· www.radimpex.rs · info@radimpex.rs ·

Dali je neophodno modelirati podnu betonsku plocu,na koti 0.00m.
Ja ne modeliram tu plocu,ali sreo sam nekoliko primera od iskusniih kolega radzena u tower-u na kojim e modelirana i ta ploca.

Pa ako moze neki savet u vezi ovoga?
Pozz i hvala.

U principu se ne modelira ako je u pitanju klasicni stambeni objekat.
Ako je u pitanju podna ploca neke hale/skladista u kojoj je moguce opetrecenje viljuskarem, nekim vozilom ili regalima tada bi moglo imati smisla.

Motiv zasto to neko radi je vjerovatno da se dobiju korektni naponi u tlu (koji obuhvataju tezinu podne ploce) i eventualno ako ta podna ploca ima neku staticku funkciju sto je opet rijetkost...

Ako se modelira podna ploca,kako modelirati krutost tla ,Kako armirati ako ne modeliramo: konstruktivno?
Koliko gresimo ako ne modeliramo?

Klasicno preko Vinklera.
Kao za AB presjek minimalno (u prvom slucaju).
Vec je receno zasto se uzima... tj. gotovo nimalo.

Ako je objekat fundiran na trakama i/ili samcima, da li je ispravno pripadajuće opterećenje od podne ploče ( i onoga što je na ploči), kao i od zemlje iznad temelja jednostavno nanijeti na površinu temelja? Taj uticaj može biti mali, ali može li se zanemariti ako su naponi već na granici dozvoljenih?

Treba naneti to opterećenje, pogotovo ako je veća dubina fundiranja. Recimo ako je razmak od gornje ivice temelja do podne ploče 120 cm, onda će napon u tlu od tla iznad nožice temelja biti 1.2*19=22.8 kN/m2. Ako se doda podna ploča od 12 cm i slojevi i korisno opterećenje od 2 kN/m2 to je još 6 kN/m2 što daje ukupno sa tlom 28.8 kN/m2. A tih 28.8 kN/m2 čini 28.8/150=0.192=19.2% od prosečnog dozvoljenog opterećenja.