Imam sledeći problem.
U pitanju je temelj ispod zida-trakasti temelj.
Do sada sam ove temelje računala ručno, na taj način sto sam smatrala da su naponi na tlo linearno rasporedjeni. Statičke uticaje sam odredjivala u presjeku na ivici zida kao za konzolu jedinične širine opterećene reaktivnim opterećenjem. Usled ovog opterećenja u temeljnoj traci su mi se javljali savijanje i smicanje u poprečnom pravcu-pravcu upravnom na pravac pružanja temelja, pa se i glavna armatura postavljala u tom pravcu.
U konkretnom slučaju radjenom u Tower-u temelji su na elastičnoj podlozi sa koeficijentom posteljice 4000. Dominantno savijanje je u podužnom pravcu (moment M3)-traka je tretirana kao kontinualac. U skladu sa tim i glavna armatura je u pravcu pružanja temelja. Takodje javlja mi se i značajna normalna sila a ne znam kao posledica čega. (Vjerovatno karakteristika tla ali ne znam koja je veza)
Kada je u pitanju glavna armatura mislim da karakteristike tla nisu presudne. Radi se o dva različita pristupa. Znam da sam u mom razmišljanju negdje 'skrenula' ali ne mogu da otkrijem gdje. Može li neko da mi pomogne?
Proracun trakastih temelja
Re: Proracun trakastih temelja
Nije jasno koja dva pristupa. Ovo sto ste naveli su u konstruktivnom smislu sasvim razliciti slucajevi ponasanja temelja, pa ne moze biti rijeci o pristupu...vec mozda o nedostatku samopouzdanja 
Ako je prava temeljna traka u pitanju kod koje se citavom njenom duzinom kontinaualno iznad nalazi zid (pri cemi nije zidni nosac u pitanju) tada nemate poduznih uticaja (M3 i T2) niti racunate amaturu za prijem istih. U poprecnom pravcu stopa trake dimenzionise se kako ste rekli (uobicajeno pjeske) kao konzolni nosac. Ako ste do sada racunali ovako, nastavite i dalje ali ako je traka u pitanju. Ne dajte da vas Tower zbuni. Ali ga koristite da vam da realnu sliku napona u tlu.
Ako na pojedinim dijelovima temelja imate otvore ili ste povezali vise zidova temeljnom trakom tada (na tim dijelovima temelja) vise nije rijec o klasicnoj traci vec nosacu koji ima iskljucivo poduzne uticaje (M3 i T2). Tada je normalno da dimenzionisete nosac/"traku" (uz pomoc Tower-a) u poduznom pravcu, pri cemu nemaju smisla uticaji poprecnog pravca (jer konzola fakticki vise ne postoji na dijelu na kojem ne postoji zid iznad).
To sto vam se javljaju normalne sile nije neobicno ali ne bi trebalo da su vecih vrijednosti. Npr. zamislite ram u kome je rigla vas temelj a opterecenje reaktivno od tla. Normalne sila u rigli postoji. E sad, tesko je suditi sta je kod vas slucaj, i u kojim ste pravcima zadali elasticna svojstva tla. Probajte da u poduznom pravcu zadate tlo apsolutno kruto, pa vidite ima li ovo uticaja na N-sile...mada pitanje je da li je ovo realno. Ako kazete da imate kontinualni nosac za ocekivati je da su stubovi iznad temelja, odnosno pretpostavljeni ram sa rigla/temelj bi mogao da odgovara.
Navedeni koeficijent posteljice je za tlo slabih karakteristika/nosivosti, da li je pretpostavljen ili je uzet sa sigurnoscu iz geomehanickog elaborata?
I na kraju nije jasno, izuzev pojave N-sila, sta je kod vas problem?
Vi u sustini i nemate problem, izuzev na pocetku iznijete pretpostavke.
Ako je prava temeljna traka u pitanju kod koje se citavom njenom duzinom kontinaualno iznad nalazi zid (pri cemi nije zidni nosac u pitanju) tada nemate poduznih uticaja (M3 i T2) niti racunate amaturu za prijem istih. U poprecnom pravcu stopa trake dimenzionise se kako ste rekli (uobicajeno pjeske) kao konzolni nosac. Ako ste do sada racunali ovako, nastavite i dalje ali ako je traka u pitanju. Ne dajte da vas Tower zbuni. Ali ga koristite da vam da realnu sliku napona u tlu.
Ako na pojedinim dijelovima temelja imate otvore ili ste povezali vise zidova temeljnom trakom tada (na tim dijelovima temelja) vise nije rijec o klasicnoj traci vec nosacu koji ima iskljucivo poduzne uticaje (M3 i T2). Tada je normalno da dimenzionisete nosac/"traku" (uz pomoc Tower-a) u poduznom pravcu, pri cemu nemaju smisla uticaji poprecnog pravca (jer konzola fakticki vise ne postoji na dijelu na kojem ne postoji zid iznad).
To sto vam se javljaju normalne sile nije neobicno ali ne bi trebalo da su vecih vrijednosti. Npr. zamislite ram u kome je rigla vas temelj a opterecenje reaktivno od tla. Normalne sila u rigli postoji. E sad, tesko je suditi sta je kod vas slucaj, i u kojim ste pravcima zadali elasticna svojstva tla. Probajte da u poduznom pravcu zadate tlo apsolutno kruto, pa vidite ima li ovo uticaja na N-sile...mada pitanje je da li je ovo realno. Ako kazete da imate kontinualni nosac za ocekivati je da su stubovi iznad temelja, odnosno pretpostavljeni ram sa rigla/temelj bi mogao da odgovara.
Navedeni koeficijent posteljice je za tlo slabih karakteristika/nosivosti, da li je pretpostavljen ili je uzet sa sigurnoscu iz geomehanickog elaborata?
I na kraju nije jasno, izuzev pojave N-sila, sta je kod vas problem?
Vi u sustini i nemate problem, izuzev na pocetku iznijete pretpostavke.
da se nadovezem
da se nadovezem na raspravu oko ytonga. Pretpostavljamda se mnogi nece sloziti sa mnom. Imao sam priliku da ucestvujem u izradi projekta zgrada sa ytong ispunom, neke su izvedene, neke pocinju da se izvode. Po meni je taj ytong sarena laza, zid kvalitetan samo na papiru i mislim da me vreme nece demantovati. Izvinite, ali zid koji moze da se zapara sa 2 spojene vizit karte, pa ja mu ni u snu ne bi dao da nesto ponese, a kamoli seizmicko opterecenje bez obzira sta pisalo u katalogu i koje je sertifikate dobio. Dosada sam sve objekte sa ytongom tretirao ili kao skeletne ili kao mesovite, gde je ytong zid bio samo mrtvo opterecenje, bez obzira sto je mogao da se iskoristi kao "noseci", sa posebnim osvrtom na detalje spoja serklaza sa konstrukcijom, gde serklaz ima ulogu da ukruti ytong i nista drugo.
pozdrav
pozdrav
A sto su poruke izbrisane?Somilic wrote:...
Poslednji izmenio Somilic dana Pet Jun 12, 2009 5:05 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Citao sam ih i secam se nekih linkova koji su postavljeni bili od strane NBM.
I ja sam malo skeptican vezano za Ytong. Misljenja sam kao kolega Shkomi da zidove od Ytonga treba tretirati samo kao mrtvi teret. Ni u kom slucaju ne tereba poveriti preuzimanje seizmickih sila Ytongu koji se reklamira kao NAJ materijal.
Mislim da Ytong kao noseca konstrukcija moze da bude samo kod porodicnih kuca do P+1, nikako za visespratnice - stambenjake.
Last edited by Somilic on Pet Jun 12, 2009 10:32 pm, edited 1 time in total.
Kako je kolega uklonio svoja pitanja tada ni moji odgovori nisu imali smisla pa sam postupio "po principu reciprociteta" 
Ako se Ytong reklamira da je pogodan u seizmickim uslovima nejasno je kako ih do sada niko nije ukopao tuzbama. Daleko od toga da ih branim i da imam nekog iskustva sa istim ali bi na zapadu papreno platili za lazno reklamiranje.
U konkretnom slucaju meni je van pameti da se koristi Ytong i skelet. Nacin izvodjenja skeleta tek diskvalifikuje prednosti Ytonga. Cini mi se da je zanacajno skuplji od klasicne ispune. Istina je da je laksi pa i samim tim je smanjena tezina - inercijalne seizmicke sile ali postoji i durisol/siporex ispuna tako da ne vidim svrhu uopste ovog materijala odnosno kombinovanja sa AB konstrukcijom.
Ako se Ytong reklamira da je pogodan u seizmickim uslovima nejasno je kako ih do sada niko nije ukopao tuzbama. Daleko od toga da ih branim i da imam nekog iskustva sa istim ali bi na zapadu papreno platili za lazno reklamiranje.
U konkretnom slucaju meni je van pameti da se koristi Ytong i skelet. Nacin izvodjenja skeleta tek diskvalifikuje prednosti Ytonga. Cini mi se da je zanacajno skuplji od klasicne ispune. Istina je da je laksi pa i samim tim je smanjena tezina - inercijalne seizmicke sile ali postoji i durisol/siporex ispuna tako da ne vidim svrhu uopste ovog materijala odnosno kombinovanja sa AB konstrukcijom.
Izvinjavam se sto sam obrisao svoje postove,poceo sam sebi da zvucim neozbiljno, a niko se, sem kolege NBM-a, nije ukljucivao u temu!
Raspitacu se na fakultetu od nedelje sta misle o ytongu i da li se na taj sistem gradnje mogu primeniti svi vazeci propisi za zidane konstrukcije uokvirene AB serklazima.
Pogledajte ovaj link,prevod je sa ceskog,pa se malo frlja google prevod!
http://translate.google.com/translate?j ... ry_state0=
Ovo je otislo u offtopic ,ali se nadam da moderatori nece zameriti!
Raspitacu se na fakultetu od nedelje sta misle o ytongu i da li se na taj sistem gradnje mogu primeniti svi vazeci propisi za zidane konstrukcije uokvirene AB serklazima.
Pogledajte ovaj link,prevod je sa ceskog,pa se malo frlja google prevod!
http://translate.google.com/translate?j ... ry_state0=
Ovo je otislo u offtopic ,ali se nadam da moderatori nece zameriti!
Slazem se OK opravdano je.NBM wrote:Kako je kolega uklonio svoja pitanja tada ni moji odgovori nisu imali smisla pa sam postupio "po principu reciprociteta"
Ljudi, ovo je forum, nije neki ispit ili nesto slicno, razmena misljenja. I ja sam postavljao vec glupa pitanja ili nesto slicno ali nikad nisam izbrisao naknadno. Niko nice zbog toga da se proganja.Somilic wrote:Izvinjavam se sto sam obrisao svoje postove,poceo sam sebi da zvucim neozbiljno, a niko se, sem kolege NBM-a, nije ukljucivao u temu!
Re: da se nadovezem
Ne ulazeci u tvoj licni stav koji je potpuno neosnovan i suprotan atestima, samo cu izneti sledecu konstataciju - cudi me da mesas pritisnu cvrstocu sa lakom obradom. Ne vidim kako uopste mozes porediti jedno sa drugim... primer koji si naveo za vizit kartu samo govori o lakoj obradi i lakoj izradi elektricnih i drugih kanala, sto svakako predstavlja veliku prednost iako si ti to izneo u negativnom kontekstu.Shkomi wrote:da se nadovezem na raspravu oko ytonga. Pretpostavljamda se mnogi nece sloziti sa mnom. Imao sam priliku da ucestvujem u izradi projekta zgrada sa ytong ispunom, neke su izvedene, neke pocinju da se izvode. Po meni je taj ytong sarena laza, zid kvalitetan samo na papiru i mislim da me vreme nece demantovati. Izvinite, ali zid koji moze da se zapara sa 2 spojene vizit karte, pa ja mu ni u snu ne bi dao da nesto ponese, a kamoli seizmicko opterecenje bez obzira sta pisalo u katalogu i koje je sertifikate dobio. Dosada sam sve objekte sa ytongom tretirao ili kao skeletne ili kao mesovite, gde je ytong zid bio samo mrtvo opterecenje, bez obzira sto je mogao da se iskoristi kao "noseci", sa posebnim osvrtom na detalje spoja serklaza sa konstrukcijom, gde serklaz ima ulogu da ukruti ytong i nista drugo.
pozdrav