Modeliram celicnu trobrodnu halu raspona 3x40 metara
Na modelu sam postavi 3 paralelna okvira sa razlicitim uvjetima oslanjanja:
1. Tackasti oslonac 100% uklijesten
2. Povrsinski oslonac sa Kx,y,z=10.000 - linearan
3. Povrsinski oslonac sa Kx,y,z=10.000 - nelinearan - iskljuceno zatezanje na temeljnoj spojnici
Poredjenjem rezultata za ova 3 slucaja ispostavilo se da u slucaju 3. "Tower7" daje nelogicne rezultate za aplicirane temperaturne
uticaje na gredama.
Naime u slucaju 3., za razliku od 1. i 2., na vezi stuba sa temeljem opterecenje temperaturom, ne daje momenat savijanja niti napon na povrsinskom osloncu, medjutim kada se temperaturni uticaj kombinira sa gravitacijskim opterecenjem evidentno je da promjena temperature daje odredjene uticaje, jer je moment M od T+G veci od momenta M od G.
Takodje su nelogicni rezultati za normalne sile, jer slucaj 3. daje daleko manje normalne sile u krovnom vezacima nego slucaj 2., a kada se usporede horizontalni pomaci X, oni su za slucaj 3. veci nego za slucaj 2.
Molim odgovor
Ilija Dujic
nelinaearan povrsinski oslonac -temeperaturni uticaji
Re: nelinaearan povrsinski oslonac -temeperaturni uticaji
U modelu koji sadrži elemente sa nelinearnim ponašanjem (model br. 3) sasvim je i očekivano da se dobije nelinearno ponašanje.
U modelu sa nelinearnim ponašanjem ne važi pretpostavka da su uticaji od neke kombinacije opterećenja jednaki linearnoj kombinaciji uticaja optrećenja koji čine kombinaciju opterećenja.
Zbog toga je i potrebno da se pre poracuna modela naprave sve kombinacije opterecenja pa tek onda izvrši proracun i zato je naknadno (posle proracuna) zadavanje kombinacija nemoguće.
U modelu sa nelinearnim ponašanjem ne možete kontrolisati rezultat jedne kombinacije opterecenja tako što ćete ga uporediti sa zbirom uticaja iz slučajeva opterećenja koji čine tu kombinaciju.
Zamislite da imate opterecenje vetrom a osloncima ste zadali nelinearno ponašanje tako da primaju samo silu pritiska a da ne primaju silu zatezanja. U slucaju da konstrukcija nema nikakvu težinu - opterecenje vetrom bi prevrnulo ili podiglo gotovo svaku konstrukciju. Medutim, zahvaljujuci sopstvenoj težini, to se ne dešava.
Neki od slucajeva opterecenja iz kombinacije ne deluju nikada samostalno - na primer optrećenje od temperature ili opterećenje od vetra uvek deluju zajedno sa bar jednim slucajem opterecenja - sopstvenom težinom.
Isto to se i desilo i u Vašem modelu. Samostalno delovanje temperaturnog opterecenja (slučaj koji se realno nikada ni ne može desiti) izaziva silu zatezanja u krajnjim stubovima (to se vidi u rezultatima modelima 1 i 2). U nelinearnom modelu (model 3), oslonac ne može primiti zatezanje - pa nema sile u stubu i statički sistem je potpuno razlicit. Najbolju ilustraciju ćete videti kada pogledate animaciju deformisanog modela za slučaj opterecenja T u modelu br. 3
Medutim, u slučaju zajdnickog delovanja opterecenja G+T, ne javlja se sila zatezanja u modelu, oslonci na krajnjim stubovima su napregnuti unutar svog dopuštenog opsega i staticki sistem modela 3 odgovara statičkim sistemima modela 1 i 2 što ste i Vi konstatovali (citat: "...medjutim kada se temperaturni uticaj kombinira sa gravitacijskim opterecenjem evidentno je da promjena temperature daje odredjene uticaje... ")
U modelu sa nelinearnim ponašanjem ne važi pretpostavka da su uticaji od neke kombinacije opterećenja jednaki linearnoj kombinaciji uticaja optrećenja koji čine kombinaciju opterećenja.
Zbog toga je i potrebno da se pre poracuna modela naprave sve kombinacije opterecenja pa tek onda izvrši proracun i zato je naknadno (posle proracuna) zadavanje kombinacija nemoguće.
U modelu sa nelinearnim ponašanjem ne možete kontrolisati rezultat jedne kombinacije opterecenja tako što ćete ga uporediti sa zbirom uticaja iz slučajeva opterećenja koji čine tu kombinaciju.
Zamislite da imate opterecenje vetrom a osloncima ste zadali nelinearno ponašanje tako da primaju samo silu pritiska a da ne primaju silu zatezanja. U slucaju da konstrukcija nema nikakvu težinu - opterecenje vetrom bi prevrnulo ili podiglo gotovo svaku konstrukciju. Medutim, zahvaljujuci sopstvenoj težini, to se ne dešava.
Neki od slucajeva opterecenja iz kombinacije ne deluju nikada samostalno - na primer optrećenje od temperature ili opterećenje od vetra uvek deluju zajedno sa bar jednim slucajem opterecenja - sopstvenom težinom.
Isto to se i desilo i u Vašem modelu. Samostalno delovanje temperaturnog opterecenja (slučaj koji se realno nikada ni ne može desiti) izaziva silu zatezanja u krajnjim stubovima (to se vidi u rezultatima modelima 1 i 2). U nelinearnom modelu (model 3), oslonac ne može primiti zatezanje - pa nema sile u stubu i statički sistem je potpuno razlicit. Najbolju ilustraciju ćete videti kada pogledate animaciju deformisanog modela za slučaj opterecenja T u modelu br. 3
Medutim, u slučaju zajdnickog delovanja opterecenja G+T, ne javlja se sila zatezanja u modelu, oslonci na krajnjim stubovima su napregnuti unutar svog dopuštenog opsega i staticki sistem modela 3 odgovara statičkim sistemima modela 1 i 2 što ste i Vi konstatovali (citat: "...medjutim kada se temperaturni uticaj kombinira sa gravitacijskim opterecenjem evidentno je da promjena temperature daje odredjene uticaje... ")
RADIMPEX SOFTWARE TEAM