Molim za lične savete projektanata po sledećoj problematici:
u sastavu višespratnih ramovskih ab konstrukcija redovno se susrećemo sa primenom debljih pregradnih zidanih zidova (20 i 25 cm) koji se u proračunskom smislu tretiraju kao balastno opterećenje bez nosivih svojstava.
Zanima me vaš lični pristup u obradi detalja ovih zidova. Naime, pojavljuje se problem kako realizovati kontakt ovih zidova sa nadkonstrukcijom (ab konstrukcijom iznad pregradnog zida). U praksi se susreću razni slučajevi:
1.zidanje nakon okončanja izvođenja ab konstrukcije te razdvajanje gornje ivice zida od ab konstrukcije (ploče, grede) elastičnim materijalom (pur-pena, stiropor)
2.zidanje nakon okončanja izvođenja ab konstrukcije bez razdvajanja ivice zida od ab nadkonstrukcije
3.paralelno izvođenje i ab konstrukcije i zidanih zidova sprat-po-sprat (izvođački najjednostavnije za manje objekte ali-po meni-u konstruktivnom pogledu vrlo sumnjivo).
Mada je postupak po proceduri opisanoj pod 1. -po meni- u konstruktivnom smislu najkorektniji budući da se sprečava da zidani zidovi preuzmu ulogu lokalnih oslonaca ab konstrukcije koja se nalazi iznad njih, u praksi se javljaju problemi vrlo čestih pojava prslina i pukotina u ovim zidovima.
Još jedno važno pitanje koje se nameće je i kako ukrućivati ove zidove.
Ako se složimo (ili ne složimo) da se izvode sa vertikalnim ab serklažima, postavlja se pitanje, na kom nivou formirati horizontalne ab serklaže jer njihovo "podbetoniravanje" neposredno pod ab nadkonstrukciju (već izvedenu) predstavlja popriličan izvođački problem.
Bilo bi mi drago da neko ovo prokomentariše i iznese svoja iskustva i preporuke. Hvala.
serklaži u ramovskoj konstrukciji
Re: serklaži u ramovskoj konstrukciji
Ukoliko nije u pitanju seizmicko aktivno podrucje.
3. Ovaj nacin izvodjenja skeletne konstrukcije nije dopusten, u protivnom nemamo skelet vec potencijalno zidanu konstrukciju. U ovom slucaju proracun konstrukcije ne korespondira sa realnim transferom opterecenja uslovljenim nacinom izvodjenja.
1. Ovaj nacin je najkorektniji, mada ukoliko nisu veci rasponi u pitanju a grede posjeduju dovoljnu krutost (+ ugibi u dozvoljenim granicama se podrazumijevaju) moguce je i 2. Sopstvena tezina konstukcije (bez tezine zida, stalnog i korisnog) je "proradila" tako da se znatan dio deformacija vec ostvario.
Ukoliko je u pitanju seizmicko aktivno podrucje, stvar je komplikovanija vec na nivou proracuna. Da li ispuna utice na krutost konstrukcije iskljucivo zavisi od nacina izvodjenja. Ukoliko ispuna nije "izolovana" od konstrukcije njena krutost se mora obuhvatiti (vece krutost utice na odgovor konstr. na seizmicke sile).
Sto se tice vertikalnih serklaza relativno lako se izvode ako se u ploci ostavi otvor iznad (horizontalne ne kapiram ako vec postoji greda ispod zida, ukoliko se ne misli na polovini/trecini visine zida).
3. Ovaj nacin izvodjenja skeletne konstrukcije nije dopusten, u protivnom nemamo skelet vec potencijalno zidanu konstrukciju. U ovom slucaju proracun konstrukcije ne korespondira sa realnim transferom opterecenja uslovljenim nacinom izvodjenja.
1. Ovaj nacin je najkorektniji, mada ukoliko nisu veci rasponi u pitanju a grede posjeduju dovoljnu krutost (+ ugibi u dozvoljenim granicama se podrazumijevaju) moguce je i 2. Sopstvena tezina konstukcije (bez tezine zida, stalnog i korisnog) je "proradila" tako da se znatan dio deformacija vec ostvario.
Ukoliko je u pitanju seizmicko aktivno podrucje, stvar je komplikovanija vec na nivou proracuna. Da li ispuna utice na krutost konstrukcije iskljucivo zavisi od nacina izvodjenja. Ukoliko ispuna nije "izolovana" od konstrukcije njena krutost se mora obuhvatiti (vece krutost utice na odgovor konstr. na seizmicke sile).
Sto se tice vertikalnih serklaza relativno lako se izvode ako se u ploci ostavi otvor iznad (horizontalne ne kapiram ako vec postoji greda ispod zida, ukoliko se ne misli na polovini/trecini visine zida).
Da zanemarimo sada proračunske finese budući da se celo područje EX-YU tretira kao seizmički aktivno - više me trenutno zanimaju izvođački detalji.
Kako i sami rekoste, izolovanje ovih zidova je najkorektnije i ovde se javlja taj problem horizontalnih serklaža pogotovo ako su u pitanju visoki zidovi. Nekad se oni visinski vode do pod gredu ali je i vrlo čest slučaj da nad njima ne postoji greda (vođenje do pod ploču). S druge strane, da li je u pitanju jedno ili drugo, u načelu se radi o istom problemu, tj. ostaje pitanje da li je za njihovo ukrućivanje pored vertikalnih serklaža potrebno uvesti i horizontalni serklaž i ako jeste, na koju ga visinu postaviti.
Poz.
Kako i sami rekoste, izolovanje ovih zidova je najkorektnije i ovde se javlja taj problem horizontalnih serklaža pogotovo ako su u pitanju visoki zidovi. Nekad se oni visinski vode do pod gredu ali je i vrlo čest slučaj da nad njima ne postoji greda (vođenje do pod ploču). S druge strane, da li je u pitanju jedno ili drugo, u načelu se radi o istom problemu, tj. ostaje pitanje da li je za njihovo ukrućivanje pored vertikalnih serklaža potrebno uvesti i horizontalni serklaž i ako jeste, na koju ga visinu postaviti.
Poz.
fresine
NBM je vec dosta toga napisao o ovom problemu, sa cim se slazem.
Sto se tice modeliranja zidane ispune u ramovskoj konstrukciji, nailazi se na mnogo saveta i razlicitih pristupa. Kod dimenzionisanja greda i stubova rama na gravitaciona opterecenja, zidana ispuna je samo opterecenje, bez obzira na krutost, debljinu, nacin povezivanja sa gredama i stubovima. Problem odredjivanja krutosti i modeliranja ispune nastaje u zemljotresu odnosno kod seizmičkih opterećenja. Kod prvog potresa zidana ispuna moze biti dosta kruta i utice na krutost citavog objekta tj. utice na velicinu seizmickih sila koju objekat navlaci na sebe. Posebno o tome treba voditi racuna kod jakih parapeta koji mogu napraviti "kratke" stubove koji "pucaju" od prevelikih smicucih sila.
Kako zemljotres napreduje, javljaju se prsline u zidanoj ispuni pa krutost ispune naglo opada, cak i do nule. U toj fazi zemljotresa nema znacajnijeg udela zidane ispune u ukupnoj krutosti objekta, tj. zidana ispuna u toj fazi zemljotresa ne utice na objekat svojom krutoscu vec samo masom. Ako smo modelirali ispunu koja ima neku znacajniju krutost i dobili da nam objekat ima prihvatljiva horizontalna pomeranja u zemljotresu, moze se desiti da pucanjem ispune objekat postane previse fleksibilan odnosno da ima prevelika horizontalna pomeranja. Na strani sigurnusti smo ako zanemarimo krutost ispune. Naravno mozemo je zanemariti ako ispuna nije armirana i ako nema veliku zilavost u zemljotresu. Cini mi se da kod nas jos niko ne armira zidanu ispunu.
Ja uvek zanemarujem krutost zidane ispune (opeka, giter blok i sl.) u modeliranju objekta (ramovski sistem) jer je to samo prividna pocetna krutost kod prvog pomeranja objekta, koja naglo nestaje formiranjem prvih prslina u ispuni. Zidanu ispunu nanosim na model samo kao opterećenje. Trebalo bi naglasiti, negde u tehnickom izvestaju, da parapeti koji dodiruju stubove ne smeju biti zidani od jako tvrdog materijala, niti prevelike debljine, ili ih dilatirati od stubova
NBM je vec dosta toga napisao o ovom problemu, sa cim se slazem.
Sto se tice modeliranja zidane ispune u ramovskoj konstrukciji, nailazi se na mnogo saveta i razlicitih pristupa. Kod dimenzionisanja greda i stubova rama na gravitaciona opterecenja, zidana ispuna je samo opterecenje, bez obzira na krutost, debljinu, nacin povezivanja sa gredama i stubovima. Problem odredjivanja krutosti i modeliranja ispune nastaje u zemljotresu odnosno kod seizmičkih opterećenja. Kod prvog potresa zidana ispuna moze biti dosta kruta i utice na krutost citavog objekta tj. utice na velicinu seizmickih sila koju objekat navlaci na sebe. Posebno o tome treba voditi racuna kod jakih parapeta koji mogu napraviti "kratke" stubove koji "pucaju" od prevelikih smicucih sila.
Kako zemljotres napreduje, javljaju se prsline u zidanoj ispuni pa krutost ispune naglo opada, cak i do nule. U toj fazi zemljotresa nema znacajnijeg udela zidane ispune u ukupnoj krutosti objekta, tj. zidana ispuna u toj fazi zemljotresa ne utice na objekat svojom krutoscu vec samo masom. Ako smo modelirali ispunu koja ima neku znacajniju krutost i dobili da nam objekat ima prihvatljiva horizontalna pomeranja u zemljotresu, moze se desiti da pucanjem ispune objekat postane previse fleksibilan odnosno da ima prevelika horizontalna pomeranja. Na strani sigurnusti smo ako zanemarimo krutost ispune. Naravno mozemo je zanemariti ako ispuna nije armirana i ako nema veliku zilavost u zemljotresu. Cini mi se da kod nas jos niko ne armira zidanu ispunu.
Ja uvek zanemarujem krutost zidane ispune (opeka, giter blok i sl.) u modeliranju objekta (ramovski sistem) jer je to samo prividna pocetna krutost kod prvog pomeranja objekta, koja naglo nestaje formiranjem prvih prslina u ispuni. Zidanu ispunu nanosim na model samo kao opterećenje. Trebalo bi naglasiti, negde u tehnickom izvestaju, da parapeti koji dodiruju stubove ne smeju biti zidani od jako tvrdog materijala, niti prevelike debljine, ili ih dilatirati od stubova