Kako je najtacnije u Toweru 6.0 sracunati seizmicke uticaje na kaskadnom objektu?
Objekat je od AB zidova i AB ploca ima 6 kompletno kaskadiranih jedinica, dakle jedinice su povezane i kaskadirane za 1m kako u krovu tako i u temeljnoj ploci i svim etazama.
Da li je metod ekvivalentnog opterecenja dovoljno tacan i kako ga racunati?
Sta zadati u Tower-u kao gornju kotu u kojoj se smesta onih 15% sile?
Kako zadati liniju ukljestenja kad je ona kaskadna i prva se od zadnje kaskade znatno razlikuje?
Seizmika kod kaskadnih objekata
Da, arhitekta je predvideo bez dilatacija.
Delovi su dimenzija 6.0x7.75m i ima ih, po nanjnovijoj varijanti, 4 komada.
Svaki deo se sastoji od stambenog dela 3.9x7.75 i stepenista 2.1x7.75m.
E sad predvidjeno je da budu kaskadirani za 1m, temelj je ploca takodje kaskadirana 1m ali integralna.
Ja sam predlozio da se svaki deo dilatira ali da temeljna ploca ostne ne dilatirana, medjutim odbacili su tu varijantu kazu "mnogo dilatacija"?!
Delovi su dimenzija 6.0x7.75m i ima ih, po nanjnovijoj varijanti, 4 komada.
Svaki deo se sastoji od stambenog dela 3.9x7.75 i stepenista 2.1x7.75m.
E sad predvidjeno je da budu kaskadirani za 1m, temelj je ploca takodje kaskadirana 1m ali integralna.
Ja sam predlozio da se svaki deo dilatira ali da temeljna ploca ostne ne dilatirana, medjutim odbacili su tu varijantu kazu "mnogo dilatacija"?!
Ako sam dobro svatio radi se o objektu koji je na nekoj padini i svaka etaza je uvucena za 1m u odnosu na susedni. Lici mi na keke objekte koje sam vidjao na primorju.
Ali postavljeno pitanje je veoma dobro. Najispravnije bi bilo dialtirati ali je suludo. Ni arhitekti ne prihvacaju sto me ne iznenadjuje. Jos da se ima seizmika IX zone. E sad nek inzenjer bude pametan kako primeniti seizmicki propis - gde je kota ukljestenja i dali dilatirati. Ni ja ne bi bio pametan u ovom slucaju. Sta raditi???
Ali postavljeno pitanje je veoma dobro. Najispravnije bi bilo dialtirati ali je suludo. Ni arhitekti ne prihvacaju sto me ne iznenadjuje. Jos da se ima seizmika IX zone. E sad nek inzenjer bude pametan kako primeniti seizmicki propis - gde je kota ukljestenja i dali dilatirati. Ni ja ne bi bio pametan u ovom slucaju. Sta raditi???
Moj drugi predlog je da postavim jednu dilataciju na sredini, dakle po dva kaskadna dela
da budu jedna dilataciona celina?!
Ovo iz razloga da smanjim broj dilatacija na, realno malom objektu.
Temeljnu plocu, cak i ne bi dilatirao!
E sad, ako bi se to resenje prihvatilo onda bih imao problem KAKO DEFINISATI UKLJESTENJE A KAKO VRH OBJEKTA?
Malo sam se konsultovao kod kolega i misljenja su sledeca:
Oni konzervativni su za to da se svaki deo dilatira zajedno sa plocom a bilo je i misljenja da je objekat relativno mali i da to treba raditi kao jednu celinu bez dilatiranja!
Ovi drugi su misljenja da posto su svi zidovi (sem par pregradnih od 12cm) armirano betonski 16cm a tavanice ab ploce,to sve ukupno daje jednu jako krutu konstrukciju i da se ne treba preterano "plasiti" zemljotresa.
E sad, sta je resenje?
I kako definisati parametre za proracun seizmike u Tower-u?
da budu jedna dilataciona celina?!
Ovo iz razloga da smanjim broj dilatacija na, realno malom objektu.
Temeljnu plocu, cak i ne bi dilatirao!
E sad, ako bi se to resenje prihvatilo onda bih imao problem KAKO DEFINISATI UKLJESTENJE A KAKO VRH OBJEKTA?
Malo sam se konsultovao kod kolega i misljenja su sledeca:
Oni konzervativni su za to da se svaki deo dilatira zajedno sa plocom a bilo je i misljenja da je objekat relativno mali i da to treba raditi kao jednu celinu bez dilatiranja!
Ovi drugi su misljenja da posto su svi zidovi (sem par pregradnih od 12cm) armirano betonski 16cm a tavanice ab ploce,to sve ukupno daje jednu jako krutu konstrukciju i da se ne treba preterano "plasiti" zemljotresa.
E sad, sta je resenje?
I kako definisati parametre za proracun seizmike u Tower-u?
MJ wrote:Moj drugi predlog je da postavim jednu dilataciju na sredini, dakle po dva kaskadna dela
da budu jedna dilataciona celina?!
Ovo iz razloga da smanjim broj dilatacija na, realno malom objektu.
Temeljnu plocu, cak i ne bi dilatirao!
E sad, ako bi se to resenje prihvatilo onda bih imao problem KAKO DEFINISATI UKLJESTENJE A KAKO VRH OBJEKTA?
Malo sam se konsultovao kod kolega i misljenja su sledeca:
Oni konzervativni su za to da se svaki deo dilatira zajedno sa plocom a bilo je i misljenja da je objekat relativno mali i da to treba raditi kao jednu celinu bez dilatiranja!
Ovi drugi su misljenja da posto su svi zidovi (sem par pregradnih od 12cm) armirano betonski 16cm a tavanice ab ploce,to sve ukupno daje jednu jako krutu konstrukciju i da se ne treba preterano "plasiti" zemljotresa.
E sad, sta je resenje?
I kako definisati parametre za proracun seizmike u Tower-u?
Upravo muku mučim sa sličnim problemima, ali na kompleksu od 25.000 m^2.
Vidim i problem stabilnosti padine (geomehanika!) . To kao prvo.
Drugo, imate i horizontalne pritiske na "razdjelnice" (skoki između temeljne ploče su valjda povezani vertikalama?) od reakcije više ležećih temelja. Koliko kaskada u temeljima, toliko više "etaža".
U svakom slučaju, neka temelji budu integralni.
Teško bih se složio da je sa zidanim konstrukcijama jednostavnije.MJ wrote:Hm....dobio sam danas predlog od kolege, kaze " posto je objekat p+2, radi kao zidanu konstrukciju bez dilatacija (nije mnogo dugacka) i za seiymiku samo proveris smicanje u preseku zidova!"
Mozda je i u pravu...
Na nekoj temi smo već nešto pisali o tome.
Ako je propisima "push-over" analiza obavezna, onda ne znam...
Za 3-etažne zidane objekte bi trebalo provjeriti i utjecajei momenata.
Analiza niti malo nije jednostavna, a još i nemamo odgovarajuće programe s kojim bi to sve napravili. (Ako postoji takav program kod vas, odmah kupim par pešest komada...
) Ma, ukratko, nisam siguran u to što kolega predlaže.
Po nasim propisima je obavezna provera zidova na smicanje a postoji i clan 107 koji mi je malo nejasan i koji kaze da ako su u pitanju zgrade vece sirine i visine od 15m (valjda) onda se i zidovi moraju proveriti na savijanje!
Iskreno, ovo prvo sam radio a ovo drugo ne.
To je to sto se propisa tice, bar ja nisam nista drugo nasao.
Iskreno, ovo prvo sam radio a ovo drugo ne.
To je to sto se propisa tice, bar ja nisam nista drugo nasao.
Kod zidova provjeravamo nosivost na savijanje i nosivost na smicanje.MJ wrote:Po nasim propisima je obavezna provera zidova na smicanje a postoji i clan 107 koji mi je malo nejasan i koji kaze da ako su u pitanju zgrade vece sirine i visine od 15m (valjda) onda se i zidovi moraju proveriti na savijanje!
Iskreno, ovo prvo sam radio a ovo drugo ne.
To je to sto se propisa tice, bar ja nisam nista drugo nasao.
Uzimamo mjerodavno nosivost (horizontalna sila) u obzir kad sračunavamo ukupnu seizmičku odpornost etaže. To uvijek radimo kod zidova, koji imaju visinu veću od dužine od 1,5x, i nema veze sa brojem etaža.
Meni se je samo malo čudno činilo da bi zidani objekat bio bolji u tako kompliciranoj situaciji. Sa armiranim betonom možemo mnogo toga "poloviti", ali sa zidanim veoma teško.
Pozdrav