dalekovodi

[hana]

zdravo,
radim diplomski rad, tačnije imam za dimenzijonirati stup dalekovoda..ako ima itko ikakova iskustva sa radom na dalekovodima da mi se javi,zanimaju me kombinacije opterećenja!
hvala

[parmantije]

Prvo, važan je tip konstrukcije, zbog koeficijenata sigurnosti. Naime, za proračun rešetkastih stubova dalekovoda se primenjuju sledeći koeficijenti sigurnosti: 1.5 (normalno opterećenje) odn. 1.1 za vanredno opterećenje (prekid provodnika ili zaštitnog užeta), a ako je konstrukcija dalekovoda izgrađena od jedne cevi ili odgovarajućeg poligonalnog preseka: 1.65 odn. 1.3, respektivno.

Vertikalno opterećenje čine: sopstvena težina elementa, težine provodnika i zaštitne užadi, izolatori, težine gromobrana i ledenih naslaga na provodnicima, zaštitnim užadima i štapovima stuba.
Horizontalno opterećenje nastaje od opterećenja vetrom i prilikom kidanja provodnika sa jedne strane stuba.

Sledeće, slučajevi opterećenja. Kao što sam rekao, razlikuju se normalni i vanredni slučaj opterećenja. Takođe, kombinacije opterećenja zavise od toga da li se postavljaju za normalni stub dalekovoda ili zatezni (kod njih naprezanje provodnika ne mora biti isto u oba raspona, tako da su provodnici sa stubom čvrsto spojeni i na stub se direktno prenosi sila zatezanja sa svake strane).

Za normalna opterećenja (za sve stubove):

1. moguća kombinacija opterećenja:
- Težina stuba, izolatora, pribora, provodnika, zaštitne užadi....;
- težina dodatnog opterećenja na provodnicima i zaštitnoj užadi;
- rezultanta pune sile zatezanja svih provodnika i zaštitne užadi za obe strane stuba.

2. moguća kombinacija opterećenja:
- Težina stuba, izolatora, pribora, provodnika, zaštitne užadi....;
- pritisak vetra na stub i na sve provodnike i zaštitnu užad upravno na vod, odnosno u pravcu simetrale ugla trase;
- rezultanta od dve trećine sile zatezanja svih provodnika i zaštitne užadi sa obe strane stuba.

3. moguća kombinacija opterećenja:
- Težina stuba, izolatora, pribora, provodnika, zaštitne užadi....;
- pritisak vetra na stub i na sve provodnike i zaštitnu užad u pravcu voda, odnosno upravno na simetralu ugla trase;
- rezultanta od dve trećine sile zatezanja svih provodnika i zaštitne užadi sa obe strane stuba.

Za normalna opterećenja (za zatezne stubove dalekovoda):
-> analizira se kombinacija sledećih opterećenja:
- težina stuba, izolatora, pribora;
- težina provodnika i zaštitne užadi;
- dve trećine sile zatezanja provodnika i zaštitne užadi s jedne strane stuba.

Vanredna opterećenja:

Analiziraju se sledeće proračunske situacije:

Noseći (linijski) stubovi dalekovoda:
- Težina stuba, izolatora, pribora, provodnika, zaštitne užadi....;
- težina dodatnog opterećenja na provodnicima i zaštitnoj užadi;
- polovina sile zatezanja jednog provodnika ili jednog zaštitnog užeta s jedne strane stuba, a za provodnike u snopu - četvrtina sile zatezanja provodnika jednog snopa.

Zatezni stubovi i ugaoni noseći stubovi dalekovoda sa uglom skreanja trase većim od 20 stepeni:
- Težina stuba, izolatora, pribora, provodnika, zaštitne užadi....;
- težina dodatnog opterećenja na provodnicima i zaštitnoj užadi;
- puna sila zatezanja svih provodnika i zaštitne užadi u oba pravca trase osim jednog provodnika odn. jednog zaštitnog užeta s jedne strane stuba, a za vodove sa provodnicima u snopu - puna sila zatezanja svih snopova provodnika i zaštitne užadi u oba pravca trase osim jednog snopa odn. jednog zaštitnog užeta s jedne strane stuba.

Pritom se vanredna opterećenja ne uzimaju u obzir za vodove nazivnog napona do 35 kV, osim na deonicama sa težim klimatskim uslovima.

[hana]

zahvaljujem...
kako da odredim vertikalnu silu od težine provodnika na stup?koji mi je mjerodavan raspon

[parmantije]

Mogu da kažem šta se meni nameće i kako bih ja uradio. Sa svake strane stuba po polovina tog raspona, za neki srednji stub to je pripadajuća težina.

[NBM]

zahvaljujem...
kako da odredim vertikalnu silu od težine provodnika na stup?koji mi je mjerodavan raspon

Dva su karakteristicna raspona kod proracuna uticaja na stub dalekovoda:
- asr (srednji raspon) - koji se koristi kod proracuna dejstva vjetra na provodnike dalekovoda i predstavlja srednju vrijednost susjednih raspona (a1+a2)/2.
- agr (gravitacioni raspon) - je raspon izmedju tjemena lancanica dva susjedna stuba i koristi se kod proracuna gravitacionih sila od tezine provodnika i dodatog tereta. Samo u slucaju iste visine stuba i ravnog terena je asr=agr. Ukoliko je teren u nagibu gravitacioni raspon moze biti veci, manji od (asr) kao i (-) negativan sto znaci da su sile od tezine provodnika na dalekovod navise. Naravno, moguce je i da je ova sila =0.

[statik]

Inace, na netu se mogu pronaci EPS-ovi Pravilnici za proracun i izvodjenje tipskih dalekovodnih stubova na osnovu kojih oni vrse dimenzionisanja svih elemenata stuba i daju veoma precizne odredbe za izvodjenje (kako betonskih tako i celicnih). U dodacima njihovih pravilnika daju se precizno i nacini proracuna horizontalnih sila na vrhu stuba zavisno od njegovog polozaja u mrezi (ugaoni stub, srednji, stub na racvanju dve ili vise linija i sl.).
Ono sto je zanimljivo, na tom mestu sam pronasao podatak da temeljne blokove ovih stubova dimenzionisu prema Sulzbergerovoj metodi o kojoj, kad sam se raspitivao kod geotehnicara, niko nije imao pojma. Pre nekoliko meseci dosao sam do knjige hrvatskog inzenjera elektrotehnike (!!!) Shimatovica koji je detaljno obrazlozio ovu metodu po kojoj se, inace, dobijaju znatno manje dimenzije temelja ovakvih stubova u odnosu na poznate konvencionalne metode koje obicno koristimo.
Lik (taj Simatovic) je inace prilicno zanimljiva figura koja se bavi svim i svacim (izmedju ostalog i paranormalnim pojavama).

[NBM]

Koliko se sjecam EPS preporuke se uglavnom odnose na manje naponske nivoe nadzemnih vodova (<35 kV), tako da je mala vajda (korist) od njih u slucaju vecih naponskih nivoa (mada neki principi su zajednicki). Sve navedeno za Sulzbergerovu metodu je tacno (manje dimenzije temelja) - imam iskustva da profesori sa geotehike na GF nemaju pojma o ovoj metodi ali i ne manje poznatom metodom Kleinlogel-Burklin koja je ravnopravna sa navedenom. Ipak navedene dvije metode se koriste samo za blok temelje - dok kod vecih naponskih nivoa temelji su rasclanjeni pa se ove metode i ne koriste... primarno je cupanje temelja.

Navedene metode dubokog fundiranja blok temelja Kleinlogel-Burklin i Sulzbergera su opste poznate u projektovanju dalekovoda i odavno su u upotrebi. Ko god je radio na ovim poslovima u Energoinvest-u, Minel-u, EMO-Ohridu, Dalekovod-u i sl. morao je vladati ovim metodama.
Aktuelni pravinik za dalekovode (http://www.podaci.net/_z1/9116746/P-tni ... -9218.html) ih podrazumijeva:
Član 311.
Za proračunavanje blok-temelja primenjuju se metode Sulcibergera i Klajnologel-Birklina. Druge metode mogu se primenjivati samo ako ispunjavaju uslove predviđene odredbama ovog pravilnika.

Zasto ove metode dubokog fundiranja nisu nasle plodno tle u literaturi i izvodjenju klasicnih gradjevinskih konstrukcija nije bas najjasnije ali je razumljivo zasto je inzenjeri elektrotehnike koji se bave projektovanjem dalekovoda dobro poznaju. Naime, u projektovanju dalekovoda koji su prevashodno elektroenergetski objekti elektro-inzenjeri (odgovorni projektanti) rade komplet analizu opterecenja bez obzira sto bi logicno bilo da pripada nama-gradjevincima. Kada se koristi postojeca familija tipskih stubova/temelja nekog proizvodjaca tada mogu isprojektovati komplet objekat bez ucesca gradjevinca (na osnovu dobijenih sila koje uporedjuju sa tabelama sila proizvodjaca vrse izbor tipa, visine stuba i dimenzija temelja na osnovu nosivosti tla, rade predmjer i predracun radova...). Tako, iako im fundiranje nije najblize ne cudi da o ovoj problematici upravo oni pisu i interesuju se (od interesa je manja cijena kostanja zemljanih radova i fundiranja imajuci u vidu cesto veliki broj stubova u jednom dalekovodu).

[rimidalv]

Molio bih kolege (Static) koje nesto znaju o Sulzbergerovoj metodi za proracun dubokih temelja da mi se jave.
vladimirmilicevic96@yahoo.com

[statik]

ono sto Vam u ovom trenutku mogu pomoci je da Vam skeniram knjigu koju sam ranije pomenuo a u kojoj je obradjena Sultzberger metoda (i kroz primere). Pokusacu u narednih dan-dva da to resim pa cu Vam poslati na mejl koji ste naznacili.

[ljubs]

Bilo bi dobro kada bi tu knjigu stavili na neki servis za razmjenu fajlova...

[statik]

hajde, videcu sta mogu da uradim.

[jovano]

Pozdrav svima,
Ima jos zainteresovanih za Simatovicevu knjigu! Drzim palceve kolegi - statik da nam knjigu ucini dostupnom !

[statik]

Za pocetak, dok ne nadjem zgodno mesto, svi zainteresovani mogu mi se javiti na mejl-adresu kosmickavasiona@gmail.com pa cu vam poslati skeniranu knjigu.
pozdrav