Pokretno opterecenje V600

[Prenko82]

Imam sledeći problem.
Radim diplomski i to most ramovskog sistema sa kosim stubovima(podupiralima) na 3 polja(25+50+25).
Potrebni su mi uticaji od pokretnog opterećenja od vozila V600.
Čitajući uputstvo za pokretno opterečenje u Toweru ja sam napravio šemu opterećenja za koju mislim da je dobra,ali kada sam za nasumice izabran presek (za koji sam našao uticajnu liniju) stavio opterećenje u merodavan položaj i proračunao, momenat koji sam dobio se razlikuje (i to dosta) od vrednosti koju sam dobio pri zadavanju pokretnog opterećenja. Ja predpostavljam da nisam dobro zadao šemu opterećenja pa kad bi mi to malo pojasnili bio bih vam neizmerno zahvalan. Stavio sam skicu koja objašnjava šta sam uradio.
Hvala unapred za sugestiju i pomoć.
Pozdrav

[b.milan]

Uticajna linija i pokretno opterecenje bi morali da daju isti rezultat.

Skicu mozete prikaciti uz svoju poruku koristeci www.imageshack.us servis za hostovanje slika.

Inace, mozete nam i poslati model na nas email, (posalite ulazni fajl, twp ekstenzija) sto ce nam omoguciti da na najbrzi nacin otkrijemo u cemu je stvar.

[parmantije]

Zdravo. Ja imam sličan problem, zato postujem ovde. Naime, takođe modeliram most ramovskog sistema, promenljivog poprečnog preseka, pritom sam se odlučio za model sastavljen od kosih štapova kako bi što realnije predstavljale ono što mi treba. Grede između tih zadatih čvorova sam modelirao zamenjujućim (`proizvoljnim`) karakteristikama poprečnog preseka koje sam dobio napismeno. Interesuje me postoji li mogućnost puštanja pokretnog opterećenja (sistema koncetrisanih i linijskih sila) duž kosih štapova ili se mora deliti na kraće segmente?

[b.milan]

Ako je geometrija mosta takva da mu osa nije pravolinijska onda se i pokretno opterecenje mora kretati po poligonalnoj putanji.
Na mestima gde se putanja 'lomi', linijsko opterecenje koje se nalazi u okviru pokretnog se ne 'lomi' zajedno sa putanjom i ne naleze na nosac. Zato ga u tom slucaju ni ne treba koristiti.

Pokretno opterecenje definisite tako da imate samo koncentrisane sile - eventualnu linijsku silu zamenite nizom koncentrisanih sila.

Za koncentrisane sile nam je bilo tehnicki moguce izvesti da i pri 'lomljenju' i krivudanju putanje pokretnog opterecenja, sve sile uvek prate na osu pokretnog opterecenja, krivudajuci i lomeci se 'kao zmija'.

[parmantije]

Hvala Vam na odgovoru!
Da, osa mosta nije pravolinijska već poligonalna. Dakle potpuno je prihvatljivo zameniti linijsko opterećenje nizom koncetrisanih sila? Postoji li neko ograničenje/savet za korak (razmak) između tih sila? Već mi je ideja bila da zadam statičko opterećenje po celom nosaču, a da na mestu tipskog vozila V600 unesem linijsko opterećenje na gore, koje bi nadomestilo razliku u opterećenju na tom mestu. Umesto toga, ubaciću sistem sila samo me interesuje njihov razmak odn. gustina, kako bi to `uprošćenje` što manje uticalo na sam rezultat, odn. anvelopu.
S tim u vezi, jedna bitna stvar, da li Tower (pretpostavljam da da ali da pitam) prilikom određivanja anvelope uticaja usled pokretnog opterećenja postavlja opterećenja samo na pozitivne delove uticajnih linija? Ja sam linijsko opterećenje podelio na više manjih delova, kako bih mu nekako nagovestio da to nije jedno opterećenje već više i ne treba svako koristiti prilikom određivanja anvelope...pretpostavljam da ako se tako izdeli opterećenje nema problema?

[b.milan]

Naravno da je potpuno prihvatljiva zamena linijske sile nizom koncentrisanih sila. Gustinu mozete odrediti tako da bude manja ili jednaka polovini koraka pokretnog opterecenja.

Sto se tice ostalih pitanja koje ste postavili, ne bih mogao dodati nista onome sto vec pise u uputstvu za rad sa programom Tower 6 - poglavlje 3.2.10 Pokretno opterecenje. Narocito obratite paznju na odeljak "Nacin proracuna" (strana 310-314), tu je sve lepo i jasno objasnjeno na primeru.

[parmantije]

Našao! Hvala na savetima.