Molim da se oglasite po sledećem:
čINJENICE: - projektant je uradio analizu za višespratni zidani objekat pri čemu je (zbog deficita zidanih zidova u prizemlju) dobio prekoračenje osnovnih dozvoljenih napona pritiska (a i glavni naponi zatezanja za horizontalna dejstva na objekat su bože sačuvaj!)
-da bi se izvukao, prilikom analize napona u zidovima deo vertikalnog opterećenja je poverio vertikalnim ab serklažima (budući da su zidovi jako kratki, veći deo sile je otpao na beton) a napone u zidanom zidu je sračunao na ostatak sile
-znam da postoje varijante po nekim stranim propisima da se sračuna korigovana nosivost zidova uokvirenih ab serklažima
PITANJA: - šta vi radite u ovakvim situacijama ?
-da li se može naći literatura za detaljniju analizu ove problematike i koliko je sve ovo prihvatljivo sa stanovišta ex-YU regulative?
Hvala!
teorijska pitanja
Re: teorijska pitanja
filip wrote:Molim da se oglasite po sledećem:
čINJENICE: - projektant je uradio analizu za višespratni zidani objekat pri čemu je (zbog deficita zidanih zidova u prizemlju) dobio prekoračenje osnovnih dozvoljenih napona pritiska (a i glavni naponi zatezanja za horizontalna dejstva na objekat su bože sačuvaj!)
-da bi se izvukao, prilikom analize napona u zidovima deo vertikalnog opterećenja je poverio vertikalnim ab serklažima (budući da su zidovi jako kratki, veći deo sile je otpao na beton) a napone u zidanom zidu je sračunao na ostatak sile
Možda si se ti izvukao, ali zidovi nisu.
Nisi naveo na koji način si izvršio "push-over"analizu na horizontalno opterećenje zidova.
-znam da postoje varijante po nekim stranim propisima da se sračuna korigovana nosivost zidova uokvirenih ab serklažima
Koja nosivost? Tlačna ili poprečna?
Za poprečnu nosivost da, ali nisam čuo da postoji i za nosivost na tlak.
PITANJA: - šta vi radite u ovakvim situacijama ?
Ojačam zidove, eventualno dodam nove-"uvjerim" arhitekta u neophodnost. Naravno, ako se radi o novom objektu.
Kod starih objekata, kao izlaz u nevolji, često sam interpolirao novi ab ram, čije karakteristike sam odredio na sljedeći način:
Na mjestu budućeg ab rama sam u računskom modelu fiktivno interpolirao zid potrebne debeline i kvaliteta. Nakon izvršenih računskih dokaza, interpolirani zid sam nadomjestio sa ab ramom približno iste poprečne nosivosti, jednake krutosti, odnosno fleksibilnosti . Naravno, to sve treba potvrditi sa izračunima.
Obično se dobiju masivniji zamjenski ab ramovi, ali ako nema drugog izlaza šta da se radi...
Moguće je zidovima u pritličju dodati obojestransku ab oblogu od po 5-6 cm, koju se armira sa Q mrežama, i međusobno poveže-cca 4 sidra na m2. Na ovaj način se poprečna nosivost poveća i do tri puta. Tlačne napone distribuiraš u srazmjeru elastičnih modula obloge i osnovnog zida te površine istih.
-da li se može naći literatura za detaljniju analizu ove problematike i koliko je sve ovo prihvatljivo sa stanovišta ex-YU regulative?
Nema, koliko ja znam.
Ha, prihvatljivo...Kad nema drugog izlaza, onda , opet kažem, što da se radi...
Hvala!
Nema na čemu, bilo mi je u veselje.
Izvinjavam se što nisam ranije reagovao na Vaš odgovor ali nije me bilo izvesno vreme.
Elem, da pojasnim, u konkretnom slučaju radi se o objektu koji je izveden (a boga mi - i u upotrebi) i za koji je od mene vlasnik tražio da dokažem njegovu stabilnost uz - razume se - dodatni uslov : da se izbegnu bilo kakve dodatne sanacione intervencije (npr. ab obujmice oko zidova koji ne zadovoljavaju kako i Vi sugerišete). Moje preliminarne analize su pokazivale da stvar bez sanacionih zahvata ne stoji pa sam - naravno - ispao iz igre za posao.
Zbog toga je moje iznenađenje bilo ne tako malo kad sam naknadno video na koji je način drugi kolega "rešio" obaj problem.
Naime, gde god se susreo sa problemom prekoračenja osnovnih dozvoljenih napona na pritisak u zidanom zidu, računao je sa meni nepoznatom veličinom "zamenjujućeg zida" u kojem figurišu i površine betonskih serklaža u sastavu zida. Tako, deo sile pritiska poverava betonskim serklažima a deo čistom zidanom zidu i to srazmerno površinama i modulima elastičnosti betona i opeke. Pri tome, poziva se na neke obrasce engleskih propisa (budući da sam projekat tek letimično video sad ne mogu da konkretno ukažem na obrasce).
Na sličan način, "rešavao" je i problem glavnih kosih napona zatezanja pa sam ja ostao
a koliko vidim - i Vi.
Bilo kako bilo, stvar je prošla tamo gde treba a ja sam siguran da ću predmetni objekat zaobilaziti u širokom luku.
Elem, da pojasnim, u konkretnom slučaju radi se o objektu koji je izveden (a boga mi - i u upotrebi) i za koji je od mene vlasnik tražio da dokažem njegovu stabilnost uz - razume se - dodatni uslov : da se izbegnu bilo kakve dodatne sanacione intervencije (npr. ab obujmice oko zidova koji ne zadovoljavaju kako i Vi sugerišete). Moje preliminarne analize su pokazivale da stvar bez sanacionih zahvata ne stoji pa sam - naravno - ispao iz igre za posao.
Zbog toga je moje iznenađenje bilo ne tako malo kad sam naknadno video na koji je način drugi kolega "rešio" obaj problem.
Naime, gde god se susreo sa problemom prekoračenja osnovnih dozvoljenih napona na pritisak u zidanom zidu, računao je sa meni nepoznatom veličinom "zamenjujućeg zida" u kojem figurišu i površine betonskih serklaža u sastavu zida. Tako, deo sile pritiska poverava betonskim serklažima a deo čistom zidanom zidu i to srazmerno površinama i modulima elastičnosti betona i opeke. Pri tome, poziva se na neke obrasce engleskih propisa (budući da sam projekat tek letimično video sad ne mogu da konkretno ukažem na obrasce).
Na sličan način, "rešavao" je i problem glavnih kosih napona zatezanja pa sam ja ostao
a koliko vidim - i Vi.Bilo kako bilo, stvar je prošla tamo gde treba a ja sam siguran da ću predmetni objekat zaobilaziti u širokom luku.
filip wrote:Izvinjavam se što nisam ranije reagovao na Vaš odgovor ali nije me bilo izvesno vreme.
Elem, da pojasnim, u konkretnom slučaju radi se o objektu koji je izveden (a boga mi - i u upotrebi) i za koji je od mene vlasnik tražio da dokažem njegovu stabilnost uz - razume se - dodatni uslov : da se izbegnu bilo kakve dodatne sanacione intervencije (npr. ab obujmice oko zidova koji ne zadovoljavaju kako i Vi sugerišete). Moje preliminarne analize su pokazivale da stvar bez sanacionih zahvata ne stoji pa sam - naravno - ispao iz igre za posao.
Zbog toga je moje iznenađenje bilo ne tako malo kad sam naknadno video na koji je način drugi kolega "rešio" obaj problem.
Naime, gde god se susreo sa problemom prekoračenja osnovnih dozvoljenih napona na pritisak u zidanom zidu, računao je sa meni nepoznatom veličinom "zamenjujućeg zida" u kojem figurišu i površine betonskih serklaža u sastavu zida. Tako, deo sile pritiska poverava betonskim serklažima a deo čistom zidanom zidu i to srazmerno površinama i modulima elastičnosti betona i opeke. Pri tome, poziva se na neke obrasce engleskih propisa (budući da sam projekat tek letimično video sad ne mogu da konkretno ukažem na obrasce).
Na sličan način, "rešavao" je i problem glavnih kosih napona zatezanja pa sam ja ostao
Bilo kako bilo, stvar je prošla tamo gde treba a ja sam siguran da ću predmetni objekat zaobilaziti u širokom luku.
Mimo tehničkog poštenja ne možemo.
Događa ju se ovakve stvari da investitor traži nekog da mu formalno podpiše kako je je sve OK, a bogami i nađe na kraju, kao što vidiš.
aKo što kažeš, ovakve stvari treba zaobići u širokom luku.
Ovdje, u SLO, već par godina postoji obaveza revidiranja statike, kod čega revident po zakonu preuzima jednaku odgovornost kao i odgovorni projektant-statičar, tako da je sad puno lakše...
re: pritisak u zidu uokvirenom vert. i hor. serklazima
Ne znam kako je ova stvar regulisana u britanskim standardima, ali u ruskim propisima i u novim medjunarodnim seizmickim propisima za teritoriju bivseg SSSR ovo je reseno bas tako kako je vas KOLEGA resio problem. Dakle, sila pritiska u zidu se rasporedjuje srazmerno krutosti betonskih vert. serklaza i zida. Uslov za tu raspodelu je da je betonski serklaz izveden "na zub posle zidanja zida" (ovakav zid se naziva -kompleksni zid drugog tipa") . (Uzgred, prvi tip kompleksnog zida je kombinacija montaznog stuba i naknadnog zidanja zida).
A sto se tice primene tih (inonstranih) propisa na domecem terenu - mislim da sam negde procitao da se dopusta njihova primena, ali da je uslov da se ceo proracun dosledno sprovede a da se ne dopusta kombinacija propisa u proracunu ili dokazu nosivosti.
Ako ima zainteresovanih za ovaj ruski propis, neka mi se jave ...
A sto se tice primene tih (inonstranih) propisa na domecem terenu - mislim da sam negde procitao da se dopusta njihova primena, ali da je uslov da se ceo proracun dosledno sprovede a da se ne dopusta kombinacija propisa u proracunu ili dokazu nosivosti.
Ako ima zainteresovanih za ovaj ruski propis, neka mi se jave ...
filip wrote:Izvinjavam se što nisam ranije reagovao na Vaš odgovor ali nije me bilo izvesno vreme.
Elem, da pojasnim, u konkretnom slučaju radi se o objektu koji je izveden (a boga mi - i u upotrebi) i za koji je od mene vlasnik tražio da dokažem njegovu stabilnost uz - razume se - dodatni uslov : da se izbegnu bilo kakve dodatne sanacione intervencije (npr. ab obujmice oko zidova koji ne zadovoljavaju kako i Vi sugerišete). Moje preliminarne analize su pokazivale da stvar bez sanacionih zahvata ne stoji pa sam - naravno - ispao iz igre za posao.
Zbog toga je moje iznenađenje bilo ne tako malo kad sam naknadno video na koji je način drugi kolega "rešio" obaj problem.
Naime, gde god se susreo sa problemom prekoračenja osnovnih dozvoljenih napona na pritisak u zidanom zidu, računao je sa meni nepoznatom veličinom "zamenjujućeg zida" u kojem figurišu i površine betonskih serklaža u sastavu zida. Tako, deo sile pritiska poverava betonskim serklažima a deo čistom zidanom zidu i to srazmerno površinama i modulima elastičnosti betona i opeke. Pri tome, poziva se na neke obrasce engleskih propisa (budući da sam projekat tek letimično video sad ne mogu da konkretno ukažem na obrasce).
Na sličan način, "rešavao" je i problem glavnih kosih napona zatezanja pa sam ja ostao
Bilo kako bilo, stvar je prošla tamo gde treba a ja sam siguran da ću predmetni objekat zaobilaziti u širokom luku.