Imam mali problem.. Naime, modelirao sam zgradicu, i prilikom provjere dobijenih uticaja uocio sam neke nelogicnosti. Dijagrami momenata od stalnog, a i sopstvene težine su mi bili nelogični na pojedinim ramovima. Da vam skratim vrijeme, sporni uticaji su ramovima H2, V3.. Mislio sam da ostavim taj fajl ovdje, da ga neko od administratora pogleda i prokomentariše. Ne bi trebalo, ali možda se meni provlači neka greška koju ja uporno zaobilazim..
Hvala unaprijed!
Ovdje je link za download link-a : http://www.megafileupload.com/en/file/4 ... l-twp.html
Nelogični uticaji
Re: Nelogični uticaji
Nešto sam gledao, mada se izgleda nisam baš najbolje snašao, te ga nisam ni pronašao.
Hvala, u svakom slučaju.
Hvala, u svakom slučaju.
Re: Nelogični uticaji
Moram se nadovezati na diskusiju...
U programu Tower 7, od Build-a 7219, uvedena je opcija zadavanja multiplikatora krutosti ploca i greda po setovima, nezavisno za staticki i seizmički model. Na značaj ove opcije i na rešenje problema koji se javljaju zbog ovakvih, naizgled nelogičnih rezultata, ukazano nam od strane naših kolega iz Bugarske.
Naime, ako se multiplikatorima krutosti značajno poveća aksijalna krutost stubova u statičkom modelu (na primer 100x), značajno će se smanjiti njihovo elastično sktaćenje pa će i samim time dijagrami momenata greda na vičim spratovima ostati logični i očekivanog oblika, tj. neće se dešavati da dijagram "potone" na mestu stuba.
Dakle, povećanje aksijalne krutosti u statičkom modelu značajno smanjuje "nelogičnost dijagrama" prouzrokovanu prinudnom deformacijom konstrukcije zbog neravnomernog skraćenja neravnomerno opterećenih vertikalnih elemenata.
U programu Tower 7, od Build-a 7219, uvedena je opcija zadavanja multiplikatora krutosti ploca i greda po setovima, nezavisno za staticki i seizmički model. Na značaj ove opcije i na rešenje problema koji se javljaju zbog ovakvih, naizgled nelogičnih rezultata, ukazano nam od strane naših kolega iz Bugarske.
Naime, ako se multiplikatorima krutosti značajno poveća aksijalna krutost stubova u statičkom modelu (na primer 100x), značajno će se smanjiti njihovo elastično sktaćenje pa će i samim time dijagrami momenata greda na vičim spratovima ostati logični i očekivanog oblika, tj. neće se dešavati da dijagram "potone" na mestu stuba.
Dakle, povećanje aksijalne krutosti u statičkom modelu značajno smanjuje "nelogičnost dijagrama" prouzrokovanu prinudnom deformacijom konstrukcije zbog neravnomernog skraćenja neravnomerno opterećenih vertikalnih elemenata.
RADIMPEX SOFTWARE TEAM
Re: Nelogični uticaji
Vec ranije se o ovome raspravljalo - ideja povecanja aksijalne krutosti stubova:
viewtopic.php?f=9&t=691&start=15
Pitanje je da li je uvijek primjenljivo povecanje aksijalne krutosti i sta je uzrok pomenutih dijagrama M savijanja.
Kljucni uzroci su (pored deformacija usled puzanja):
- razlicite deformabilnosti elemenata (najcesce aksijalne krutosti ZP/stub)
- nacin izvodjenja ne prati nacin apliciranja opterecenja u modelu (ukoliko se ne koriste faze gradnje)
U slucajevima kada je u pitanju --> nacin aplikacije opterecenja - treba primjeniti faze gradjenja.
U vasem slucaju cini se da je dominantan --> slucaj razlicitih deformabilnosti elemenata.
U ramu H_2 (ZP/stub) je to izvjesno, dok u npr. ramu V_3(4) iako nema stubova moguce da je isti uzrok.
Postavlja se pitanje sta ako u sistemu nemamo stubove vec samo ZP pri cemu su ona razlicite aksijalne krutosti/deformabilnosti? Da li je opravdano jednostavno povecanje aksijalne krutosti? Ovim bi se posredno povecela i krutost na savijanje sto nije realno/opravdano.
Moglo bi se zakljuciti da postoje slucajevi kada se ne bi trebalo teziti rezultatima na koje smo navikli.
Ukoliko jedan oslonacki element ima manju aksijalnu krutost od susjednih i ne predstavlja ocekivani apsolutno krut oslonac gredi iznad, logicno je da se pojave +M3 uticaji ako je ta krutost manja od susjednih.
Ako je to jos potvrdjeno fazama gradjenja (i obuhvatanjem efekata puzanja) ne bi trebalo imati dileme da su rezultati "tacni" odnosno prihvatljivi.
viewtopic.php?f=9&t=691&start=15
Pitanje je da li je uvijek primjenljivo povecanje aksijalne krutosti i sta je uzrok pomenutih dijagrama M savijanja.
Kljucni uzroci su (pored deformacija usled puzanja):
- razlicite deformabilnosti elemenata (najcesce aksijalne krutosti ZP/stub)
- nacin izvodjenja ne prati nacin apliciranja opterecenja u modelu (ukoliko se ne koriste faze gradnje)
U slucajevima kada je u pitanju --> nacin aplikacije opterecenja - treba primjeniti faze gradjenja.
U vasem slucaju cini se da je dominantan --> slucaj razlicitih deformabilnosti elemenata.
U ramu H_2 (ZP/stub) je to izvjesno, dok u npr. ramu V_3(4) iako nema stubova moguce da je isti uzrok.
Postavlja se pitanje sta ako u sistemu nemamo stubove vec samo ZP pri cemu su ona razlicite aksijalne krutosti/deformabilnosti? Da li je opravdano jednostavno povecanje aksijalne krutosti? Ovim bi se posredno povecela i krutost na savijanje sto nije realno/opravdano.
Moglo bi se zakljuciti da postoje slucajevi kada se ne bi trebalo teziti rezultatima na koje smo navikli.
Ukoliko jedan oslonacki element ima manju aksijalnu krutost od susjednih i ne predstavlja ocekivani apsolutno krut oslonac gredi iznad, logicno je da se pojave +M3 uticaji ako je ta krutost manja od susjednih.
Ako je to jos potvrdjeno fazama gradjenja (i obuhvatanjem efekata puzanja) ne bi trebalo imati dileme da su rezultati "tacni" odnosno prihvatljivi.