Reduktor?

[Vranješ]

Upravo sam pogledao upute, koje se odnose na "Reduktor".
Nisam baš siguran da sam nešto posebno razumio...
Ako netko ima praktično iskustvo sa njegovim korištenjem (kako, kad i gdje...i zašto?) lijepo molim kratak kurs.

Može i na PP, da ne davimo ovaj forum sa svim i svačim.

Unaprijed hvala.

Pozdrav

[staticar1]

Upravo sam pogledao upute, koje se odnose na "Reduktor".
Nisam baš siguran da sam nešto posebno razumio...
Ako netko ima praktično iskustvo sa njegovim korištenjem (kako, kad i gdje...i zašto?) lijepo molim kratak kurs.

Može i na PP, da ne davimo ovaj forum sa svim i svačim.

Unaprijed hvala.

Pozdrav

Reduktor je sjajna stvar, i svaka cast ekipi radimpexa na toj alatki.

Za šta ona služi

Sigurno ste nekad imali dilemu kako modelirati neku konstrukciju ili linisjkim ili površinskim elementima. E reduktor je upravo namijenjen za te stvari, on uklanja granicu izmedju linijskih i površinskih elemenata.

Recimo imate sanducasti most. Sanduk se može modelirati površinskim ili grednim elemntima.
Ukoliko koristite gredne elemente onda možete doći lako do uticaja kao što su momenti savijanja i ostali... Na te uticaje se može odrediti ukupna potrebna armaturu u cijelom presjeku.

Postavlja se dilema, šta ako se modelira sanduk sa površinskim elementima. Koji je ukupni momenat savijanja recimo iznad srednjeg stupa (oslonca) na površinskom modelu?! E tu dolazi reduktor. Vi selektirate sve površinske elemente i onda pomoću reduktora redukujete sve unutrašnje sile koje se javljaju u površinskom nosaču na težište reduktora koje ste ranije vi definirali gdje se nalazi tako da dobijete uticaje kao na gredi momenti savijanja, poprečne sile...itd....

Ja sam provjeravao uticaje svojevremeno sa programom TDV koji je specijaliziran za mostove, na jednom mostu koji je dug oko 500m, konzolna gradnja. I dobio sam u radimpexu rezultate skoro identične. TDV koristi samo gredne elemente a u toweru sam to isto modelirao kao površinske elemente.

Prednost reduktora je što se mogu oslonci zadati na pravom mjestu gdje stoje (tako da se iznad oslonca dobije stvarni negativni momenat, jer je težište presjeka iznad oslonca a nije na osloncu).

Može se primjeniti za seizmičke zidove, tzv AB jezgra koja se nalaze u sredini zgrada a služe da prime horizontalne uticaje. Ako imate više ovakvih zidova a modelirali ste ih kao površinske nosače, kako doći do momenta savijanja na dnu zida. Zid je u ovom slučaju konzola. To možete odrediti preko reduktora, za težište koje želite. Govorim o rezultanti uticaja. Mukz = mz (ploče) + Nx (ploče) * Z (udaljenost hvatišta).

Kao kad računamo podvlake, samo sve se radi automatski za odabrane elemente i za zadanu težišnu liniju. Primjer proračuna podvlaka je dat u radimpexovom uputstvu. Tu možete vidjeti kako se računa rezultanta uticaja za podvlaku. Reduktor radi isto, jedino sto je ograničen na površinske elemente.

Bravo za radimpex na ovoj komandi!!!

[Vranješ]

Super.

Hvala na ekspeditivnom i jasnom odgovoru.
Najvjerojatnije me je zaveo sam naziv "reduktor".
Razumio sam to kao da se "nešto" reducira ( "smanjivanje" ) , a, ustvari, se "svodi" . Sad mi je potpuno jasno o čemu se radi.
Hvala velika još jednom.


Pozdrav

Vranješ

[GF1984]

Nisam baš siguran da sam nešto posebno razumio...
Ako netko ima praktično iskustvo sa njegovim korištenjem (kako, kad i gdje...i zašto?) lijepo molim kratak kurs.

Može se primjeniti za seizmičke zidove, tzv AB jezgra koja se nalaze u sredini zgrada a služe da prime horizontalne uticaje. Ako imate više ovakvih zidova a modelirali ste ih kao površinske nosače, kako doći do momenta savijanja na dnu zida. Zid je u ovom slučaju konzola. To možete odrediti preko reduktora, za težište koje želite. Govorim o rezultanti uticaja. Mukz = mz (ploče) + Nx (ploče) * Z (udaljenost hvatišta).

Hocu da se nadovezem na prvu repliku kolegi Vranjesa o razumevanju i li ne komandi " Reduktor " i ujedno zamolio bih kolegu Staticar1, ako hoce da ovo prakticno prikaze na jedan jednostavan primer. ( mozda ovo bi trebalo da uradi Radimpex tim ? ).

Naravno na forumu ili moze na PP.


Unapred hvala .

[b.milan]

Ovako oz rukava, kao jedan vid demonstracije reduktora mozemo da prikazemo dve animacije koje su bile deo prezentacije (odnosno promocije) programa Tower 6 koja je odrzana u martu ove godine na Gradjevinskom Fakultetu u Beogradu. Animacije su nazalost bez tona (na prezentaciji su ovi filmovi bili ispraceni zivom pricom) i malo su usporenijeg tempa sa malo duzim pauzama a sve u cilju da se radnja poklopi sa unapred pripremljenom pricom.

Prikazivanje reduktora obuhvatao je dve animacije - jedna se odnosila na koriscenje za dobijanje ukupnih sila u jednom jezgru jedne zgrade.




http://www.radimpex.rs/lessons/Reduktor-seizmika.html
evo teksta koji je pratio ovu animaciju:

Prvo cemo ilustrovati postupak formiranja reduktora. Ovo je jedna realna konstrukcija, i ima dva jezgra. Napravicemo reduktor za jedno od njih.
Prethodno smo koristeci grupe sakrivanja vec na neki nacin grupisali elemente koji treba da sacinjavaju reduktor. Ovo nije neophodno ali je preporucljivo u složenijim konstrukcijama.
Da bi smo napravili reduktor pokrecemo komandu, i selektujemo entitete cije uticaje zelimo da udruzimo.
Ploce, zidovi, grede i stubovi koji se udružuju u reduktor moraju biti paralelni sa nekom osom.
Nakon selekcije potrebno je da se odredi polozaj ose u odnosu na koju ce se vršiti redukcija uticaja. Položaj ose se moze zadati proizvoljno ali program moze sam izracunati mesto te ose, kao teziste ili kao centar krutosti elemenata koji su ukljuceni u reduktor a nalaze se u izabranom preseku.
Uticaji u reduktoru se iscrtavaju kao i za svaki drugi linijski entitet. Zbog kolicine informacija koje se obraduju ali i zbog velikog broja preseka u kojima uticaji treba da se izracunaju, ova operacija moze da potraje.
U ovom slucaju možemo napraviti i jedan pomocni ram u kome reduktor geometrijski pripada, pa uticaje u reduktoru mozemo posmatrati i u 2D pogledu.
Kao sto je vec receno, osim u vidu dijagrama, uticaji u reduktoru mogu se prikazati i kao uticaji u indirektnim elementima, u izabranom preseku – u ovom slucaju, u izabranom nivou.

Druga animacija ilustrovala je upotrebu reduktora kod linijskih konstrukcija (mostova) koji su modelirani povrsinskim elementima. Napravljena su bila dva mosta - jedan je imao glavni nosac napravljen od grednog elementa koriscenjem proizvoljnih - korisnicki definisanih poprecnih preseka (tankozidni presek) i istog takvog mosta napravljenog od plocastih elemenata. U animaciji su uporedjeni rezultati ova dva mosta - odnosno uticaji u gredi sa uticajima u reduktoru.


http://www.radimpex.rs/lessons/Reduktor.html

Evo i teksta koji je pratio ovu animaciju:

Ako se secate pravljenja proizvoljnih tankozidnih poprecnih preseka – evo ovde smo upotrebili taj poprecni presek i napravili jedan model mosta. Glavni nosac ovog mosta sastoji se od jedne jedine grede i poslužice da ga uporedimo sa modelom koji cemo prikazati uskoro. Sada cemo pregledati uticaje u ovom modelu.
Ucitavamo taj drugi model. On je napravljen je koriscenjem generatora nosaca na osnovu proizvoljnog tankozidnog poprecnog preseka i pri tome smo i automatski generisali i reduktor.
U svakom trenutku moguce je dobiti informaciju o tome koji entiteti su pridruzeni nekom reduktoru.
Koriscenjem funkcije za prikaz uticaja u reduktoru, dobijamo dijagrame uticaja koji po vrednostima sasvim odgovaraju prethodno opisanom grednom modelu, sto smo i ocekivali.

Nadam se da ce ovo bar malo biti od pomoci.

[cartmaningi]

Pozdrav

1)Imam problem sa reduktorom. Pri prikazu rezultata za posamezan obtežni slučaj reduktor pokaže drugače rezultate kao kod seštevka v kombinaciji.Npr: Pogledam momenat za lastno težo (g) , koristno (p) i sneg (s) i onda pogledam za kombinacijo g+p+s i rezulati ako to seštejem na ruke ili prikaz u reduktorju se ne ujemajo. Ali ako upotrebim dimenzioniranje seizmičnih zidova onda su rezultati isti kao oni ako seštejem na ruke. Ako dobro razumijem morali bi biti rezultati u reduktorju i kod dimenzioniranju seizmičnih zidova enaki - isti!

Mislim da ima neka greška kod prikaza rezutata jer to se nebi smelo dešati. (1+1=2)

2)Kao treča opcija ( za prikaz rezultata v steni) može da se upotrebi opcija - prerez zida - Ns - Zveza : za prikaz momenta v steni ili ploči. I tu bi morali biti rezultati isti kao kot seizmičnih zidova ili reduktora. ALI U MOM SLUČAJU IPAK NISU.

Ako hočete možem vam poslat model u kojem se mi je je to desilo.

LP Matjaž

[b.milan]

Vrednost uticaja u reduktoru od kombinacije osnovnih opterecenja mora da bude jednaka kombinaciji uticaja u reduktoru od osnovnih opterecenja.

Jedini izuzetak iz ovog pravila su kombinacije sa multimodalnim seizmickim slucajevima opterecenja - za ove kombinacije reduktor i komanda "uticaji u preseku" (a takodje i "uticaji u indirektnim elementima") nece dati ocekivane rezultate zato sto je ovde mehanizam kombinovanja mnogo slozeniji. Za taj slucaj neophodno je koristiti komandu "seizmicki zidovi".

Uticaji u reduktoru morali bi da budu identicni rezultatima koji se dobijaju komandom "seizmicki zidovi" i jednaki rezultatima koji se dobijaju pomocu komande "uticaji u preseku" (ako se reduktor sastoji samo od zidova) i ako se radi o "obicnim" kombinacijama.

Molim Vas da nam e-mailom, na nasu dobro poznatu adresu, posaljete model (ulazni fajl - ekstenzija "twp") zajedno sa kratkim opisom i mi cemo ispitati slucaj i odgovoriti Vam u najkracem mogucem roku.

[sonja]

zašto ne mogu da se otvore ponuđeni filmovi?

[nazgul]

Mogu, ja sam ih sad otvarao, rade besprekorno.

[NBM]

zašto ne mogu da se otvore ponuđeni filmovi?

Nisam siguran, ali vjerovatno je neophodno imati Adobe Flash Player plugin instaliran.

[nenad.t]

zašto ne mogu da se otvore ponuđeni filmovi?

Nisam siguran, ali vjerovatno je neophodno imati Adobe Flash Player plugin instaliran.

NBM је у праву. Филмови се тренутно могу погледати, тако да највероватније немате инсталиран Adobe Flash Player.