KONTROLA NA PROBOJ PLOCE

[NN]

A da li se radi ovo u praksi u vezi za proboj ploce negde kod nas?
http://www.deconusa.com/index.php?optio ... Itemid=111

;i kako nesto slicno moze da se uradi.

[wasp]

Radi se to i kod nas. I odprilike je jedino rješenje koje je praktično. Samo treba pribaviti ateste prije ugradnje, a proračun nosivosti ide kao i inače.

[Astrodome]

Proizvod koji trazite je

PSB Punching and Shear Rails



Vise informacija u privatnoj poruci.

[sonja]

Armatura koja je usvojena u tim "gredama" moze se u procentima dodati armaturi ploce i povecati procenat armiranja gornje zone u oba pravca, jer je ona tu i postoji
U nekom resenjima protiv probijanja stavljaju 2U profila unakrsno, i to je po meni super resenje, tako treba shvatiti i armaturu tih greda koja ima i uzengije, dvosecne

[wasp]

Mislim da program neće dati značajno veću ukupnu armaturu ako još docrtate tu "skrivenu" gredu, nego će jedan dio armature koju je izračunao za ploču na modelu bez skrivene grede sada dodijeliti gredi. Znači ako uzmemo da je ukupna armatura iznad oslonca
.................................ukAa=aa*b+Aa,
u prvom modelu će biti .....ukAa1=aa1*b+0,
a u drugom ...................ukAa2=aa2*b+Aa2, s tim da je ...aa1>aa2 i ...ukAa1~=ukAa2.

*aa je armatura ploče [cm2/m], b širina zone, Aa armatura grede [cm2].

Ukupno to sve znači da ako dodajete skrivenu gredu, niste dodali gredu nego pregrupirali armaturu u ploči.

Sad ovo s dodavanjem uzengija u skrivene grede bi možda trebalo promotriti kao neki novi statički princip: "hajde da zanemarimo ploču", tj. reducirat ćemo ploču na dvije unakrsno položene široke grede pa njima predati sve utjecaje, fino ih dimenzionirati na dobivene presječne sile i u skladu s tim izvesti. Onaj dio prostora koji ne pokriju ove grede ćemo ispuniti pločom, i ploča neće biti kritičan element bar što se probijanja tiče.
Ima li ovo smisla, vodi li ovakav princip razmišljanja kakvom realno primjenjivom rješenju?
Nadam se da će se još netko uključiti kako bi se malo razjasnilo ovo pitanje.

[zidar]

Ovo ima smisla ako objekat ne padne. Ako objekat padne, bićeš krivično gonjen jer nisi postupio prema važećim propisima koji definišu osiguranje ploče na proboj

[wasp]

Nisam tražio raspravu o ovome u smislu važećih propisa, nego više o terenu za opušteno razmišljanje. Ipak, mislim da se ne mora smatrati ovakvo rješenje suprotnim zakonu, jer ako imaš podužnu i poprečnu (u vidu zatvorenih vilica) armaturu u betonskom presjeku, to nije ploča nego u svakom pogledu greda. To što je ploča koja popunjava prostor između greda jednake debljine kao visina grede je samo neekonomično, a nije protivno zakonu.
Drugo su ove tzv. skrivene grede koje su spominjane, a podrazumijevaju nešto izmijenjen raspored armature ploče. Mada su i one pred zakonom čisto rješenje, jer ako povećaš koeficijent armiranja iznad oslonca i račun pokaže da imaš potrebnu sigurnost protiv probijanja, čist si.
Ako se zbog nečije greške nešto sruši, je li bitno kojom se metodologijom vodio, je li računao po PBAB, po EC ili BS-u?

[zidar]

Ma totalno nebitno. Zaprećena kazna 12 godina ukoliko se ne radi prema propisima, a padne

[wasp]

A koliko je ako se radi prema važećim propisima pa padne?
Slučaj 1. Računam sigurnost na proboj ploče po važećim propisima, slučajno pogrešno prepišem rezultat, i to kasnije rezultira rušenjem.
Slučaj 2. Računam sigurnost po nekim drugim propisima, slučajno pogrešno prepišem rezultat koji kasnije uzrokuje rušenje.
Je li mi kazna u oba slučaja ista, ili sam u očima zakona u drugom slučaju više kriv?

Dodat ću još i slučaj 3. Utvrđeno je da je nečija (ne projektantova, nego npr. izvođačeva) greška uzrokovala rušenje, a ja sam projektirao po nevažećim propisima. Hoće li me tad kazneno goniti, iako nisam ugrozio sigurnost građevine (npr. koristio sam strožije odredbe od domaćih)?

Ne pitam ovo u smislu provokacije, nego ozbiljno pitam, zanima me kako to funcionira kod nas.

[sonja]

nista nije van propisa
procenat armature koji figurise u proracunu proboja se uvecava zbog te 4 eventualne sipke unakrsno i to x2, znaci taj raspored armiranja sipki preko oslonaca stubova nije van clana PBAB-a u kome figurisu koeficijenti armiranja u oba pravca,
drugo, uzengije su za smicanje i onako dobrodosle i njihova povrsina je 2xbr.komxfa, jer ako i treba resiti probijanje resava se uzengijama (jedan od nacina)
Nismo nigde do sada prekrsili PBAB
Ako to prolazi onda je sve OK?
Mislim da je to u % do 1.5 sasvim prihvatljivo resenje
A mislim da tu ima i jos rezerve, jer to nije temelj, ima i pritisnuta armatura koja mora da utice na sigurnost veze, mada se to ne uzima

[sonja]

Samo mi nije jasno kako se dobijaju razliciti rezultato kada se radi preko transverzalne sile i preko sile u stubu?
Jasno mi je da se ne slazu za malo, ali da u jednom slucaju prolazy proracun na proboj a u drugom ne prolazi

[b.milan]

Samo mi nije jasno kako se dobijaju razliciti rezultato kada se radi preko transverzalne sile i preko sile u stubu?
Jasno mi je da se ne slazu za malo, ali da u jednom slucaju prolazy proracun na proboj a u drugom ne prolazi

Razliciti rezultati se dobijaju jer se razlicitim putem dolazi do sile.
Jedno su transverzalne sile u ploci oko stuba a drugo je sila u stubu.
Metod sa koriscenjem transverzalnih sila u ploci bi trebalo da je bolji metod ali zbog nedovoljne preciznosti pri odredjivanju transverzalne sile u ploci kao uticaja koja je veoma zavisna od velicine konacnog elementa napravljena je i pomocna metoda gde se glavni ulazni podatak za proboj ploca odredjuje na osnovu sile u stubu.

S obzirom da se metodi dobijanja sila razlikuju, onda jedan od njih daje veci a drugi manji uticaj, a onda je sasvim logicno da ce se u nekom slucaju manji uticaj naci unutar dozvoljenog a veci uticaj van dozvoljenog naprezanja.

S obzirom da u programu imate dve razlicite metoda na raspolaganju to bi trebalo da olaksa donosenje prave odluke i pruzi osecaj vece sigurnosti projektantu.

[sonja]

u jednom slucaju pomocu metode transverzalne sile i sa min % 0,5 mi prolazi proboj, a u drugom, sa silom u stubu trazi se dodatna armatura (sa stvarnim % armiranja)
A proguscala sam mrezu iznad svih stubova

[sonja]

da li tower prepoznaje unutrasnji stub ako je on udaljen manje os 0,5 l
Kako se rucno unosi obim za taj slucaj?

[sonja]

Izucavam proboj 2 meseca i clan 220 PBABa pa svaki put otkrijem nesto novo racunajuci peske i pomocu Towera, i sve je otprilike OK, sem pocetne skice stuba-ploce gde je iskotiran polozaj kriticnog preseka na h/2 od stuba, a treba od zamenjujuceg kruznog stuba.
I jos nesto, kada se radi metodom transverzalne sile ne moze se ukljuciti Obim krit. preseka/ obim unutrasnjeg stuba, a i to je potrebno prema clanu 220 da se primeni za stubove koji imaju konzole a Tower ih ne vidi