· www.radimpex.rs · info@radimpex.rs ·

U koliko sam ja ovo dobro shvatio plan pozicija kod ploča vezuje se glavnom za set ploče, naravno da moze i za konturne uslove ali uz neke probleme koji će se kasnije pojaviti.
Imam kontinualnu ploču preko više polja u oba pravca, rasponi i rasteri su različiti, kada modeliram celu ploču sa istim setom što nije redak slučaj i spojenim konturama dobijam jednu poziciju za celu ploću bez mogućnosti da ptoizvoljno ja to uradim. Druga mogućnost koju sam ja zapazio jete da ja mogu za svako polje proizvoljno označiti POS ali moraju konture na spojevima susednih polja biti razdvojene.
Spomenuti problem je kod prikazivanja rezultata kada su konture susednih polja razdvojene prilikom prikazivanja usvojene armature nad osloncima odnodno gredama , jer sematski prikaz usvojene armature za gornju zonu ide samo do grede odnosno oslonca pa na taj način se stvara pprividna zabuna kako ta armatura ne ide preko oslonca.
Dali je moguće u nekoj od narednih verzija da se omogući proizvoljno zadavanje pozicija kako u poljima takao i iznad oslosnaca bez obzira na set ili konturne uslove. Mislim da na ovaj način je previše vezano i automatizovano.

Nije najjasnije iz kojeg razloga biste ploču koja ima istu debljinu ( preko ma koliko oslonaca se ona pružala ) cepali u više različitih pozicija.
Ja, nakon pojave Radimpexovih programa, uvek tavaničnu ploču tretiram kao jednu poziciju čak i u slučajevima ako mestimično imam različite debljine ploče.

Po mome mišljenju ima više razloga, pored geometrijskih karakteristika same ploče na plan pozicija utiče i intezitet i vrsta opterečenja itd. Već nekoliko puta REVIDENT mi daje primedbe na ovakav način obeležavanja pozicija. A nije redak slučaj da nam reviziju rade ljudi koji jednostavno nemaju iskustva sa softwerima pa samo namišljaju i daju neke nebitne primedbe.
Pored svega rečenog video sam ovo na jednom softweru i baš mi se dopalo jer ima jako dobru preglednost rezultata i izgleda pravo školski.

Ovo što ste rekli vuče na neka prošla vremena kad je ovo imalo smisla budući da su statički računi rađeni "na ruke" pa smo imali proračune svakog dela ploče sa različitim konturnim uslovima (krstasto aramirane ploče, pa izjednačavanja momenata u područjima oslonaca, pa momentni koeficijenti s obzirom na raspone i konturne uslove pa...ovi stariji će se setiti - s naporom, pretpostavljam).
Što se tiče vašeg zapažanja da pojedini delovi ploče mogu biti različito opterećeni ja - mada ne plediram da je moj pristup apsolutna matrica - za svaku ploču dajem pregled ulaznih podataka u koje spada i grafički prikaz svih površinskih, linijskih i koncentrisanih opterećenja tako da revidenti (i "revidenti") mogu lepo da vide u kom delu modela se koje opterećenje gde nalazi. Uz ovaj prikaz ide i odgovarajuća analiza opterećenja tako da je sve - po mom mišljenju - jasno.
Poz.

Pro wrote: Dali je moguće u nekoj od narednih verzija da se omogući proizvoljno zadavanje pozicija kako u poljima takao i iznad oslosnaca bez obzira na set ili konturne uslove. Mislim da na ovaj način je previše vezano i automatizovano.

Pozicioniranje se odnosi na obelezavanje konstruktivnih elemenata. Konstruktivni element moze da se sastoji od jednog ili vise entiteta. Znaci, jedna pozicija ploce moze da se sastoji od jedne jedine ploce ali moze da se sastoji i od vise ploca.
Pri automatskom generisanju oznaka pozicija konstruktivnim elementima primenjuju se neka pravila koja su ustanovljena iz razloga da bi korisnik dobio sto logicniji i ocekivaniji plan pozicija. Jedno od njih je i pravilo o dodeli iste oznake pozicije komplanarnim / kolinearnim entitetima sa istim setom podataka.

Osim automatskog dodeljivanja plana pozicija korisnik moze da, po svom nahodjenju, svakom entitetu dodeli proizvoljnu oznaku pozicije.

Dodela oznake pozicije samo jednom delu nekog entitete nije moguca. Pri toj koncepciji otvorilo bi se mnogo neresivih problema - na primer - sta treba program radi ako ceo entitet nije pokriven sa tim oblastima, zatim kako ce neki entitet znati koja je njegova oznaka pozicije, itd.
Svi tekstualni izvestaji u sebi se oslanjaju na tu premisu (jedan entitet - jedna oznaka pozicije) tako da je to sto ste Vi predlozili nazalost, prakticno neostvarljiv zahtev.

b.milan wrote:

Pro wrote:
Svi tekstualni izvestaji u sebi se oslanjaju na tu premisu (jedan entitet - jedna oznaka pozicije) tako da je to sto ste Vi predlozili nazalost, prakticno neostvarljiv zahtev.

Jedino mogu samo da kažem da već lično radim na softveru koji ima ove mogućnosti koje sam ja predlozio, i odatle je potekao ovaj predlog. Kako su oni to rešili ja neznam.

Ja nisam mislio da je nemoguce napraviti ovu funkcionalnost uopste - hteo sam da kazem da je u programu Tower, uz koncepciju plana pozicija kako je projektovana, prakticno neizvodljivo ugradjivanje funkcionalnost koju predlazete.

Odnosno, drugim recima da se izrazim - ugradjivanje ove funkcionalnosti bi bilo previse komplikovano i neopravdano skupo u odnosu na dobitak.

Pre nego sto se u programu Tower 6 pojavio plan pozicija, u programu Tower 5 korisnici su oznacavali pozicije rucnim crtanjem oznaka pozicija - koriscenjem pomocnih linija i pomocnih tekstova. To moze i sada da se uradi - nije elegantno ali nije ni preterano neugodno.

Ja ne znam o kojem softveru pricate i kakva je to funkcionalnost koju taj softver ima ali pretpostavljam da se ne razlikuje mnogo od rucnog crtanja oblasti vazenja pozicije uz automatsko iscrtavanje dijagonale sa ispisanim tekstom.

Bio bih Vam zahvalan ako bi ste mogli da opisete nacin definisanja plana pozicija u tom programu - ukoliko je sistem dobar, nema razloga da ga ne razmotrimo.

Izvinjavam se na relativnom skretanju sa teme ali imam jedno pitanje u vezo pozicioniranja:

Projekte koje sam radio u Toweru pozicionirao sam na Tower-ov nacin ali sam onda naleteo na jednog revidenta koji mi je rekao da se u zgradarstvu pozicije ploca, npr. II sprata obelezavaju u osnovama I sprata (kako bi se videli konstr. elementi na koje se ploce oslanjaju!?).

E sad ovo se potpuno razlikuje od Tower-ovog nacina gde se ploce I sprata obelezavaju i arh. osnovama I sprata!

Covek mi je doneo cak i neki prirucnik "Tehnicar" gde je to i usvojeno kao konvencija!

Da li se neko susreo sa ovim problemom?

PS. Ovo mi je prvi put da mi revident da ovakvu primedbu ali vec nekoliko arhitekata mi je na ovo skrenulo paznju!

Nejasno je sta je to Tower-ov nacin pozicioniranja jer vi diktirate oznake tavanica i na osnovu toga pozicionirate pripadajuce konstrruktivne elemente. Ispravno je da neka tavanica npr. ima oznaku T100 a da ploce, grede i pripadajuci elementi na koje se ona oslanja odnosno kojoj pripadaju imaju oznake P101,... G101,...
Vi zadajete plocu i sve konstruktivne elemente ispod i na njoj, koji moraju biti vidljivi i sa zajednickim pocetnim brojem oznake tavanice. Ako ste vi na jednoj ploci zadali elemente iznad nje (kako prikazuju arhitekte) onda ste napravili gresku u modelu. Mozda nisam najbolje razumio sta je problem...

Sto se mene tice problema nema.
Sve je kristalno jasno za mene. Ploce konkretnog nivoa
pozicioniram na konkretnoj arh. osnovi - znaci ploce I sprata
pozicioniram na arh. osnovi I sprata.
Ja se ne bavim zgradarstvom pa ovde pitam za iskustva vas koji se time bavite.
Po meni je prirodno da se pozicije ploca i greda jedne tavanice pozicioniraju
na arh. crtezu osnove te iste tavanice a ne one ispod nje!

Kao sto sam gore napisao, zbunili su me zahtevi koje sam imao od arhitekata a kasnije i od revidenta!
A kad sam video to pravilo u "Tehnicaru" onda sam pomislio da je to mozda neka arhitektonska konvencija u zgradarstvu.

Pa ne znam šta je problem: logika označavanja (i modeliranja), po meni, ima analogiju u logici iscrtavanja planova oplate.
Naravno da ćete planove oplate za ploče i grede koje se nalaze iznad prizemlja raditi na arhitektonskoj osnovi prizemlja. Ili ja nešto nisam shvatio kod Vaše intervencije...

MJ wrote:Sto se mene tice problema nema.
Sve je kristalno jasno za mene. Ploce konkretnog nivoa
pozicioniram na konkretnoj arh. osnovi - znaci ploce I sprata
pozicioniram na arh. osnovi I sprata.
Ja se ne bavim zgradarstvom pa ovde pitam za iskustva vas koji se time bavite.
Po meni je prirodno da se pozicije ploca i greda jedne tavanice pozicioniraju
na arh. crtezu osnove te iste tavanice a ne one ispod nje!

Kao sto sam gore napisao, zbunili su me zahtevi koje sam imao od arhitekata a kasnije i od revidenta!
A kad sam video to pravilo u "Tehnicaru" onda sam pomislio da je to mozda neka arhitektonska konvencija u zgradarstvu.

Pravilo je da arhitekte crtaju osnovu i gledaju je odozgo a građevinci je gledaju odozdo, dakle u pravu ste za ploce, npr. ploca I sprata odgovara arhitektonskoj osnovi I sprata, medjutim vertikalni elementi (stubovi i zidovi) odgovaraju vertikalnim elementima koji se vide na arhitektonskoj osnovi prizemlja.
Pozdrav!

Ovdje covjek mora biti jako pazljiv. Arhitektonske osnove prikazuju osnovu etaze (npr. prizemlje), a u njoj se ne vidi kontura ploce iznad. Ploca iznad ove etaze ne poklapa se uvijek sa osnovom etaze ispod (prizemlje). Oslonci ploce iznad prizemlja se vide na arhitektonskoj osnovi prizemlja, medjutim plocu iznad nje mozemo vidjeti tek na arhitektonskoj osnovi slijedece etaze (u ovom slucaju na osnovi I sprata). Gradjevinci ponekad zahtijevaju da se konture ploce iznad etaze za koju se radi osnova prikazu crtkanom linijom (naravno ukoliko se one ne poklapaju), kako bi se na nekakav nacin oznacilo da se kontura ploce iznad razlikuje od konture ploce predmetne etaze. Athitekte se znaju naljutiti zbog toga, "jer im to opterecuje crtez", pa je najbolje napraviti planove oplate i onda se greska ne moze napraviti. Cesta greska koja se pojavljuje je konzola (balkon) koje nema u arh. osnovi prizemlja, (kontura ploce iznad prizemlja se kompletno vidi tek na arhitektonskoj osnovi I sprata). To znaci da plocu jedne etaze morate modelirati uporedjujuci arh. osnovu ispod (oslonci) i iznad (kontura) te iste ploce. Kolega JJO je to jako lijepo objasnio.

JJO wrote:Pa ne znam šta je problem: logika označavanja (i modeliranja), po meni, ima analogiju u logici iscrtavanja planova oplate.
Naravno da ćete planove oplate za ploče i grede koje se nalaze iznad prizemlja raditi na arhitektonskoj osnovi prizemlja. Ili ja nešto nisam shvatio kod Vaše intervencije...

DA ali logika Tower-ovog pozicioniranja (a i mog) i crteza planova pozicija je da se na tekucoj osnovi (nivou) ispisu pozicije greda i ploca koje se u njemu nalaze a ne onih iznad!

Moguće je da je u pitanju terminološka zbrka na relaciji osnova-nivo.Upravo kako su rekli kolege student i draganM: da nacrtate konstrukciju tavanice iznad prizemlja morate imati i osnovu prizemlja i osnovu sprata. Mislim da nije najsrećnije rešenje da taj nivo zovete osnovom sprata (jednako ne ni osnovom prizemlja ) budući da ste u tom slučaju samo delimično u pravu jer na toj osnovi (ili "osnovi") vidite korektne konture ploče sprata ali ne i raspored vertikalnih elemenata/oslonaca (u pravilu).
Moj sistem označavanja (koji se pojavljuje u ispisima) je, npr.
-nivo 000 -NAD podrumom
-nivo 100 -NAD prizemljem itd.itd.
U okviru nivoa 100 obično označavam : ploča pos 101.....greda pos G110, G111 i sl.
Naravno, izbor je lični i svako od nas će pronaći neki svoj pristup.
Najbitnije je da se pravilno postavi konstrukcija.