Stubovi kod seizmickih zidova

[Elena Statika]

Koje je matematicko/staticko objasnjenje da stubovi koji se nalaze odmah pored seizmickih zidova "nabijaju" toliko veliku armaturu u stubova i koliko da povecavate dimenzije ove stubovi, povecavate njihovi krutost i jos vise traze vecu armaturu? Zar nije logicno da seizmicki zidovi preuzmu krutost sistema, stime i njihovo dimenzionisanje da bude sa vecom armaturom, a da opadne armatura u stubova? kako pravilno da modeliramo ovakve pozicije?

[b.milan]

Armatura u stubovima zavisi od sila u njima. Ne zavisi od blizine seizmickog zida.
Pitanje je previse generalizovano. Promenom dimenzija elemenata menja se raspodela sila.

[Vaki]

Elena i ja sam imao isto pitanje, pa sam poslije par "opita" uvidio zašto je tako.
Kada stavite stubove na kraju zidova, on to veže krutom vezom sa zidom. Pošto rade zajedno moment savijanja zidova se razlaže na Z i P silu na krajevima, pa ukoliko ove sile budu veće od normalne sile stubova usled djelovanja gravitacije, tj ukoliko se u stubovima javi centrično zatezanje, javi se velika potrebna armatura.
Ako ne želite da oni rade zajedno moraćete postaviti takav granični uslov, koji će odvojiti ova dva elementa.
Pozdrav.

[b.milan]

Poslali ste mi model i ja sam ga pogledao i odmah Vam odgovorio, iznevši svoje lično misljenje.
Problem je u po meni, neverovatno velikoj masi modela (!?) koje je verovatno posledica greske u analizi opterećenja.
Ogromna masa modela zajedno sa IX seizmičkom zonom izaziva fantastične sile usled seizmičkog opterećenja.

Za seizmički slučaj opterećenja u Y pravcu,(metoda proračuna ESO), dobija se aksijalna sila u stubu reda veličine (+/-) 3000 kN (!), pri čemu je aksijalna sila u istom stubu od stalnog i korisnog opterećenja manja od 2000kN (pritisak). Ove cifre su trebale da Vam ukažu da nešto nije u redu.

Dakle, kada iskombinujete uticaje sa seizmikom u oba smera, za jedan od njih, dobijate ZATEZANJE od preko 1000kN !
Eto razloga za toliku armaturu.
Kada povećavate poprečni presek stuba, povećavate masu modela, a time se povećava seizmička sila a samim time će se i povećati sila zatezanja i povećati armatura.

[statik]

Poslali ste mi model i ja sam ga pogledao i odmah Vam odgovorio, iznevši svoje lično misljenje.


Za seizmički slučaj opterećenja u Y pravcu,(metoda proračuna ESO), dobija se aksijalna sila u stubu reda veličine (+/-) 3000 kN (!), pri čemu je aksijalna sila u istom stubu od stalnog i korisnog opterećenja manja od 2000kN (pritisak). Ove cifre su trebale da Vam ukažu da nešto nije u redu.

Dakle, kada iskombinujete uticaje sa seizmikom u oba smera, za jedan od njih, dobijate ZATEZANJE od preko 1000kN !
Eto razloga za toliku armaturu.
Kada povećavate poprečni presek stuba, povećavate masu modela, a time se povećava seizmička sila a samim time će se i povećati sila zatezanja i povećati armatura.

uz ogradu da ne znam o kakvom se modelu radi, moram da primetim da vrednosti aksijalne sile od 2000 kN po stubu za iole "komotnije" rastere i spratnosti nikako nisu visoke vrednosti - pre bih rekao da su uobičajne.
istovremeno, povećanje dimenzije stuba - na primer - sa preseka 50/50cm na 60/60cm nikako ne može uticati na povećanja seizmičkih opterećenja i armature koja su vredna pomena.
ova opaska je načelnog karaktera budući da nam ovde nisu prezentovane karakteristike modela.

[b.milan]

uz ogradu da ne znam o kakvom se modelu radi, moram da primetim da vrednosti aksijalne sile od 2000 kN po stubu za iole "komotnije" rastere i spratnosti nikako nisu visoke vrednosti - pre bih rekao da su uobičajne.

Postovani kolega, niste baš pažljivo pročitali ono što sam napisao. Niije sporna bila sila od 2000 kN od kombinacije stalnog i korisnog opterećenja. Sporna je bila aksijalna sila u stubu od 3000 kN od isključivo seizmičkih uticaja.

istovremeno, povećanje dimenzije stuba - na primer - sa preseka 50/50cm na 60/60cm nikako ne može uticati na povećanja seizmičkih opterećenja i armature koja su vredna pomena.

Ovaj Vaš komentar je načelno korektan ali se ne može odnositi na ovaj model o kojem je ovde reč, jer su uticaji od seizmičkih dejstava toliko preterani da se javlja ogromno zatezanje u stubovima. Povećanje dimenzija stubova povećale su masu modela za par procenata i za isto toliko povećale i ovako ogromnu seizmičku silu. Za nekoliko se procenata povećala i sila zatezanja u stubu a za isto toliko i armatura. Nije bitno da li je povecanje armature bilo "vredno pomena". Ja sam samo dao objašnjenje zbog čega se došlo do situacije da se količina armature povećava uprkos povećanju poprečnog preseka stubova.

[statik]

ok, do mene je. mislio sam da je i sila pritiska sporna.
izvinjavam se na upadici pošto ja - kako sam već i rekao - nisam video model (a i kako bih).

mir-mir-mir-ja-sam-kriv.