· www.radimpex.rs · info@radimpex.rs ·

Pozdrav

Interesuje me:

1. kako da izmodeliram vezu izmedju kasetiranih ploca u IMS sistemu. Da li je ispravno tretirati vezu kao zglobnu, s obzirom na to da na mestu spoja dve tavanice prolaze kablovi za prednaprezanje, a kasnije se taj prostor ispunjava sitnozrnim betonom, veze mekom armaturom izmedju tavanica nema.

2. Kako da modeliram vezu tavanice i stuba(zida)?

3. kako da tretiram (u istom sistemu) spoj zida za ukrucenje i stuba? Da li se moze desiti da stub na sebe navuce momente savijanja od horizontalnih uticaja? Da li bi ih na neki nacin mora razdvojiti?

Hvala

sod wrote:Pozdrav

Interesuje me:

1. kako da izmodeliram vezu izmedju kasetiranih ploca u IMS sistemu. Da li je ispravno tretirati vezu kao zglobnu, s obzirom na to da na mestu spoja dve tavanice prolaze kablovi za prednaprezanje, a kasnije se taj prostor ispunjava sitnozrnim betonom, veze mekom armaturom izmedju tavanica nema.

2. Kako da modeliram vezu tavanice i stuba(zida)?

3. kako da tretiram (u istom sistemu) spoj zida za ukrucenje i stuba? Da li se moze desiti da stub na sebe navuce momente savijanja od horizontalnih uticaja? Da li bi ih na neki nacin mora razdvojiti?

Hvala

Probacu ja da Vam pomognem...iznecu svoje misljenje, koje moze i ne mora biti ispravno...

ad 1. Ukoliko se IMS tavanica modeluje, zapravo, kao rebrasta konstrukcija, sa "T" ili dvostruko-nesimetricno "T" poprecnim presecima (sa uzimanjem u obzir ili neuzimanjem donje ploce, znaci grede preko kojih je ploca d=4sm), onda je potrebno da se sekundarna rebra proracunavaju, u konacnoj fazi, sa kontinuitetom izmedju susednih tavanica (kroz otvore se vrsi armiranje dodatnom mekom armaturom, pre monolitizacije), a sto se tice gornje ploce, ona se obicno proracunava i dimenzionise na izolovanom polju jedne kasete (eventualno jedne cele tavanice), u srednjim poljima sa ukljestenjem po obodu, a u ivicnim poljima moze se proracunati sa zglobnim ivicnim konturnim uslovima, razlike nisu velike, a ako se pitanje odnosilo, pre svega, na konacnu fazu u 3D (prostornom) modelu, nepotrebno je komplikovati, vec je bolje modelovati kontinuitet u gonjoj ploci izmedju susednih tavanica, jer taj model ne sluzi za dimenzionisanje gornje ploce.

ad 2. Sto se tice veze tavanice i stuba, ukoliko se uzme u obzir gore receno da se tavanica modeluje kao rebrasta (znaci, grednim elementima) onda su to sve krute veze (naravno govorimo o konacnoj fazi, dok se u I fazi, pre prednaprezanja, modeluje zglobna veza sa stubovima, odnosno osloncima rostilja-izolovana tavanica). Sto se tice spoja tavanice sa zidom, to je kruta veza, (armatura i iz zidova i glavnih i sekundarnih rebara tavanice imaju kontinuitet, a za samu plocu tavanice, rekoh vec, nije bitno)

ad 3. Na spoju zida za ukrucenje i stuba, zajednicki rad zida i stuba je, do odredjene granice, obezbedjen silom prednaprezanja u nivou tavanice, a kada se predje ta granica, onda je neophodno dodatno obezbediti da proracunski model odgovara stvarnom stanju postavljanjem dodatne poprecne armature (uzengija) iz montaznog stuba, i to je tehnoloski najlakse izvodivo kada su zidna platna livena na licu mesta. Da zakljucim, mislim da je opravdano u proracunskom modelu tretirati taj spoj kao monolitan, s tim sto se posle dobijanja presecnih sila, "rucno" uporedi dobijena smicuca silu na tom mestu, sa smicucom nosivoscu spoja stub tavanica (od sile prednaprezanja) i, onda, ako je potrebno, dodatno, uzengijama, osigurati zajednicki rad stuba i zida. IMS sistem ima veliku nosivost, ali je osetljiv na horizontalna optretecenja i redovno se projektuju zidna platna za prihvat te vrste opterecenja (osim kod niskih objekata do 2-3 etaze), a stubovi su tu da prenesu vertikalno opterecenje, i ako je konstrukcija pravilno projektovana, stubovi ce imati zanemarljivo male momente usled horizontalnog opterecenja.

Pozz