konstruktivni sistemi bez greda

[sonja]

da li neko ima iskustva sa projektovanjem konstrukcija samo sa plocama i stubovima, bez greda?

[DaniloS]

Naravno da neko ima

[sonja]

hajde ponovo, ima li neko iskustva na ovom forumu o gornjoj temi a da hoce da ga podeli?

[staticar1]

hajde ponovo, ima li neko iskustva na ovom forumu o gornjoj temi a da hoce da ga podeli?

Ima!

[Jurisco]

hajde ponovo, ima li neko iskustva na ovom forumu o gornjoj temi a da hoce da ga podeli?

1. Rastere do 8x8m
2. Teziti ujednacenim rasterima (6+6+6+6 da, 6+3+6+6+2 NE)
3. Koristiti kapitele - mada je jako tesko ubediti arhitekte
4. Izbegavati otvore blizu stubova - tesko se ubeduju arhitekti
5. stubovi min 40x40 za jednan eventualno dvospratni objekat
6. koristiti zidna platna za ukrecenje ili jezgra za vert komunikaciju ako su podobni.
7. ploca debljine min 20cm.

Projektovao sam samo jedan objekat ovoga sistema. Mozda neke stvari gore navedene kolege bi osporile ali nek bude za pocetak kako sam naveo. Nakon analize i sama ces da vidis na cemu si.

Pozdrav!

[staticar1]

hajde ponovo, ima li neko iskustva na ovom forumu o gornjoj temi a da hoce da ga podeli?

1. Rastere do 8x8m
2. Teziti ujednacenim rasterima (6+6+6+6 da, 6+3+6+6+2 NE)
3. Koristiti kapitele - mada je jako tesko ubediti arhitekte
4. Izbegavati otvore blizu stubova - tesko se ubeduju arhitekti
5. stubovi min 40x40 za jednan eventualno dvospratni objekat
6. koristiti zidna platna za ukrecenje ili jezgra za vert komunikaciju ako su podobni.
7. ploca debljine min 20cm.

Projektovao sam samo jedan objekat ovoga sistema. Mozda neke stvari gore navedene kolege bi osporile ali nek bude za pocetak kako sam naveo. Nakon analize i sama ces da vidis na cemu si.

Pozdrav!

Sve ovo ima smisla. Dobri savjeti, uz naravno zanemarenje
arhitektonskih teznji.

Pozdrav

[sonja]

Ja sam projektovala zgradu 8 ploca, stubovi 30/150 (=5) vec su zidna platna, spratne visine 2 nivoa su po 4,5 m. Rasponi oko 6,5 m u oba pravca. Ploce 20 cm, bez kapitela. Armatura RA ploca. Imam sada jos jedan slican objekat, ali razmisljam da ipak bude sa gredama, posle ovog zemljotresa

[staticar1]

Ja sam projektovala zgradu 8 ploca, stubovi 30/150 (=5) vec su zidna platna, spratne visine 2 nivoa su po 4,5 m. Rasponi oko 6,5 m u oba pravca. Ploce 20 cm, bez kapitela. Armatura RA ploca. Imam sada jos jedan slican objekat, ali razmisljam da ipak bude sa gredama, posle ovog zemljotresa

hm... nisam siguran da to može proći. Mislim na te raspone, jako
nepovoljan odnos dimenzija zida (stuba), debljinu ploča i činjenicu da
niste dobili kapitele.

Koja vrijednost korisnog opterećenja je bila u projektu?

[Jurisco]

ADMINISTRATOR JE OBRISAO OVU PORUKU ZBOG NEPRIMERENOG I NEKULTURNOG SADRZAJA.
OVO JE PRVI PUT DA SE NA OVOM FORUMU PRIMENJUJE OVAKVA MERA.
KORISNIK Jurisco SE NAJOZBILJNIJE UPOZORAVA DA KOMUNICIRA PRISTOJNO, BEZ PRIMITIVNIH ALUZIJA I UZ PUNO UVAZAVANJE SAGOVORNIKA.

ADMINISTRATOR

[sonja]

neprimerni komentar, na zalost nema ovaj sajt moderatore...
svakako da sam uputila problem projektovanja takvih zgrada jer se u Evropi uglavnom takve i projektuju, a kod nas vrlo malo, ali da ovo ne lici na neki FB, zaboravite na ovu temu

[zidar]

Sonja, moje mišljenje je da pečurkaste ploče odnosno konstrukcije stubovi-ploče, možemo da koristimo samo u slučaju kada horizontalne sile (seizmiku) prihvatamo dodatnim elementima, a to su ili jaka stepenišna i liftovska AB jezgra ili zidna platna adekvatno raspoređena po osnovi objekta. Kada imamo dovoljno AB zidova za prijem horizontalnih sila, onda smemo da dopustimo otvaranje zglobova i u stubovima i ne moramo da ostavljamo rezervu u iskorišćenosti napona u stubovima od gravitacionih opterećenja.

Ako nemamo AB zidove, mislim da ne smemo poveriti samo stubovima i pločama prijem seizmičkih sila. Gde će se tu otvoriti i kada plastični zglobovi, teško je predvideti. Imao sam priliku da vidim projekat višespranice (10 etaža), planirana za izgradnju u Beogradu. Sistem stubovi -ploče bez bilo kakvih dodatnih ukrućenja. Investitoru se učinilo da bi sistemom stubovi-grede-tanje ploče prošao jeftinije. Radio sam klasičan sistem i utvrdio da je u suštini sa cenom na istom. Ali mi je bilo neshvatljivo da je projektant poverio na objektu od 10 etaža seizmičku silu sistemu stubovi-ploče, bez AB zidova i bez AB ramova. Da skratim, pečurkaste ploče DA ali samo sa dodatnim ukrućenjima.

[b.milan]

neprimerni komentar, na zalost nema ovaj sajt moderatore...

Neprimeren komentar je uklonjen a njegov autor je opomenut.

[HB]

Ja sam radio dvije poslovne zgrade takvog sistema. Na jednoj sam imao rastere 6×8m, a na drugoj 8×8m. Kod ovakvih sistema uvijek mora da se horizontalne sile predaju jakoj jezgri smjestemoj približno centralno ili zidovima po obodu. Ploca na stupovima preuzima samo vertikalna djelovanja. Može se ici na varijantu deblje ploce po cijeloj površini ili tanje ploce sa kapitelima na stupovima. Za raster 8×8 ploca bi bila debljine cca 30cm, a ploca sa kapitelima 22cm + kapitel 40cm. Ja sam odabrao drugu varijantu (podgled se i tako zatvara armstrongom). Dimenzije stupova odabirem iz uvjeta duktilnosti (bez obzira što seizmicke sile predajem zidovima). Imao sam probleme progiba u krajnjim poljima i u poljima uz jezgru (jezgra smještena centralno, a uz jezgru jedno polje 8×8). Na tim mjestima sam dodavao grede da bi smanjio progib.
Osnovni razlog da se ide na sistem bez grede je prolazak strojarskih instalacija ispod stropa kojima grede smetaju, a imamo ogranicenu visinu etaže.

[sonja]

zavrsavam jedan objekat sa plocama direktno oslonjenih na stubove, pa samo dok znam s kojim problemima sam se suocavala, da ih ne bih zaboravila, ovde ih izlazem da bi ih lako nasla a i mozda ce nekome biti od pomoci
1. stubovi, obavezno proveriti sve stubove za slucaj G+p prema clanu 61 Pravilnika za seizmiku, ako prodje stub za taj uslov, verovatno ce se sve dobro sloziti i za ostale elemente
2. debljina ploca, odnos stub-ploca, treba biti stvarno majstor da se ta debljina dobije a da se ne iskomplikuje proboj kroz plocu, ja bih sada prvo to proverila, sa svim koeficijentima armiranja unapred usvojenim vecim od 0,5 a manjim od 1,5, a da se ne dobije potrebna dodatna armatura, sve cesce razmisljam o nekim celicnim nosacima koji bi mogli da se ugrade prilikom betoniranja
3. otvori oko ploca - to nikako ne dozvoliti, kako sam na objektu naknadno shvatila da buse rupe gde im padne na pamet, cak i u zoni kriticnog preseka, ne dozvoliti i uvek biti pripravan da to moze da se desi
4. provuci uvek konstruktivne skrivene grede, za sve su dobre, za ugibe, proboj
5. zidna platna treba da rese pomerljivost-nepomerljivost, isporojektovati ih da se dobije nepomerljiv sistem, ali ipak uraditi proracun kao pomerljiv, bar ja tako mislim da se resavaju problemi dimenzionisanja stubova
6. obavezno uraditi kontrolu na proboj u slucaju manje marke betona, u slucaju da podbaci marka
proveriti proboj i po sili u stubu i po naponima u ploci
7. prsline resiti tanjom armaturom na manjem rastojanju, ugibe je, mislim, nemoguce proveriti u svim tackama

[opet_krivi_tip]

Redovno projektujem zgrade sa samo obodnim gredama, obicno sistemi sa Zp, gdje se posebna paznja vodi na armiranje ploca iznad Zp. Znaci nema kapitela, njih stavljam ako su veliki rasponi, a sistem je bez Zp ,znaci sa S, gdje se mora voditi racuna o proboju.

Generalno, najvaznije od svega je pravilno armirati konstrukciju i usvojiti konstruktivni sistem. Propisi se mijenjaju stalno tako da tu je tesko do kraja uhvatiti korak. Pozdrav!