Zatezanje u platnima..

[Vaki]

Poštovane kolege,

Imam veliki problem koji nikako da riješim... Radim neki projekat u kojem imam pravougani objekat, koji ima kruto betonsko jezgro, platna po Y osi, međutim ima veoma fleksibilnu fasadu po X osi jer su arhitekte zahtijevale terase i poglede, i slične stvari... Sve to nekako riješih, centar mase i krutosti mi se gotovo poklapaju, max 0,5m odstupanje u obje ose...

E sada problem, u 2 platna jezgra javljaju se velike aksijalne sile zatezanja, tako da umjesto platna ja imam zategu koju bi morao armirati ogromnom kolicinom armature po cijelom presjeku... Da li se ovo nekome desilo, ili sam ja neke zeznuo stvar...?

Znam da nisam baš dao previše informacija, ali me čisto interesuje dal se nekom dešavao ovaj problem...

Unapred hvala na savjetima...

[NBM]

Vjerovatno da nemate problem...
Niste naveli oblik poprecnog presjeka jezgra. Ako je presjek jezgra slozen (C, T, L ...) sasvim je normalno da su flanse zategnute. Dva su puta/pristupa u modeliranju, a koji ste se vi izabrali nije jasno. Na ovo opet uticu i propisi po kojima se projektuje...

[Vaki]

Poštovani,

zid je oblika P ćirilice. Projektovan je po našim proposima, tj JUS multimodalna analiza. Nego je moje pitanje sledeće?
Da li je to dozvoljeno po našim propisima?
Ako jeste da li to dimenzionisat kao gredu za silom zatezanja, ili kao čistu zategu pri čemu ćemo armaturu rasporediti ravnomjerno po cijelom presjeku?

[NBM]

Poštovani,
Da li je to dozvoljeno po našim propisima?
Ako jeste da li to dimenzionisat kao gredu za silom zatezanja, ili kao čistu zategu pri čemu ćemo armaturu rasporediti ravnomjerno po cijelom presjeku?

Jeste, ako se misli na JUS MMA (iako ovaj propis nikada nije usvojen) i na tretman jegra kao slozenog. Mora se ipak provjeriti i prema ESO metodi a sila dobijena po MMA ne smije biti manja od 75% seizmicke sile dobijene prema ESO.
Uobicajeni princip je bio (rucni nacin proracuna) da se djelovi platana jezgra razdvoje i tretiraju kao nezavisni i pravougaoni. Drugi pristup je da se racuna kao sto ste uzeli - narazdvojena platna i tretman grednog elementa samo ukoliko takav element ima osobine grede sa redukcijom krutosti ili ne...
Obavezno je uraditi kontrolu koristeci reduktor i rucnim dimenzionisanjem P presjeka (pomocu opcije "pojedinacni presek") kao grednog elementa u kome ce armature biti rasporedjena u zatenutoj flansi ravnomjerno (a u ostalim prema potrebi). Ovako dobijena armatura mora biti identicna ili slicna onoj koju ste dobili Tower-ovim dimenzionisanjem AB povrsinakog elementa flansi/rebara.

[Vaki]

Da li može nekako da se modelira da zidovi koji se sučeljavaju nemaju uticaja jedan na drugog, tj da se radi po starom sistemu. Ili bi to bilo nepravilno, jer je fakat da zidovi međusobno sudjeluju. U jednom zidu anvelopa uticaja je N=3056 kN, a M= -5483kNm, što bi zahtijevalo ogromne, čak i mogu reći neracionalne količine armature....

Imate li kakav savjet čim bi mogao ovo promijeniti jer sem problema dimenzionisanja, javlja se i problem fundiranja, jer usled tako velikih normalnih sila, teško je zadovoljiti napone u tlu...
Na mom objektu se fundira temeljnom pločom, i pojedini inženjeri su rekli da nema veze ako probije na lokalnim mjestima jer ne postoji šansa da objekat propadne usled lokalnog sloma tla.

[NBM]

Moguce je sadejstvo zidova (u seizmickom proracunu) iskljuciti pomocu "Granicni uslovi" i dobiti nezavisne zidove pravougaonog poprecnog presjeka. Pomocu naprednih opcija seizmickog proracuna i opcije "sadejstvo zida sa zidom u upravnom pravcu" definisati sirinu flanse i na taj nacin povecati krutost zidova. Na ovaj nacin ce se uticaji preseliti sa jezgra na druge elemente za prijem seizmike.
Kolika je kolicina armature koju dobijate u zidnim platnima (spratnost, stepen seizmicnosti)?
Moguce je da nemate dovoljno elemenata za prijem seizmike u tom pravcu pa konstatacija da se dobija neracionalna kolicina armature mozda ne stoji...

[Vaki]

Spratnost objekta je P+5, a stepen seizmičnosti je veliki, jer sam geomehaničkim elaboratom dobio da mi je Ks=0,14 tj veći od IX stepena seizmičnosti. Ovaj problem mi se dešava u krućem pravcu, jer je objekat na primorju te želi južnu fasadu čistu, pa se dolje nalazi stubovi dimenzija 50x50cm.

Dobivena armatura u pomenutom zidu je po 62 cm2 armature u oba ćoška, a zid je dugačak 3,95m debljine 0,25 m.
Nego je vjerovatno problem što je jezgro previše kruto te dobijam razlaganje X oscilacija u I-om i III-em tonu. To jest u prvom tonu "šeta" južni dio fasade a u trećem sjeverni. Možda to ima za posledicu neke deformacije koje izvrnu ono platno....

[zidar]

Član 75. Правилникa о техничким нормативима за изградњу објеката високоградње у сеизмичким подручјима

"Појава дијафрагми затегнутих по целом пресеку отклања се прерасподелом зидова у основи".

[Vaki]

Još jedno da li vam se javilo da vam ivični zidovi rama, imaju veću normalnu silu usled seizmike nego usled stalnih i korisnih opterećenja... Za posledicu to ima zategnut stub, kojem je potrebna velika količina armature (presjek 50x50 20 šipki R19).
Pitanje je da li je realna opcija smanjiti aksijalnu krutost stubova usled seizmike, u opcijama naprednog seizmičkog proračuna, ili napucati te stubove, koliko zahtijevaju

[zidar]

Pitanje je da li je realna opcija smanjiti aksijalnu krutost stubova usled seizmike, u opcijama naprednog seizmičkog proračuna, ili napucati te stubove, koliko zahtijevaju

Ne. Ni jedno ni drugo. Treba izvršiti preraspodelu zidova u osnovi

[wasp]

Dogodi se to da je konstrukcija jednostavno nemoguća, koliko god armature natrpali u nju jer jednostavno koncepcijski ne valja i ne valja. Obično ovi problemi nastaju kad se arhitekt i/ili investitor zaigraju pa krenu lomiti zgradu gdje treba i gdje ne treba. Nije se lako boriti protiv takvih težnji, pogotovu na našim područjima, ali mora im se reći da ne može to tako i da moraju malo misliti i o opterećenjima i inzistirati na koliko-toliko pravilnoj nosivoj konstrukciji objekta.

[Vaki]

Upravo to.... Ja radim na Crnogorskom primorju... Svi žele da imaju otvorenu fasadu, bez gotovo nijednog vertikalnog elementa, grede što niže... A nazad se često nalazi da je objekat ukopan, tako da nastane velika torzija koja napada te jadne elemente napred... Al to je realnost, jer ako ti nećeš tako da mu radiš, on odmah krene kod drugoga, kojih danas ima kolko mrava, i rade po baš niskim cenama.... Dešava se da ljudi radi za 1e/m2 sa PDV-om... Gdje ode struka....

[zidar]

1 e/m2?
A koliko košta inače statika na primorju.
U mom kraju trenutno se za statiku plaća 0,5 e/m2? Elektro deo je trenutno skuplji od statike

[Vaki]

Pa kući se naplaćuju od 1.5-2 e/m2, a stambeni objekti 2-2.5... Ukoliko su elementi montažni i do 3.5 eura/m2....

Još jedno pitanje?

Jel imao neko od vas iskustvo sa sistemom platana, kakva se najčešće dešavaju oko stepenišnog i liftovskog jezgra. Da li ste dimenzionisali opcijom seizmički zidovi jedan po jedan, ili na neki drugi način?

[CHEKER]

Kolega Vaki čestitam na postignutoj cijeni, osim ako ne zbrajate i izvedbeni projekt u cijenu.