Potr A1: 11.94 Potr A2: 0.00
Usv A1: 13.40 Usv A2: 0.00
Дакле, усвојио сам Ф 16/15 за угао а= 0 .
Е сада кад се поново вратим на област армирања, показује ми и даље шрафуру за потребну арматуру у правцу а= 0 вредности око 3 cm2.
У чему је проблем ?
Usvajanje armature u ploči
Usvajanje armature u ploči
Усвајао сам арматуру у темељној плочи тако што сам једну област покрио прво арматуром Ф22/15 (а= 90). Затим, када сам хтео да усвојим и за правац а= 0, преласком миша преко области, у доњем десном углу програм ми приказује потребну арматуру око 11.50 cm2. Одем на усвајање, селектујем област и отвори ми прозор за усвајање где стоји:
Potr A1: 11.94 Potr A2: 0.00
Usv A1: 13.40 Usv A2: 0.00
Дакле, усвојио сам Ф 16/15 за угао а= 0 .
Е сада кад се поново вратим на област армирања, показује ми и даље шрафуру за потребну арматуру у правцу а= 0 вредности око 3 cm2.
У чему је проблем ?
Potr A1: 11.94 Potr A2: 0.00
Usv A1: 13.40 Usv A2: 0.00
Дакле, усвојио сам Ф 16/15 за угао а= 0 .
Е сада кад се поново вратим на област армирања, показује ми и даље шрафуру за потребну арматуру у правцу а= 0 вредности око 3 cm2.
У чему је проблем ?
Radi se o sledecem.
Kada postavljate oblast u kojoj ste definisali sipke samo u jednom pravcu, tada program podrazumeva da cete imati i neku podeonu armaturu (u pravcu upravnom na glavni pravac). Povrsina te nepostavljene ali obavezne i uracunate armature jednaka je tacno 20% povrsine armature usvojene u drugom pravcu.
Program to radi iz razloga da korisnik koji zeli postaviti armaturu samo u jednom pravcu, ne mora sracunavati i definisati i podeonu armaturu. Na svakom mestu u ploci gde postoji armatura samo u jednom pravcu program ce ubaciti i armaturu u drugom pravcu (pri eksportu armature u ArmCAD korisnik bira precnik i razmak sipki za podeonu armaturu).
Ukoliko je povrsina podeone armature manja od 20% povrsine glavne armature, tada ce se korigovati precnik ili armatura programom generisane i automatski ubacene podeone armature.
Prilikom prikaza izolinija nedostajuce armature, u oblastima gde je usvojena armatura samo u jednom pravcu, bice uracunato "postojanje" podeone armature, pa ce se od pacunski potrebne povrsine u sekundarnom pravcu oduzimati 20% vrednosti armature usvojene u glavnom pravcu.
Medjutim, kada nekom drugom oblascu postavite armaturu u drugom pravcu, tada se smatra da ste time obezbedili postojanje armature u drugom pravcu i program nece automatski postavljati podeonu armaturu u iznosu 20% glavne armature (odnosno nece oduzimati 20% vrednosti usvojene u glavnom pravcu). Tada se u tom drugom pravcu prikazuje stvarna razlika izmedju potrebne i usvojene armature.
Otuda ova pojava u prikazivanju kolicine nedostajuce armature.
Kada postavljate oblast u kojoj ste definisali sipke samo u jednom pravcu, tada program podrazumeva da cete imati i neku podeonu armaturu (u pravcu upravnom na glavni pravac). Povrsina te nepostavljene ali obavezne i uracunate armature jednaka je tacno 20% povrsine armature usvojene u drugom pravcu.
Program to radi iz razloga da korisnik koji zeli postaviti armaturu samo u jednom pravcu, ne mora sracunavati i definisati i podeonu armaturu. Na svakom mestu u ploci gde postoji armatura samo u jednom pravcu program ce ubaciti i armaturu u drugom pravcu (pri eksportu armature u ArmCAD korisnik bira precnik i razmak sipki za podeonu armaturu).
Ukoliko je povrsina podeone armature manja od 20% povrsine glavne armature, tada ce se korigovati precnik ili armatura programom generisane i automatski ubacene podeone armature.
Prilikom prikaza izolinija nedostajuce armature, u oblastima gde je usvojena armatura samo u jednom pravcu, bice uracunato "postojanje" podeone armature, pa ce se od pacunski potrebne povrsine u sekundarnom pravcu oduzimati 20% vrednosti armature usvojene u glavnom pravcu.
Medjutim, kada nekom drugom oblascu postavite armaturu u drugom pravcu, tada se smatra da ste time obezbedili postojanje armature u drugom pravcu i program nece automatski postavljati podeonu armaturu u iznosu 20% glavne armature (odnosno nece oduzimati 20% vrednosti usvojene u glavnom pravcu). Tada se u tom drugom pravcu prikazuje stvarna razlika izmedju potrebne i usvojene armature.
Otuda ova pojava u prikazivanju kolicine nedostajuce armature.
RADIMPEX SOFTWARE TEAM
Ne.
Treba dodati 20% usvojene armature iz drugog pravca. U tom drugom pravcu usvojili ste Ф22/15 (25.34 cm2) pa je 20% od te vrednosti (5.06 cm2) automatski postavljeno i oduzeto od prave vrednosti racunski potrebne armature.
Znaci, na prikazanih 11.94 cm2 treba dodati 5.06 cm2 - znaci, ukupno je racunski potrebno 17.0 cm2
Treba dodati 20% usvojene armature iz drugog pravca. U tom drugom pravcu usvojili ste Ф22/15 (25.34 cm2) pa je 20% od te vrednosti (5.06 cm2) automatski postavljeno i oduzeto od prave vrednosti racunski potrebne armature.
Znaci, na prikazanih 11.94 cm2 treba dodati 5.06 cm2 - znaci, ukupno je racunski potrebno 17.0 cm2
RADIMPEX SOFTWARE TEAM
Čini mi se da je to automatsko usvajanje podeone armature u vrednosti od 20 % glavne, odnosno već usvojene armature, uvedeno zbog izvoza u ArmCAD, samo tada je trebalo uraditi u Tower-u da ako ja usvojim u glavnom pravcu neku armaturu a u upravnom pravcu ne usvojim ništa (0/0), a Tower sam usvoji podeonu armaturu, da onda makar dodaje u tom setu i vizuelno tu armaturu da bi se to videlo u izveštaju (npr Ф22/15 a= 90; Ф 10/15 a=0), a ne da na gradilištu na primer neko pomisli da nema te podeone armature jer u izveštaju stoji samo Ф22/15 a= 90.
Malo je i nezgodno kod usvajanja, usvojim prvo svuda mrežastu armaturu pa mi traži još 5 cm2/m, ja usvojim i tih 5 pa mi opet traži još 3 itd.
Malo je i nezgodno kod usvajanja, usvojim prvo svuda mrežastu armaturu pa mi traži još 5 cm2/m, ja usvojim i tih 5 pa mi opet traži još 3 itd.
hixxos wrote:Čini mi se da je to automatsko usvajanje podeone armature u vrednosti od 20 % glavne, odnosno već usvojene armature, uvedeno zbog izvoza u ArmCAD, samo tada je trebalo uraditi u Tower-u da ako ja usvojim u glavnom pravcu neku armaturu a u upravnom pravcu ne usvojim ništa (0/0), a Tower sam usvoji podeonu armaturu, da onda makar dodaje u tom setu i vizuelno tu armaturu da bi se to videlo u izveštaju (npr Ф22/15 a= 90; Ф 10/15 a=0), a ne da na gradilištu na primer neko pomisli da nema te podeone armature jer u izveštaju stoji samo Ф22/15 a= 90.
Malo je i nezgodno kod usvajanja, usvojim prvo svuda mrežastu armaturu pa mi traži još 5 cm2/m, ja usvojim i tih 5 pa mi opet traži još 3 itd.
Sa strane izvodjenja, svaka ploca mora imati armaturu u najmanje dva pravca.
U izvestaju se jasno ispisuje i podatak o racunski potrebnoj armaturi i o usvojenoj armaturi.
Ako u izvestaju za jedan pravac imate prikazanu racunski potrebnu armaturu a nemate usvojenu armaturu to znaci da niste usvajali armaturu u tom pravcu. Takav izvestaj ne moze otici na gradiliste.
Uobicajeni princip rada za donju zonu medjuspratne konstrukcije odnosno gornju zonu temeljne ploce je sledeci - za donju zonu se usvoji neka minimalna armatura (u oba pravca). Nakon toga se u zone gde je potrebno jos armature, dodaju novi "slojevi" armature. Sa ovakvim principom necete nikad doci u situaciju da vam program automatski dodaje podeonu armaturu.
Za gornju zonu medjuspratne konstrukcije odnosno donju zonu temeljne ploce, princip je malo drugaciji. U slucaju krstasto armiranih ploca oblasti armiranja imaju oblik trake, a armatura u toj oblasti je samo u jednom pravcu - upravnom na gredu). Nema potrebe (ali moze) da se u takvu trakastu oblast eksplicitno zadaje podeona armatura jer se podrazumeva da mora postojati. Izostavljanje eksplicitnog zadavanja podeone armature u ovakvim trakastim oblastima cak je i preporucljivo i omogucava mnogo laksi i brzi rad. Naime, na mestima iznad stubova, tamo gde se ukrstaju grede iz dva pravca, istovremeno ce se naci glavna armatura iz jedne i druge trake. Ako bi ove trakaste oblasti sadrzale i armaturu u drugom pravcu (to je podeona armaturakoju bi korisnik sam uneo), na mestima njihovog preklopa imali bi ste visak armature - glavnoj armaturi iz jednog pravca pridruzila bi se i podeona armatura iz drugog pravca. To je naravno pogresno. Izostavljanjem eksplicitnog definisanja podeone armature reseno je mnog problema.
Sada korisnik ne mora da pazi na mesta gde se ukrstaju trakaste oblasti armature i da secka takve zone, jer jednostavnim definisanjem armature samo u jednom pravcu dobice ono sto treba da dobije.
Slika oblasti usvajanja armature koja se dobija u programu Tower i nije zamisljena da ide na gradiliste. Ta slika je podloga za crtanje detalja armiranja (bilo programom ArmCAD ili nekim drugim). To sto se izostavlja crtanje detalja armiranja pa se jedna obicna shema daje na tumacenje izvodjacima ne bih komentarisao.
Ne razumem ovo poslednje sto ste napisali - "malo je nezgodno kod usvajanja, usvojim prvo svuda mrezastu armaturu pa mi trazi jos 5 cm2/m, ja usvojim tih 5 pa mi trazi jos 3 itd")
Kada usvojite mrezastu armaturu (svaka mreza ima armaturu u oba pravca) tada se ne ispoljava pojava automatskog dodavanja podeone armature. Program automatski dodaje podeonu armaturu samo kod oblasti sa armaturom u jednom pravcu.
RADIMPEX SOFTWARE TEAM
U potunosti bih se složio sa Milanom-slike iz towera sa usvojenom armaturom mogu poslužiti kao prinicipijelna šema armiranja gdje se vidi koje mreže(ili šipke) su na kraju proračuna usvojene.
Ukoliko proračun i razradu armature radi ista osoba, po mom mišljenju, usvajanje arm. u toweru uopšte nije potrebno jer mnogobrojni su načini postavljanja i kombinovanja raznih mreža(Q, R, ili njihova kombinacija) ili mreža i šipki zajedno, tako da je neophodno naći neki "najelegantniji" način pokrivanja armaturom a uz to i razraditi i sve druge detalje-skrivene grede, razne uzengije, ojačanja oko otvora itd, tako da je kraći(brži) put kada ovo sve odmah usvajamo u ArmCAD-u(ili nekom drugom programu) gdje nam je sasvim dovoljan podatak ekstrmna vrijednost(ponekad "špicevi" gornje zone imaju nerealne vrijednosti zbog prirode konačnog elementa) potrebne armature u oba pravca. Čak i ako razradu armature radi neko drugi, moje je mišljenje da tom nekom dijagrami(izolinije) potrebne armature znače barem onoliko koliko i slike neke usvojene arm. u toweru, pod uslovom da taj neko poznaje elementarnu logiku tower-ovog načina prikazivanja uticaja kao i principe i pravila armiranja. Mislim da je ova vrsta usvajanja u toweru u većem broju slučajeva-dupli posao. Ovo se odnosi kako za ploče, tako i za grede(ponavljam-moje mišljenje). Ne bih da kudim tower-ovu mogućnost usvajanja pa eksportovanja armature koja zaista uzima u obzir mnoge aspekte vođenja armature, ali ja, recimo, dosta prije iscrtam ispočetka armaturu neke ploče ili grede(ArmCAD), nego što usvojim(tower), eksporujem, pa uredim armaturu iste ploče ili grede u ArmCAD-u.
Mislim da ova tema ne zaslužuje ovoliku pažnju.
Ukoliko proračun i razradu armature radi ista osoba, po mom mišljenju, usvajanje arm. u toweru uopšte nije potrebno jer mnogobrojni su načini postavljanja i kombinovanja raznih mreža(Q, R, ili njihova kombinacija) ili mreža i šipki zajedno, tako da je neophodno naći neki "najelegantniji" način pokrivanja armaturom a uz to i razraditi i sve druge detalje-skrivene grede, razne uzengije, ojačanja oko otvora itd, tako da je kraći(brži) put kada ovo sve odmah usvajamo u ArmCAD-u(ili nekom drugom programu) gdje nam je sasvim dovoljan podatak ekstrmna vrijednost(ponekad "špicevi" gornje zone imaju nerealne vrijednosti zbog prirode konačnog elementa) potrebne armature u oba pravca. Čak i ako razradu armature radi neko drugi, moje je mišljenje da tom nekom dijagrami(izolinije) potrebne armature znače barem onoliko koliko i slike neke usvojene arm. u toweru, pod uslovom da taj neko poznaje elementarnu logiku tower-ovog načina prikazivanja uticaja kao i principe i pravila armiranja. Mislim da je ova vrsta usvajanja u toweru u većem broju slučajeva-dupli posao. Ovo se odnosi kako za ploče, tako i za grede(ponavljam-moje mišljenje). Ne bih da kudim tower-ovu mogućnost usvajanja pa eksportovanja armature koja zaista uzima u obzir mnoge aspekte vođenja armature, ali ja, recimo, dosta prije iscrtam ispočetka armaturu neke ploče ili grede(ArmCAD), nego što usvojim(tower), eksporujem, pa uredim armaturu iste ploče ili grede u ArmCAD-u.
Mislim da ova tema ne zaslužuje ovoliku pažnju.