Tema premestena: definisanje ramova

[filip]

Ako imamo ploču direktno oslonjenu na stubove (ili ploču sa kapitelima) - dakle bez unutrašnjih greda preko stubova, nakon generisanja - ako se ne upotrebe trikovi - nema mogućnosti da se izvadi karakteristična linija ovih stubova i očitaju uticaji.
Ili sam nešto prevideo?
Može li se ovo nekako rešiti ( ja sada preko ovih stubova postavljam grede minimalnih dimenzija tek toliko da mogu definisati "ram")?

[thenightrider]

Ako imamo ploču direktno oslonjenu na stubove (ili ploču sa kapitelima) - dakle bez unutrašnjih greda preko stubova, nakon generisanja - ako se ne upotrebe trikovi - nema mogućnosti da se izvadi karakteristična linija ovih stubova i očitaju uticaji.
Ili sam nešto prevideo?
Može li se ovo nekako rešiti ( ja sada preko ovih stubova postavljam grede minimalnih dimenzija tek toliko da mogu definisati "ram")?

Rješenje je da se u okviru prozora za prikazivanje okvira docrta novi okvir u liniji stupova za koje se žele očitati utjecaji (ili više njih)- okviri ne moraju sadržavati konstruktivne elemente i mogu se postaviti proizvoljno kroz bilo koje točke. Na isti način možete i brisati bilo koje okvire bez da se obrišu pripadajući konstruktivni elementi ali korištenjem naredbe "brisanje simbola" a ne "briši".

[b.milan]

Ovo pitanje ne spada u temu o planiranim novinama u programu Tower 6 i iz tog razloga je premesteno u zasebnu temu.
Administrator.

[filip]

Da, da - ovo nisam ukačio ranije . Hvala!

[Engineer]

Ako imamo ploèu direktno oslonjenu na stubove (ili ploèu sa kapitelima) - dakle bez unutrašnjih greda preko stubova, nakon generisanja - ako se ne upotrebe trikovi - nema moguænosti da se izvadi karakteristièna linija ovih stubova i oèitaju uticaji.
naredbe "brisanje simbola" a ne "briši".

Kod ploce direktno oslonjene na stubove (bez greda)i bez kapitela moze li tko odgovoriti: Kada je ispunjen uslov protiv probijanja ploce na stub DA LI MOZE DA SE NE UPOTREBLJAVAJU otvorene "UZENGIJE",drugo pitanje:
Da li po Eurocodu moguce da je debljina ploce manja nego 20 cm (Recimo 16cm) i da li kod ove debljine ako je ispunjen uslov protiv probijanja ploce u stub moguce da se ne primenjuju otvorene "uzengije"

[thenightrider]

Kod ploce direktno oslonjene na stubove (bez greda)i bez kapitela moze li tko odgovoriti: Kada je ispunjen uslov protiv probijanja ploce na stub DA LI MOZE DA SE NE UPOTREBLJAVAJU otvorene "UZENGIJE",drugo pitanje:

Ako je dokazano da betonski presjek AB ploče može sam preuzeti posmične napone od probijanja po obodu stožca probijanja (proračun za probijanje ploče prema PBAB-u) , bez dodatne poprečne armature, tada nije potrebna nikakva minimalna armatura za probijanje, barem PBABom to nije traženo.
Sto se tiče ECa, nebi sa sigurnošću mogao reći, ali mislim da sam negdje zapamtio da debljina AB ploče kod koje je izgledno probijanje treba biti min 20 cm. Iako, praktično ako se dokaže da ploča bilo koje debljine može preuzeti silu probijanja bez dodatne armature, ne vidim razloga zašto bi njena debljina bila ograničena.

[Engineer]

[quote="thenightrider"]
IZVINJAVAM se Thenightrideru-Nisam u potpunosti zadovoljan sa odgovorom
mozda i nisam bio dovoljno jasan.Pitanje je o otvorenim visesecnim "uzengijama " koje obelezavaju "fiktivne grede" preko stubova na debljinu 0.3lx odnosno 0.3ly a ne dodatnu armaturu u obimu probijanja ploce jer uzimam slucaj da je probijanje spreceno adekvatnim dimenzijama stubova.
Sto se tice min.dim ploce po Eurokodu molim precizno ako neko moze da
objasnjava slucaj fleksibilnosti ploce debljine d=16cm i DALI UOPSTE MOZEMO BEZ IKAKVIH "UZENGIJAMA" EKZEKUTIRATI BEZKAPITELNE PLOCE DIREKTO OSLONJENE NA STUBOVE AKO JE PROBOJ SPRECEN:

[filip]

Imam problem terminoloske prirode da shvatim o cemu je rec.
U svakom slucaju, sto se tice armature koja se raspodeljuje u odredjene zone koje pominjente naprosto se radi o glavnoj armaturi ploce u jednom ili drugom smeru (u jednoj ili drugoj zoni).
Za pravilne rastere, racunom na ruke primenjuju se metode zamenjujucih traka ili ramova. Proracuni Tower-om takodje naznace ove zone dosta precizno (ako ne uzmemo najozbiljnije povremene spiceve u podrucju stuba u gornjoj zoni).
Dakle ova armatura nema veze sa naponima probijanja ali njena kolicina u podrucju oslonaca (procenat armiranja) utice na konacnu ocenu da li je potrebna dodatna armatura za osiguranje protiv probijanja stuba kroz plocu (procenat armiranja ulazi u empirijske obrasce za proracun napona probijanja).

[thenightrider]

Tower kao program naravno nema mogučnost proračuna ploča na probijanje ali vam nudi vrlo jednostavnu mogućnost da dobijete sve tražene parametre potrebne za pješački proračun istoga (Silu probijanja koja se dobije preko indirektnih reakcija i količnu armature za savijanje AB ploče). KAda se to zna, dalje je vrlo lako iskontrolirati probijanje AB ploče. Ono što kolega "Engeneer" navodi u svom postu vezano je za pješačke metode proračuna probijanja AB ploča preko utjecajnih širina ploče. Također Vam sa sigurnošću mogu reći da nije potrebna ugradnja nikakvih "minimalnih otvorenih vilica" i sl. kao preventivu protiv probijanja AB ploče ako se dokaže da je betonski presjek sposoban sam preuzeti posmične napone...

[Engineer]

Tower kao program naravno nema mogučnost proračuna ploča na probijanje ali vam nudi vrlo jednostavnu mogućnost da dobijete sve tražene parametre potrebne za pješački proračun istoga (Silu probijanja koja se dobije preko indirektnih reakcija i količnu armature za savijanje AB ploče). KAda se to zna, dalje je vrlo lako iskontrolirati probijanje AB ploče. Ono što kolega "Engeneer" navodi u svom postu vezano je za pješačke metode proračuna probijanja AB ploča preko utjecajnih širina ploče. Također Vam sa sigurnošću mogu reći da nije potrebna ugradnja nikakvih "minimalnih otvorenih vilica" i sl. kao preventivu protiv probijanja AB ploče ako se dokaže da je betonski presjek sposoban sam preuzeti posmične napone...

Potpuno se slazem i zahvaljujem kolegama filipom i thenightriderom oko odgovora na moje prvo pitanje .
Izvinjavam se ako sam bio dosadan do sada ali zbog veoma bitnog problema kojim se susrecemo svakodnevno u praksi molim jos jednom ako mozemo da elaboriramo problem min. debljine ploce po BAB I po EUROCODU.Da Pojednostavimo slucaj:Imamo STAMBENI OBJEKAT SA AB plocom na vise polja sa rasterom 6m u oba pravca oslonjenu na stubovima 30/60 cm da li po BAB 87 treba uzeti dpl=l0/35 i da li po EUROCODU Mozemo da izbegavamo l0/20 i recimo u oba slucaja uzeti dp=16cm ,ako znamo da kod odnos dimenzije stubova 1:2 po BAB NIJE POTREBNO DOKAZATI probijanja AB ploce .Da li smo unapred u strani sigurnosti i po Eurocodu AKO ZNAMO DA Ploce direktno oslonjene na stubove su "osetljive" na Seizmicke sile: Da li kolege koji bi bili u moju poziciju da revidirate OBJEKAT PO TIM KARAKTERISTIKAMA DEBLJINE PLOCE DA LI BI STE DALI ZELENO SVETLU.

[filip]

Vec slutim: pritisnuli arhitekti pa ne daju preko 16cm i bog!
Na raster od 6m stavio bih 20cm debljinu ploce bez ikakvog razmisljanja i ma sta racun pokazivao.
Ako korektno napravite analizu opterecenja videcete da sa 16 cm morate naici na problem velikih ugiba.
S druge strane, 20 cm debljine ploce (a stvarno ne znam sta o tome kaze EUROCODE) vam omogucava da korektno slozite armaturu koja je nad stubovima redovno u vise slojeva za ovakve konstruktivne sisteme.

[WD]

...ako mozemo da elaboriramo problem min. debljine ploce po BAB I po EUROCODU...

1. PBAB: minimalna debljina ploče d=15 cm ili l/35 većeg raspona susjednih stupova.
2. EC2: minimalna debljina ploče d=20 cm.

...ako znamo da kod odnos dimenzije stubova 1:2 po BAB NIJE POTREBNO DOKAZATI probijanja AB ploce...

3. Vrlo opasna i neutemeljena tvrdnja: proboj se uvijek mora dokazati. Da li AB kritični presjek može preuzeti samostalno sile proboja, ili je potrebna i posmična armatura ze preuzimanje tih sila, pokazat će proračun.
4. Proboj se osim na stupovima, javlja i na slobodnim rubovima zidova ( --- ) i u kutu dva zida ( _| ).

...Da li smo unapred u strani sigurnosti i po Eurocodu AKO ZNAMO DA Ploce direktno oslonjene na stubove su "osetljive" na Seizmicke sile: Da li kolege koji bi bili u moju poziciju da revidirate OBJEKAT PO TIM KARAKTERISTIKAMA DEBLJINE PLOCE DA LI BI STE DALI ZELENO SVETLU.

5. Ni uz najbolju volju, ne razumijem o čemu se ovdje radi.

[filip]

Nemam vremena da otvaram novu temu pa sam ovo smestio ovde:
Krovna ab ploča je kombinacija ravne ploče u nagibu i dela krive površi (svoda).
Ne uspevam da otkatujem "viškove" ravne ploče (odnosno "viškove" svoda) duž presečnice ove dve površi.
Da li je uopšte moguće i postoji li rešenje (u uputstvu ne vidim rešenje ukoliko nešto nisam prevideo)?

[b.milan]

Nemam vremena da otvaram novu temu pa sam ovo smestio ovde:
Krovna ab ploča je kombinacija ravne ploče u nagibu i dela krive površi (svoda).
Ne uspevam da otkatujem "viškove" ravne ploče (odnosno "viškove" svoda) duž presečnice ove dve površi.
Da li je uopšte moguće i postoji li rešenje (u uputstvu ne vidim rešenje ukoliko nešto nisam prevideo)?

Mozda ste trebali da probate sa koriscenjem komande "otvor", kojim bi ste modifikovali ivice jedne odnosno druge ploce.
U svakom slucaju, mozete nam poslati fajl pa cemo znati o cemu se ovde radi - odnosno o kakvom medjusobnom preseku ravni i krive ploce se ovde radi.