Postovani,
Ova tema je mozda veћ bila razmatrana, ali je nisam pronasao... Izvinjavam se.
Modeliranje celicne konstrukcije oslonjene na armiranobetonsku (AB) konstrukciju u programu Tower zahteva pravilno definisanje veza (granicnih uslova) kako bi se realno preneli uticaji izmeђu dva razlicita materijala.
U ovom slucaju, celicna platforma je postavljena na AB skeletnu konstrukciju bez granicnih uslova oslobodjenja (Ankerna ploca sa 4-6 sidara smatram krutom vezom).
Prilikom modeliranja kao zaednicki model (celik i beton), dobijaju se preko 50% veћe staticke velicine (N, T2, M3) samo od gravitacionih optereћenja, od opcije gde je samo celicna platforma modelirana na krutim tackastim osloncima?
Naravno, realniji pristup je modeliranje kao zaednicki model.....ali velika razlika u rezultatima daje razlog za misljenje....
Mozda razlog zasto spojni model daje nad 50% veћe uticaje (N, T2, M3) cak i pod cistom vertikalnom gravitacijom moze biti u dejstvu rama (Frame action) i razlici u deformacijama izmeђu dva modela......
Bio bih zahvalan ako bih mogao da dobijem misljenje od kolega i naravno od RadImpexa.
U prilogu su dve slike sa istim intenzitetom stalnog optereћenja, zaednicki model (celik i beton), i model samo celik, .......razliciti rezultati.....preko 50%?
Pozdrav svima !
https://postimg.cc/gallery/wpHry3F