pomerljive i nepomerljive konstrukcije II

[NBM]

Konstruktivac
Primjer je dobar. Upravo govori o aksijalno pritisnutom stubu bez Ms u nekim slucajevima opt. kada nije moguce dobiti "prirast" Ms usled poprecnih deformacija.
Moze li neko da da komentar na ovaj primjer. Kakve su prakticne koristi i da li je ima?

nebojsa.s
Primjer, koji prakticno govori kako sa svega 4 AB ZP od po 3,0 m (u jednom pravcu), zgradu u osnovi 15x20 m, 10 spratova i H=30 m, uciniti nepomjerljivom.
Ili moguce je i sa samo 2 ZP od po 3,80 m debljine 0,25 m postici isti efekat - nepomjerljivost.
Dok sa jednim ZP ne bi obezbijedili torzionu krutost, tako da bi konstrukcija morala biti tretirana kao pomjerljiva.
U ovom slucaju (sa 4 ili 2 ZP) ukoliko su ZP u fasadi sa sigurnoscu mozemo reci da je zgrada nepomjerljiva (da su krajevi stubova bocno pridrzani) i ako su u eksploataciji ukrucenja (ZP) bez prslina.
Tada bez bojazni, prije dimenzionisanja AB stubova, mozemo u Tower-u reci da je konstrukcija nepomjerljiva. Jos, ako cekiramo box-ove S i E, tek smo na strani sigurnosti. Nikakve potrebe nema u ovim slucajevima koristiti opciju pomjerljive konstrukcije.
Treba znati da kod nepomjerljive konstrukcije se mozemo osloniti na Tower ali ne i kod pomjerljive.

Hvala za primjere, Konstruktivac i nebojsa.s.

Jos par stvari su bitne u cijeloj prici...

[Konstruktivac]

Primjer je dobar. Upravo govori o aksijalno pritisnutom stubu bez Ms u nekim slucajevima opt. kada nije moguce dobiti "prirast" Ms usled poprecnih deformacija.
Moze li neko da da komentar na ovaj primjer. Kakve su prakticne koristi i da li je ima?

Nisam hteo unapred da komentarisem postavljeni file sa proracunom za jednu vrlo prostu konstrukciju. Hteo sam samo da dokazem sebi ono sto tvrdi kolega ezoranm da

Zasto se uopste ubedjujemo oko cinjenica. Prost stap koji je opterecen samo aksijalnom silom, nece imati uticaje po teoriji 2. reda bez obzira na intenzitet sile i bez obzira na vitkost. Mozes da dobijes po proracunu stabilnosti kriticnu aksijalnu silu ali uticaje po teoriji 2. reda NE. A bocnu deformaciju kod prrostog stapa ces imati tek ako ga opteretis silama upravnim na pravac stapa ili momentima kao u primeru koji si ti skenirao.

Prema rezultatima koji sam prikazao mislim da ima pravo i da mu je konstatacija OK da bez poprecne sile nema uticaja po T.II. reda.

Sledece sto sam hteo da sebi analiziram je ono sto b.milan napisao kao savet za Tower vezano za stabilnost - dobiti "najslabiju kariku"

Da bi se sa većom sigurnošću utvrdila najslabije mesto u konstrukciji bilo bi dobro kada bi se mogla dobiti 'forma gubitka stabilnosti'. Ovo se programom može dobiti tako sto se napravi kombinacija bliska ali minimalno slabija od kritične, i koja se proračuna po teoriji II reda. Slika deformisanog modela pri toj kombinaciji će biti forma gubitka stabilnosti a element sa najznačajnijom deformacijom - 'najslabija karika'.


Primer: ako je proračun stabilnosti rađen kao: Opterecenje "A" + lambda x Opterecenje B i ako je za kritično lambda dobijena vrednost 12.679 onda treba napraviti jednu kombinaciju blisku kritičnoj (recimo Opterecenje "A" + 12.678 x Opterecenje "B") i onda je proračunati po teoriji II reda. Poenta je da se bude jako blizu kritične vrednosti da bi do izražaja dosla povećana deformacija labilnog elementa.

iz posta http://www.radimpex.co.yu/forum/viewtopic.php?t=7

Mogu da zakljucim da nisam dobio najslabiju kariku za slucaj samo vertikalnog opterecenja (opterecenje 9. I+6.07II) mada sam uneo kombinaciju skoro identicnu kriticnome. Gde sam pogresio da nisam dobio povecane deformacije usled uticaja teorije II reda.

Jos par stvari su bitne u cijeloj prici...

Jedan od bitnih stvari sto se tice proracuna vitkih stubova po teoriji II reda je i uvodjenje uticaja isprskalosti preseka i smanjivanje krutosti stubova.

O pomerljivosti i nepomerljivosti konstrukcije i kolega zbrujic pisao u svom clanku koji je obljavljen u Zborniku radova konferencije Savremene gradjevinske prakse 2002 18 i 19 april 2002. pod nazivom "Granicna nosivost vitkih stubova" pod tackom 2.1:

Generalno, okvirne konstrrukcije , sa ili bez elemenata za ukrucenje, se, prema EC2 mogu smatrati za konstrukcije sa nepomerljivim cvorovima ukoliko pomeranja cvorova sracunata po teoriji drugog reda ne povecavaju uticaje od dejstva proracunate bez uzimanja u obzir tih pomeranja za vise od 10% (slika 1 koji je identican sa slikom koji je skenirao NBM)Ovako formulisan stav korespondira sa odredbom da u pritisnutim elementima uticaji drugog reda treba da se razmatraju ukuliko je povecanje momenata savijanja prvog reda usled deformacija vece od 10%......

Pozdrav!

[nebojsa.s]

>>Primjer je dobar. Upravo govori o aksijalno pritisnutom stubu bez Ms u >>nekim slucajevima opt. kada nije moguce dobiti "prirast" Ms usled >>poprecnih deformacija.
>>Moze li neko da da komentar na ovaj primjer. Kakve su prakticne >>koristi i da li je ima?

>>>Nisam hteo unapred da komentarisem postavljeni file sa proracunom >>>za jednu vrlo prostu konstrukciju. Hteo sam samo da dokazem sebi >>>ono sto tvrdi kolega ezoranm da

Zasto se uopste ubedjujemo oko cinjenica. Prost stap koji je opterecen samo aksijalnom silom, nece imati uticaje po teoriji 2. reda bez obzira na intenzitet sile i bez obzira na vitkost. Mozes da dobijes po proracunu stabilnosti kriticnu aksijalnu silu ali uticaje po teoriji 2. reda NE. A bocnu deformaciju kod prrostog stapa ces imati tek ako ga opteretis silama upravnim na pravac stapa ili momentima kao u primeru koji si ti skenirao.

>>>Prema rezultatima koji sam prikazao mislim da ima pravo i da mu je >>konstatacija OK da bez poprecne sile nema uticaja po T.II. reda.

Da podrzim raspravu (nicim izazvan ) time sto cu uvesti nekoliko definicija, onako kako ih ja vidim:

-dodatni efekti u konstrukcijama koji poticu od dejstva normalne sile u elementima konstrukcije jesu samo deo efekata II reda (to jest efekti II reda na konstrukcijama obuhvataju i dejstvo normalne sile, i efekte tecenja betona, i nelinerne promene odnosa napona - deformacije i uopste uzev sve ono sto nije uzeto u obzir elasticnom teorijom proracuna konstrukcija sa svim njenim pretpostavkama) (podsecam na obrazac za priblizni proracun uticaja II reda pomocu dodatnog ekscentriteta: e=e1+e0+E(fi)+e2

-efekti od dejstva normalne sile su poznati kao P-DELTA efekti. i korisno je razlikovati dva nivoa P-DELTA efekata - P-D (veliko delta) i P-d(malo delta).

-P-D efekti su efekti koji nastaju pomeranjem cele konstrukcije - to -jest efekti koji nastaju ili ne, u zavisnosti od pomerljivosti/nepomerljivosti konstrukcije.

-P-d su efekti koji nastaju/ne nastaju na pojedinacnom elemntu konstrukcije u zavisnosti od vitkosti elemenata konstrukcije - dakle: nije vitak, umereno vitak, izrazito vitak, nedozvoljena vitkost.

-u jednoj konstrukciji (zgradi) mozemo imati nepomerljivu konstrukciju sa vitkim elementima dok u drugoj konstrukciji (zgradi) mozemo imati pomerljivu konstrukciju sa stubovima (elementima) koji nisu vitki => dimenzionisanje u skladu sa propisima za svaki pojedinacni elemenat


-http://img151.imageshack.us/img151/2740 ... ctsul6.gif