nelogican raspored armature u stubovima

[vlades]

Moze li mi neko reci u cemu je problem sa mojom zgradom. Dakle, pravougaona je i imam u kracem pravcu jace stubove. Dakle, ako su 25/50 tih 50 je u pravcu krace dimenzije zgrade... Tako je logicno.... Medjutim, kada dimenzionisem stubove on mi uporno daje vecu armaturu Aa1/Aa2 nego Aa3/Aa4... Dakle, grupise je na kracu stranu stubu.... Pokusavala sam da pustim da je pomerljiva pa nepomerljiva ali isto se desava.... Za sve seme armiranja mi je isto osim ako stavim proizvoljno onda budu priblizno iste... Ali nije ni to bas ok.... Je li neko imao slicnu situaciju?

[b.milan]

A kakve su Vam uticaji u stubovima ? Da li ste njih iskontrolisali i utvrdili da su logicni? Koje ste ulazne podatke za dimenzionisanje stubova postavili ? Obostrano simetricno, proizvoljno ili dominantni momenat ?
Sta ste stavili za duzine izvijanja?

[vlades]

U redu je sada sve... Moja pocetnicka greska. Kontrolisala sam uticaje i oni su bili ok a pogresno mi je postavljao armaturu jer nisam znala da se sema armiranja mora zadati za svaki stub posebno. Ja sam selektovala sve stubove istog preseka a on mi prihvatao samo za taj prvi koji sam selektovala... Eto ako jos ima pocetnika da znaju ako naidju na ovakav problem....

[Rajko]

....moje mišljenje je da ne treba za svaki stub posebno zadavati ulazne podatke, već za svaki set stubova (greda) pojodinačno, i naravno unijeti pravilno izvijanje. No, možda si na to i mislio/la.

[vlades]

Ja sam selektovala stub po stub istog poprecnog preseka ali su bili razlicitog seta zbog razlicitog polozaja osa i to nije prihvatao. A da sam isla po setovima kako vi kazete prihvatio bi.... Moja greska.... Hvala na pomoci!!!

[b.milan]

Ja sam selektovala stub po stub istog poprecnog preseka ali su bili razlicitog seta zbog razlicitog polozaja osa ....

Vi ste ovime napravili prilican problem - stubovi istog poprecnog preseka a razlicite orijentacije (polozaj osa) ne treba modelirati tako sto ce se u setu podataka rotirati poprecni pretsek. Rotacija poprecnog preseka u setu grede, u principu, treba da se izbegava i koristi samo za formiranje visedelnih preseka kod kojih je to neophodno ili kod jednodelnih preseka kod kojih je ugao rotacije 90,180,270 stepeni- na primer kod (temeljne) kontra grede T preseka .
Stubovi istog poprecnog preseka a razlicite orijentacije treba modelirati jednim istim setom koji ima nezarotiran poprecni presek a razlicitost usmerenja osa treba naknadno zadati komandom za promenu lokalnog koordinatnog sistema.

Probleme koje ste napravili rotiranjem poprecnog preseka u setu grede su:

1) morali ste praviti vise setova gotovo istih podataka, ugao rotacije ste morali rucno zadavati, postoji velika verovatnoca da se setovi pomesaju, eventualna naknadna promena poprecnog preseka se mora izvesti nad svim setovima...

2) uticaji (presecne sile) koje dobijate su u lokalnom koordinatnom sistemu. Dakle momenat M2 je momenat koji savija oko ose 2 ali ako ste izvrsili rotaciju poprecnog preseka, to nece biti momenat koji savija oko jace ose. Dakle, sile koje se prikazuju u stubu ciji je poprecni presek zarotiran za ugao A i sile koje se prikazuju u stubu ciji je porecni presek zarotiran za ugao B su medju sobom neuporedive i ne mogu Vam pruziti informaciju o tome koji je stub opterecen vecim momentom.

3) dimenzionisanje stubova sa zarotiranim poprecnim presekom se vrsi sa pravilno sracunatim uticajima - program vodi racuna o tome ali izvestaj dimenzionisanja sadrzi uticaje (momente i transverzalne sile) koji su zarotirani u "prirodni polozaj poprecnog preseka" i ti se uticaji nigde drugde ne mogu videti, pa je malo teze ispratiti vezu izmedju uticaja i armature.

4) duzine izvijanja se zadaju u odnosu na lokalne ose koje u slucaju zarotiranog poprecnog preseka ne odgovaraju stvarnim osama oko kojih se izvijanje desava. U slucaju da su duzine izvijanja oko jedne i druge ose razlicite nece se moci zadati ispravna vrednost i napravice se greska.

5) prilikom usvajanja armature, morace se usvajati armatura za svaki set posebno. Koliki je ovo problem (odnosno usporenje u radu) ne moram dalje obrazlagati.

6) prilikom pravljenja izvestaja (tekstualnih) i grafickih, veliki broj nepotrebnih setova napravice izvestaj nepreglednim ali i uskratice neke od mogucnosti - dobijanje ekstremno napregnutog stuba istog seta, itd...

Ovo su bili samo najznacajniji problemi, nisam naveo jos nekoliko manjih koji se mogu svrstati u jedan zajednicki - znacajno usporenje u radu i povecana mogucnost za pravljenje gresaka.

[vlades]

Hvala vam puuuno na detaljnom objasnjenju. Svakako je od koristi... Medjutim, nisam ja rotirala preseke nego samo neki stubovi imaju ekscentricitet pa su zbog toga razlicitog seta, samo je npr. pomerena osa 3 ili 2 za 5cm u odnosu na teziste. Inace, svi su stubovi isto orijentisani i imaju isti lokalni koordinatni sistem....
Hvala u svakom slucaju, jer kao pocetniku ove informacije ce mi za ubuduce dobro doci. Pozdrav!