Kod modalne analize program prekida proračun i kaže:
'Greška pri proračunu (1557655962)
Model je labilan.'
Meni model izgleda OK.
Gdje da tražim grešku?
Hvala.
Labilan model
Re: Labilan model
Uradite proračun modela bez modalne analize, pa uključite prikaz deformiranog modela. Tu ćete najlakše uočiti na kojem dijelu objekta se javlja labilnost, a ako ne vidite ni tako, pokušajte puštati animaciju deformiranog modela. Ako se ni tu ne vidi u čemu je stvar, treba provjeriti u ulaznim podacima oslobađanja utjecaja. Obično bude problem s oslobađanjem utjecaja na krajevima greda (npr. ako slučajno na oba kraja neke grede oslobodite N1, napravili ste labilan model za oscilacije u smjeru osi te grede a u ostalim slučajevima opterećenja taj problem neće uvijek doći do izražaja).
Re: Labilan model
Radila sam proračun bez modalne. Opet javlja grešku. 'Greška pri proračunu (1557656238). Interna greška u solveru'.
Re: Labilan model
Još jedan novi momenat. Model ima 5 etaža. Počela sam da uklanjam etažu po etažu, i kad svedem objekat na prve dvije etaže, model radi. Onda sam na modelu sa dvije etaže uradila nešto vrlo jednostavno. Drugu ploču sam iskopirala na nivo treće etaže, (bez opterećenja), jednostavno Copy/Paste. Zidove i stubove sam samo produžila do tog nivoa. Pustim ’modalnu’ -opet mi javlja da je model labilan, pustim proračun bez modalne-’Greška u solveru’. Više ne znam šta da uradim.
Re: Labilan model
Ovdje se već prije spominjao ovaj problem:
viewtopic.php?f=9&t=1424&p=5504&hilit=solveru#p5504
Rješenje problema je pronaći uzrok labilnosti. Ukrutite model (neka oslonci budu upeti, i ukidajte oslobađanja utjecaja jedno po jedno) dok ne dobijete stabilan model, tako ćete saznati na kojem mjestu se krije greška.
viewtopic.php?f=9&t=1424&p=5504&hilit=solveru#p5504
Rješenje problema je pronaći uzrok labilnosti. Ukrutite model (neka oslonci budu upeti, i ukidajte oslobađanja utjecaja jedno po jedno) dok ne dobijete stabilan model, tako ćete saznati na kojem mjestu se krije greška.
Re: Labilan model
Stavila sve krute veze. Model je i dalje labilan.
Re: Labilan model
Ni ja ne znam šta da vam predložim.Ana wrote: Više ne znam šta da uradim.
Kako je milan.b predložio korisniku koji je ranije imao ovaj problem da pošalje model u Radimpex, onda je to valjda i za vas jedino preostalo rješenje...
Sretno!
Re: Labilan model
Mislim da Milan neće zamjeriti što bez odobrenja stavljam njegov odgovor iz naše prepiske na forum. Nekome će biti od koristi.
Postovana g. Ana,
ovde se ne radi o labilnosti nego o prevelikom broju cvorova - prevelikom da bi se mogao proracunati.
U modelu ove ne bas velike zgrade imate preko 94 hiljade cvorova a do toga je doslo jer imate nekorektno unetu geometriju.
Saljem Vam par slika sa karakteristicnim greskama. Prilikom definisanja geometrije morate uvek i cesto pozivati komandu "Kontrola geometrije" i proveravati da li imate neke greske - ovako, ako se greske ne otkriju na vreme same ce se umnozavati i to ce mnogo otezati njihovo ispravljanje.
Zgrada ovakve velicine i oblika, sa korektno unetom geometrijom, ni u kom slucaju ne bi trebalo da ima predje 15 hiljada cvorova.
Potrebno je da ispravite detalje koji cine da mreza bute toliko gusta i onda cete moci proracunati model.
Srdacan pozdrav,
Milan
Nisam se nikad detaljnije udubljivala u to zašto Tower nešto smatra greškom u geometriji, ali vidim da je interesantna problematika. Ispravila sam ’crvene čvoriće’ i sad radi.
Postovana g. Ana,
ovde se ne radi o labilnosti nego o prevelikom broju cvorova - prevelikom da bi se mogao proracunati.
U modelu ove ne bas velike zgrade imate preko 94 hiljade cvorova a do toga je doslo jer imate nekorektno unetu geometriju.
Saljem Vam par slika sa karakteristicnim greskama. Prilikom definisanja geometrije morate uvek i cesto pozivati komandu "Kontrola geometrije" i proveravati da li imate neke greske - ovako, ako se greske ne otkriju na vreme same ce se umnozavati i to ce mnogo otezati njihovo ispravljanje.
Zgrada ovakve velicine i oblika, sa korektno unetom geometrijom, ni u kom slucaju ne bi trebalo da ima predje 15 hiljada cvorova.
Potrebno je da ispravite detalje koji cine da mreza bute toliko gusta i onda cete moci proracunati model.
Srdacan pozdrav,
Milan
Nisam se nikad detaljnije udubljivala u to zašto Tower nešto smatra greškom u geometriji, ali vidim da je interesantna problematika. Ispravila sam ’crvene čvoriće’ i sad radi.
Re: Labilan model
Naravno da necu zameriti, naprotiv, drago mi je sto ste objavili moj odgovor 
Sto se tice pojma "geometrijska greska" - ne postoji ostra granica za proglasenje neke geometrijske situacije greskom.
Sa gledista generisanja mreze konacnih elemenata - svaka geometrijska situacija koja je kriticna (ili merodavna) za gustinu mreze konacnih elemenata je kandidat za geometrijsku gresku.
Mreza konacnih elemenata treba da obuhvati geometriju konstruktivnih elemenata. Sto su elementi na manjem medjusobnom rastojanju, mreza konacnih elemenata mora biti sitnija (gusca) a to znaci i veci broj cvorova i konacnih elemenata.
Na primer, ako u jednoj ploci velicine 10x10m napravite otvor velicine 1x1cm mreza konacnih elemenata ce biti reda velicine ~5 do 6 cm a to znaci da ce se generisati mreza sa vise od 30 hiljada cvorova.
Nekada je (uglavnom) takva geometrijska situacija posledica crtacke greske a nekada neko bas zeli da analizira takav model.
Dakle, funkcija za kontrolu geometrije (koju treba obilato koristiti u fazi crtanja i definisanja modela) pronalazi geometrijske situacije koje su potencijalno kljucne za gustinu mreze konacnih elemenata. Pri tome, korisnik bira granicu koja razlikuje "gresku" od "ne-greske". Obicno je to 10cm ili 20cm - pretpostavlja se da u normalnim i uobicajenim konstrukcijama nema toliko kratkih elemenata niti spojeva na tako malom rastojanju i da je eventualna njihova pojava - nastala kao posledica crtacke greske.
Neka orijentaciona vrednost, koja je proizasla iz svojstva naseg originalnog i izvanrednog algoritma za automatsko generisanje mreze konacnih elemenata, na koji smo mi izuzetno ponosni i kojem bez lazne skromnosti malo koji program moze da parira, je da je maksimalna velicina jednog okca mreze konacnih elemenata jednaka minimalnom razmaku neka dva cvora kojima je ta mreza uslovljena pomnozenim sa faktorom 5.
To znaci da ako postoje dve tacke na modelu udaljene 1cm, maksimalna velicina konacnog elementa nece moci biti mnogo veca od 5 cm. Mreza od oko 5cm na modelu koji ima 1000m2 ploca i zidova imace oko 300-400 hiljada cvorova.
Sto se tice pojma "geometrijska greska" - ne postoji ostra granica za proglasenje neke geometrijske situacije greskom.
Sa gledista generisanja mreze konacnih elemenata - svaka geometrijska situacija koja je kriticna (ili merodavna) za gustinu mreze konacnih elemenata je kandidat za geometrijsku gresku.
Mreza konacnih elemenata treba da obuhvati geometriju konstruktivnih elemenata. Sto su elementi na manjem medjusobnom rastojanju, mreza konacnih elemenata mora biti sitnija (gusca) a to znaci i veci broj cvorova i konacnih elemenata.
Na primer, ako u jednoj ploci velicine 10x10m napravite otvor velicine 1x1cm mreza konacnih elemenata ce biti reda velicine ~5 do 6 cm a to znaci da ce se generisati mreza sa vise od 30 hiljada cvorova.
Nekada je (uglavnom) takva geometrijska situacija posledica crtacke greske a nekada neko bas zeli da analizira takav model.
Dakle, funkcija za kontrolu geometrije (koju treba obilato koristiti u fazi crtanja i definisanja modela) pronalazi geometrijske situacije koje su potencijalno kljucne za gustinu mreze konacnih elemenata. Pri tome, korisnik bira granicu koja razlikuje "gresku" od "ne-greske". Obicno je to 10cm ili 20cm - pretpostavlja se da u normalnim i uobicajenim konstrukcijama nema toliko kratkih elemenata niti spojeva na tako malom rastojanju i da je eventualna njihova pojava - nastala kao posledica crtacke greske.
Neka orijentaciona vrednost, koja je proizasla iz svojstva naseg originalnog i izvanrednog algoritma za automatsko generisanje mreze konacnih elemenata, na koji smo mi izuzetno ponosni i kojem bez lazne skromnosti malo koji program moze da parira, je da je maksimalna velicina jednog okca mreze konacnih elemenata jednaka minimalnom razmaku neka dva cvora kojima je ta mreza uslovljena pomnozenim sa faktorom 5.
To znaci da ako postoje dve tacke na modelu udaljene 1cm, maksimalna velicina konacnog elementa nece moci biti mnogo veca od 5 cm. Mreza od oko 5cm na modelu koji ima 1000m2 ploca i zidova imace oko 300-400 hiljada cvorova.
RADIMPEX SOFTWARE TEAM