· www.radimpex.rs · info@radimpex.rs ·

Testirao sam sistem na jednostavnom modelu, prateći upute iz pdf fajla. Dvije proste grede u 1. fazi, koje se u 2. fazi sprežu u kontinuirac s promjenom poprečnog presjeka.

Sustav ne obračunava dobro drugu fazu:
Rezultati 2. faze ne uvažavaju tijek građenja i progibe greda od vlastite težine koji su se već dogodili u 1. fazi, tj. rezultati 2. faze su identični kao za sustav u kojem nije bilo fazne gradnje.

Kada modeliram sistem bez promjene poprečnog presjeka, 2 proste grede koje se sprežu u kontinuirac, ali bez promjene poprečnog presjeka, rezultati su očekivani.
Molio bih odgovor, je li riječ o nesavršenosti programa ili greške u unosu podataka.
Promjenu poprečnog presjeka sam definirao na način da sam definirao zasebne grede u 1. i 2 fazi, svaka sa svojim poprečnim presjekom.

Poštovani, najbolje bi bilo da nam na email info@radimpex.rs pošaljete ulazni fajl, pa ćemo ispitati o čemu je reč.

Ispostavilo se da je ovo pitanje korisnika imalo objašnjenje koje bi možda moglo biti od koristi i drugim korisnicima.

Ovo je kratak opis problema:
U fazi 1 greda je imala pravougaoni poprečni presek.
U fazi 2 izvršeno je naknadno betoniranje pa je pravougaona greda postala greda T preseka.
Program nije preneo naprezanja iz faze 1u fazu 2 . Pokušano je i sa varijantom da se T presek grede iz druge faze modelira kao višedelni - od dva pravougaonika, ali je ponašanje programa bilo potpuno isto. Uticaj se nije prenosio iz prve faze u drugu.

Obrazloženje:
Da bi se uticaj preneo iz jedne u drugu fazu, u fazi broj 2 mora postojati jednoznačni "naslednik" grede iz faze broj 1.
Osim geometrijskog principa (da se geometrije osa greda poklapaju) mora biti ispunjen i princip po jednakosti poprečnog preseka. Greda T preseka se ne može smatrati naslednicom grede pravougaonog preseka. Takođe,ni greda sa višedelnim presekom nije naslednica grede poprečnog preseka. Kada program ne pronađe naslednicu neke grede, to odgovara modeliranju (teoretski mogućeg) slučaja da je između faze 1 i faze 2,greda iz faze 1 uklonjena, a na njeno mesto postavljena druga greda.

Rešenje:
Potrebno je bilo modelirati gredu iz faze 2 kao gredu višedelnog poprečnog preseka ali je bilo neophodno da se pri definisanju višedelnog preseka označi da greda treba da se modelira kao spregnuta. U tom slučaju na tom mestu će se naći dve paralelne grede (medjusobno kruto povezanih - spregnitih) od kojih jedna ima istu geometriju i poprečni presek kao greda iz faze 1, i program će znati da u tu gredu treba preneti uticaje iz faze 1.

U stvarnosti, to i jesu dve (spregnute) grede jer nisu betonirane u kontinuitetu i imaju različitu starost betona.