilju-uspesnom projektu.
Pozz svima.
Naime, postavimo li pitanje kako je uopste doslo do toga da jedna "bazna" operacija, (pozicioniranje) koja se toliko decenija unazad upraznjava u izradi projekata konstrukcije, izaziva nedoumice, mozemo doci do sledeceg:
Nekada:
Da se podsetimo, u vreme kada su se crtezi izradjivali rucno, rapidografima, projektanti arhitekture su crtali na paus papiru, i onda, kada je vec dovoljno (a ne previse) podataka za rad ostalih projektanata, kopiranje se vrsilo na amonijacnim kopir aparatima, na tzv. transparentu gde se mogao "izredirati" visak podataka i onda su po njemu nastavljali rad ostali projektanti, u nasem slucaju, konstruktivci. Kada bi oni zavrsili, kopiralo se na ozalid (ozolit) papiru i to bi bilo to.
Sada:
Od kako se koriste racunari u tehnickom crtanju, tehnologija je razlicita, ali je princip ostao isti, naime,
uz pomoc layer-a se uklanjaju nepotrebni podaci i podloge dobijene od arhitekata se koriste za dalji rad, npr. iscrtavanje planova pozicija i dalje stampanje.
Sta je ovde zajednicko?
Pa upravo to da se ponekada jako obimni i komplikovani crtezi nacrtaju jedanput od strane projektanta arhitekture i projektant konstrukcije ne mora da gubi dragoceno vreme i ponovo da crta stubove, zidove, tavanice itd., vec samo docrta linije i tekstove vezane za pozicioniranje, i u takvim uslovima je neminovno bilo ustanoviti neku konvenciju da se na osnovi (po potrebi se pozicije obelezavaju i na presecima) npr. prizemlja, pozicioniraju vertikalni elementi, a tavanica sa pripadajucim gredama nad posmatranom etazom, se pozicionira na elementima konstrukcije iscrtanim (od strane arhitekte) crticastim linijama , i ono sto zelim da narocito naglasim u vezi crticastog prikaza kontura konstrukcije na crtezima arhitekture, to je da to nije samo preporucljiva, uobicajena, nego OBAVEZNA stvar. Kako je vec istaknuto, to je potrebno npr. tesarima za izradu oplate, ali svakako i npr. projektantu konstrukcije, projektantu masinskih instalacija koji treba da predvidi trasu za ventilacione kanale, ali i za korisnike objekta, jer, neko mozda donese odluku o (ne)kupovini stana koji na plafonu sobe ima vidljivu gredu-podvlaku, da ne spominjemo koliko takav, vidljiv deo konstrukcije moze imati uticaja na rasprostiranje zvuka (prepreka) u nekoj koncertnoj hali, mora se videti koliko gornja tavanica prekriva kao nadstresnica neku terasu itd. Znaci, arhitekte moraju crticastim linijama da iscrtaju sve sto je vidljivo u prostoru (ukoliko je i izvesno postojanje tzv. "skrivene" grede u okviru neke tavanice, nju arhitekta ne iscrtava, vec se ona tretira u detaljima armature), i savetujem kolegama konstrukterima da insistiraju na ovome kod kolega arhitekata (neki programi, poput ArchiCAD-a, imaju opciju ukljucivanja i iskljucivanja crticastog prikaza greda u donjoj etazi, po potrebi). Sve ovo se moze procitati i u odlicnim prirucnicima iz edicije "Tehnicar" i drugoj, uglavnom starijoj literaturi. Ono sto se u poslednje vreme redje vidja na arhitektonskim crtezima, su tzv. "oboreni preseci", kojima se jednostavno i na malom prostoru daju neophodni podaci (i to kako razradjivacu detalja oplate i armature, tako i izvodjacu) o nadprozornicima, nadvratnicima, gredama-podvlakama, stepenistu, "ispadima", vencima i sl.
U skorije vreme, otkako su se pojavili graficki orijentisani programi za proracun k-je, narocito oni sa opcijom za (polu)automatsko pozicioniranje, poput Tower-a, sve vise projektanata konstrukcije prilikom modeliranja (crtanja) konstrukcije za potrebe proracuna, koristi te crteze za planove pozicija (a ne arhitektonske crteze) pa onda dolazimo do toga da se vrsi pozioniranje nesto drugacije od prethodno navedenog i to su kolege gore lepo objasnile. Na isti nacin su se i ranije obelezavale pozicije u planovima montaze medjuspratnih konstrukcija kod montazne gradnje.
Sta bi trebalo da bude pravilno?
Naravno, i jedno i drugo, ako zadovolji sustinu, a to je da se kroz plan pozicija jednoznacno moze locirati odredjeni element u konstrukciji i dobiti informacije o njegovoj geometriji, materijalu, opterecenju. Moja preporuka je da se revidentu uctivim recnikom ukaze da nijednim propisom nije definisan nacin oznacavanja konstruktivnih elemenata, vec je to stvar izbora projektanta i dobre prakse, i da se takva primedba odbija, uostalom, uloga revidenta nije stalna, vec ste danas projektant, sutra revident, pa je sigurno da se tu ne radi o nekakvim, po defaultu, suprotstavljenim stranama, vec da treba saradjivati sa puno razumevanja i ici ka zajednickom cilju-uspesnom projektu.
Pozz svima.
"Armaturu treba stavljati svuda, tako da ce je sigurno biti i tamo gde je potrebno." 
Dali je moguće nakon sto se Towerom oznace sve pozicije konstrukcije, exportitrati crtez kao .dxf fajl te ga zatim importirati u Acad u kojem ce biti vidljive sve oznake pozicija?
Pokušo sam ovo u nadi da izbjegnem ručno pozicioniranje u Acadu
p.s. jel se moze negdje jos nabaviti/kupiti taj "Tehničar"?
Pokušo sam ovo u nadi da izbjegnem ručno pozicioniranje u Acadu
p.s. jel se moze negdje jos nabaviti/kupiti taj "Tehničar"?
