Pozdrav,
Ovako imama problem kod odnosa platan i stubova. Naime , PAB kaze da je to definsano sa odnosoma strana vecim od pet ( platno ) i kada je odnos manji od 5 onda je stub, konstruktivni element.
E sad kda imama recimo platno 25/125,na samoj granici ja mogu to inžinjerski da postavim i kao stub i kao platno....ali kad stavim to kao stub dobijem znatne vrijednosti armature u sve cetirir strane naprezanja ,a kada stavi kao platno istih karakteristika zadovolji ga minimalan procenat armiranja. Sa obzirom da su uticaji isti , kako da tretiram ove elemente...
Ako ih tretiram kao platno dobijemo dakle manje armature i stedimo investitora ...ali to u svemu ovom nije bitno jel kao platno izgleda da program nema uticje Mx i My pa samim tim i ne trazi jednu stranu armatre u elementu koji itekakao ima uticaj u odgovarajucoj ravni ( duzoj).............pojavljuje se nelogicnos pa ko moze mala pomoc...hvala
Kada staviti AB-paltno a kad stub u modelu
Re: Kada staviti AB-paltno a kad stub u modelu
Nema nelogicnosti...
Kod dimenzionisanja AB ZP ne uzimaju se u obzir efekti izvijanja (nedostatak algoritma).
U velikom broju slucajeva kada nisu izrazeni uticaji gravitacije nema velike razlike u dobijenoj armaturi, dok opet u vasem slucaju je ta razlika izrazena. Nekada je zbog geometrije pozeljno element modelirati kao ZP ali tada treba imati ovo na umu. U ovom slucaju treba uvijek provjeriti i "rucno" potrebnu armaturu. Ako se ocekuje da element prihvata i uticaje iz drugog pravca tada se namece kao logicnim da se element modelira kao linijski element-stub. Mada bi se mozda zid mogao dimenzionisati kao povrsinski element - ploca za uticaje drugog pravca... pa superponirati sa suprotnim pravcem.
Po pravilu ako je nesto ZP ne ocekuje se bitna nosivost u drugom pravcu (cesto je zanemarujemo u analizama).
Kod dimenzionisanja AB ZP ne uzimaju se u obzir efekti izvijanja (nedostatak algoritma).
U velikom broju slucajeva kada nisu izrazeni uticaji gravitacije nema velike razlike u dobijenoj armaturi, dok opet u vasem slucaju je ta razlika izrazena. Nekada je zbog geometrije pozeljno element modelirati kao ZP ali tada treba imati ovo na umu. U ovom slucaju treba uvijek provjeriti i "rucno" potrebnu armaturu. Ako se ocekuje da element prihvata i uticaje iz drugog pravca tada se namece kao logicnim da se element modelira kao linijski element-stub. Mada bi se mozda zid mogao dimenzionisati kao povrsinski element - ploca za uticaje drugog pravca... pa superponirati sa suprotnim pravcem.
Po pravilu ako je nesto ZP ne ocekuje se bitna nosivost u drugom pravcu (cesto je zanemarujemo u analizama).
Re: Kada staviti AB-paltno a kad stub u modelu
Sve konstatacije su urerdu,ali kada imamo ZP recimo debljine 25 cm i kada ga stavimo u stub uvijek je armatura u toj strani platna jako velika , zbog male statice visine presjeka da se fizicki ne moze ta armatura tu ni postaviti. a sa druge strane to itekakao boli investitorov dzep a i dovovdi u pitanje isparvnost konstrukcije ...I da prosto sta bi bio predlog modeliranja stubova /platna koji su na geometrijskoj granici da se tretiraju kao ili kao jedno ili kao drugo ??? 
Za NBM-a ,
Proracun od uticaja gravitacionog opterecenja nije sporan ni u jednom slucaju....ali seizmika .......vjerujte mi dugogodisnji sam korisnih TOWERA , mislim da jos nisam naisao na nesto sto moze biti tolik opasno da ako mu se ne posveti paznja prilikom modeliranja kao katastrofalna greska kod armiranja konstruktivnih elemenata ,......razlike u kolicini armature su jako velike .raylike u uticajim nisu bas velike ali su evidentne .....nema proracuna od izvijanja ..a sve to ..dovodi u sumnju ispravnost skoro svake konstrukcije .......... pogotovo ako to rade pocetnici .... Moze komentar...hvala
Za NBM-a ,
Proracun od uticaja gravitacionog opterecenja nije sporan ni u jednom slucaju....ali seizmika .......vjerujte mi dugogodisnji sam korisnih TOWERA , mislim da jos nisam naisao na nesto sto moze biti tolik opasno da ako mu se ne posveti paznja prilikom modeliranja kao katastrofalna greska kod armiranja konstruktivnih elemenata ,......razlike u kolicini armature su jako velike .raylike u uticajim nisu bas velike ali su evidentne .....nema proracuna od izvijanja ..a sve to ..dovodi u sumnju ispravnost skoro svake konstrukcije .......... pogotovo ako to rade pocetnici .... Moze komentar...hvala
Re: Kada staviti AB-paltno a kad stub u modelu
Mislite Tower nema algoritma?NBM wrote:Nema nelogicnosti...
Kod dimenzionisanja AB ZP ne uzimaju se u obzir efekti izvijanja (nedostatak algoritma).
Re: Kada staviti AB-paltno a kad stub u modelu
Izvijanje kod zidova "poluručno" ili "ručno".
Re: Kada staviti AB-paltno a kad stub u modelu
za AB zidove Tower ne uzima uticaje izvijanja i za te vrednosti oko 5 pa mozda i vece uvek treba modelirati kao stub