Pozdrav,
Kada možemo da očekujemo novu verziju T6 u kojo će biti implemetirana KONTROLA PLOCE NA PROBOJ?
KONTROLA NA PROBOJ PLOCE
... i svih mi bubnjeva Darkvuda .... 
Kao sto mozda znate, mi smo dve nedelje bili na odmoru i vratili smo se na posao 4. avgusta.
Par nedelja pre odmora zbog ozbiljnih zdravstvenih problema bili smo skoro deset dana bez vrlo vaznog clana ekipe tako da nam je to pomerilo rok koji je bio planiran za 14-17 jul, tj. planirali smo da nova verzija izadje do naseg odlaska na odmor.
Eto tako stoje stvari, nadam se da cete imati razumevanja za ovo kasnjenje.
Kao sto mozda znate, mi smo dve nedelje bili na odmoru i vratili smo se na posao 4. avgusta.
Par nedelja pre odmora zbog ozbiljnih zdravstvenih problema bili smo skoro deset dana bez vrlo vaznog clana ekipe tako da nam je to pomerilo rok koji je bio planiran za 14-17 jul, tj. planirali smo da nova verzija izadje do naseg odlaska na odmor.
Eto tako stoje stvari, nadam se da cete imati razumevanja za ovo kasnjenje.
Da li je neko probao novi kalkulator za kontrolu probijanja pošto - samo sam leteći uradio kontrolu na nekoliko ranijih modela - imam utisak da nešto nije u redu sa kontrolom po PBAB (npr. kontrola po PBAB kaže da su naponi prekoračeni a kontrola po EUROCODE ne traži ni dodatnu armaturu za osiguranje). Ima li još neko slična iskustva? Hvala
nisam racunao po PBAB-u ali po EUROCODEU kod opcije "METOD SA PRECNIM SILAMA U STUBU" program racuna sa silom ispod ploce;
to je o.k. za gornju plocu, ali kod svake ploce ispod nje se naponi prakticki povecaju za 100%, 200% ... (kod istih opterecenja ploce) mislim, da bi trebalo racunati sa razlikom sile gornji-donji stub
lep pozdrav
to je o.k. za gornju plocu, ali kod svake ploce ispod nje se naponi prakticki povecaju za 100%, 200% ... (kod istih opterecenja ploce) mislim, da bi trebalo racunati sa razlikom sile gornji-donji stub
lep pozdrav
Pa i ja sam samo letimicno napravio neki jednostavan model. Ono sto sam primetio: po default-u je postavljeno da Kontrola za tekuci slucaj opterecenja i onda je potrebno izabrati merodavnu maskimalnu kombinaciju za maxN u stubu i onda kontrolisati prema PBAB. Ne zna automatski da izabere merodavnu kombinaciju. Ako se ukljuci Kompletna sema onda uzima sa koeficijentima sigurnosti 1.6 i 1.8 sto ne treba kod kontrole prema PBABA.fresine wrote:Da li je neko probao novi kalkulator za kontrolu probijanja pošto - samo sam leteći uradio kontrolu na nekoliko ranijih modela - imam utisak da nešto nije u redu sa kontrolom po PBAB (npr. kontrola po PBAB kaže da su naponi prekoračeni a kontrola po EUROCODE ne traži ni dodatnu armaturu za osiguranje). Ima li još neko slična iskustva? Hvala
Za EC2 nisam siguran jer nisam kompetentan kako bi rekli. Ono sto me cudi da ako je ploca dimenzionisana prema PBAB onda zasto nudi i mogucnost kontrolu prema EC2 - nekompatibilnost marki betona sto smo vec jednom raspravili na ovom forumu sa kolegom Vranjes- da MB30 nije jednak sa C25/30. i slozili se oko toga. Kod proracuna armature koristim npr. MB30 i vrsim kontrolu prema EC2. U tom slucaju za MB30 program izjednacava fck=fb= 20.5MPa i onda se deli sa 1.5 i dobije se fcd=13.7MPa. Jeli ovo ispravno?
Kod EC2 potrebno je uzeti u obzir kompletnu semu - dali sam u pravu?
Ja obično prethodno, za armaturu 0,5-1% preseka, pješice izračunam dozvoljene Q/m1 i stvar se veoma pojednostavi. Na primjernoj (DIN je još uvijek majka ) udaljenosti (2d od stuba je odlučno predaleko ) od centra stuba , na mestu probojne ravni, s kružnim presekom iscrtam Tn . I to je to, svi dokazi su ovim podani. Ne treba ništa drugo prilagati statičnom proračunu. Reviident? Ako mu ovo nije jasno neka još uči.
Danas rijetko sretnemo pravilne konstrukcije ploča sa kapitelom.
Uvijek imamo ekscentričnost, koju ne možemo smjestiti u poznata procente (kao nekada - rubni stubovi itd) .
Mislim da je na sličan način koncipirana i jedna opcija proračuna proboja u T6.
Pozdrav
) udaljenosti (2d od stuba je odlučno predaleko ) od centra stuba , na mestu probojne ravni, s kružnim presekom iscrtam Tn . I to je to, svi dokazi su ovim podani. Ne treba ništa drugo prilagati statičnom proračunu. Reviident? Ako mu ovo nije jasno neka još uči. Danas rijetko sretnemo pravilne konstrukcije ploča sa kapitelom.
Uvijek imamo ekscentričnost, koju ne možemo smjestiti u poznata procente (kao nekada - rubni stubovi itd) .
Mislim da je na sličan način koncipirana i jedna opcija proračuna proboja u T6.
Pozdrav
Pozdravljam novu mogucnost Towera da racuna potrebnu armaturu na proboj koju smo, pretpostvljam, svi mi korisnici s odusevljenjem docekali.
Malo sam proucavao nacin rada te nove funkcije, i uocio sam (neka me netko koregira ako nije tocno) da se ista odnosi "samo" na proracun armature na proboj iznad stupova, te pritom "prepoznaje" dali je isti na rubu, kutu ili u "centru" AB ploce.
Sto je sa potrebnom armaturom na rubovima, uglovima AB zidova koji u model nisu unijeti linijski ("greda") vec su unijeti kao plosni elementi ("ploca")?
Da li cete u dogledno vrijeme i po tom pitanju nesto uraditi?
Unaprijed zahvaljujem!
Lijep pozdrav!
Malo sam proucavao nacin rada te nove funkcije, i uocio sam (neka me netko koregira ako nije tocno) da se ista odnosi "samo" na proracun armature na proboj iznad stupova, te pritom "prepoznaje" dali je isti na rubu, kutu ili u "centru" AB ploce.
Sto je sa potrebnom armaturom na rubovima, uglovima AB zidova koji u model nisu unijeti linijski ("greda") vec su unijeti kao plosni elementi ("ploca")?
Da li cete u dogledno vrijeme i po tom pitanju nesto uraditi?
Unaprijed zahvaljujem!
Lijep pozdrav!
Možda sam malo ishitreno komentirao ...
Ipak je sve u najboljem redu.
Naknadanom provjerom sam ipak došao do zaključka da se uzima u obzir debelina ploče izvan kapitela, ali se samo u tekstu navodi da se radi o kapitelu (lepotna greškica...
) . Ako se pogleda grafika onda je slika potpuno jasna.
Sve više mi se dopada ovaj dodatak za kontrolu proboja ploča...Zgodno je što se mogu bez problema kontrolirati i stubovi sa većim dodnosom stranica nego što je DIN ograničenje 1: 1,5.
Kod kontrole po PAB , mislim da (ako se već koristi analogija sa EC) za kontrolu uz plašt stuba treba uzeti gama2xtauc. Ne može biti da su prekoračene maksimalni sher naponi a da kontrola proboja prolazi.
I kod EC ne znam čemu uopće služi ovaj dio kontrole, jer se mi čini da je suvišan .
U svakom slučaju, čestitke kolegama na Radimpexu (g. Zbrujić?) za učinjeno.
Možda bi bilo dobro u budućnosti automatizirati izračun "faktora ekscentričnosti beta"?
Poznati su omjeri stranica stuba, (faktor "k") , Medx, Medy, Ned ( ex, ey) W1... i samo još to nekako ukomponiratii u postojeći program.
Boljeg za kontrolu proboja ploča nisam još primjetio.
Imam jedan njemački ali je daleko od ovoga.
Ipak je sve u najboljem redu.
Naknadanom provjerom sam ipak došao do zaključka da se uzima u obzir debelina ploče izvan kapitela, ali se samo u tekstu navodi da se radi o kapitelu (lepotna greškica...
) . Ako se pogleda grafika onda je slika potpuno jasna. Sve više mi se dopada ovaj dodatak za kontrolu proboja ploča...Zgodno je što se mogu bez problema kontrolirati i stubovi sa većim dodnosom stranica nego što je DIN ograničenje 1: 1,5.
Kod kontrole po PAB , mislim da (ako se već koristi analogija sa EC) za kontrolu uz plašt stuba treba uzeti gama2xtauc. Ne može biti da su prekoračene maksimalni sher naponi a da kontrola proboja prolazi.
I kod EC ne znam čemu uopće služi ovaj dio kontrole, jer se mi čini da je suvišan .
U svakom slučaju, čestitke kolegama na Radimpexu (g. Zbrujić?) za učinjeno.
Možda bi bilo dobro u budućnosti automatizirati izračun "faktora ekscentričnosti beta"?
Poznati su omjeri stranica stuba, (faktor "k") , Medx, Medy, Ned ( ex, ey) W1... i samo još to nekako ukomponiratii u postojeći program.
Boljeg za kontrolu proboja ploča nisam još primjetio.
Imam jedan njemački ali je daleko od ovoga.