Proračun stabilnosti i izvijanje

[duh sa sjekirom]

Pozdrav, kako mogu, nakon što pustim proračun stabilnosti dobiti kritična izvijanja u oba smjera (z-z i y-y). Uvijek mi javi samo jednu vrijednost izvijanja bez obzira dali se radi o simetričnim ili nesimetričnim presjecima. Modelirao sam čelične stupove i problem je ponovno isti.

[b.milan]

Kriticna sila (sila pri kojoj dolazi do otkazivanja) je jedini rezultat koji se dobija proracunom stabilnosti.

Na osnovu kriticne sile, sracunava se duzina izvijanja. Ta duzina se izracunava na osnovu Ojlerove formule za sracunavanje kriticne sile. U toj formuli figurise manji od dva momenta inercije preseka. Ova duzina izvijanja je uslovno prava duzina izvijanja, naime, tacna je samo za onaj stap zbog cijeg izvijanja je i doslo do otkaza konstrukcije.

Duzina izvijanja dobijena proracunom stablinosti u opstem slucaju ne moze da se upotrebljava kao kao ulazni podatak za dimenzionisanja (betona, celika, drveta).

Duzina izvijanja koja se koristi za dimenzionisanja, u stvari, predstavlja pretpostavku inzenjera o tome na koji nacin ce se odredjeni stap izvijati. Oblik krive izvijanja stapa zavisi od nacina oslanjanja krajeva stapa odnosno stepena ukljestenja i pomerljivosti cvorova. Stap moze imati razlicite uslove oslanjanja, ukljestenosti i pomerljivosti za svaku od glavnih osa inercije poprecnog preseka.

[Astrodome]

Pozdrav, kako mogu, nakon što pustim proračun stabilnosti dobiti kritična izvijanja u oba smjera (z-z i y-y). Uvijek mi javi samo jednu vrijednost izvijanja bez obzira dali se radi o simetričnim ili nesimetričnim presjecima. Modelirao sam čelične stupove i problem je ponovno isti.

Druze sa sekirom,

Mozda da probate sa metodom jedinicne sile na konstrukciju. PBAB knjiga 2 - strana 209-211 i primer 6.7 na str. 604-608. Napomena: Ova metoda je primenjiva prema pravilniku do granice vitkosti od Lambda=75. Ako je veca onda treba druge metode proracuna. Ono sto bi da preporucim je da umesto jedinicne sile da stavis npr. za beton MB30 stavite silu od H=31500kN i pomeranja koja su prikazana u [mm] interpretirati kao da su u pitanju metri. I na osnovu tih podataka probajte racunati izvijanje.

Pozdrav.

PS. Ispravio sam gresku H=31500kN umesto 3150.

[duh sa sjekirom]

Pozdrav, kako mogu, nakon što pustim proračun stabilnosti dobiti kritična izvijanja u oba smjera (z-z i y-y). Uvijek mi javi samo jednu vrijednost izvijanja bez obzira dali se radi o simetričnim ili nesimetričnim presjecima. Modelirao sam čelične stupove i problem je ponovno isti.

Druze sa sekirom,

Mozda da probate sa metodom jedinicne sile na konstrukciju. PBAB knjiga 2 - strana 209-211 i primer 6.7 na str. 604-608. Napomena: Ova metoda je primenjiva prema pravilniku do granice vitkosti od Lambda=75. Ako je veca onda treba druge metode proracuna. Ono sto bi da preporucim je da umesto jedinicne sile da stavis npr. za beton MB30 stavite silu od H=3150kN i pomeranja koja su prikazana u [mm] interpretirati kao da su u pitanju metri. I na osnovu tih podataka probajte racunati izvijanje.

Pozdrav.

Šteta što Tower ne može dati rezultate izvijanja u oba smjera jer se onda nebi moralo ručno računati izvijanje. Radio sam čeličene konstrukcije u Scia esa pt i program je imao mogućnost za išćitavanje izvijanja u oba smjera. I vrijednosti su se mogle koristiti pri dimenzioniranju. Nadam se da će s vremenom tako nešto biti razvijeno i u Toweru.

[b.milan]

Šteta što Tower ne može dati rezultate izvijanja u oba smjera jer se onda nebi moralo ručno računati izvijanje. Radio sam čeličene konstrukcije u Scia esa pt i program je imao mogućnost za išćitavanje izvijanja u oba smjera. I vrijednosti su se mogle koristiti pri dimenzioniranju. Nadam se da će s vremenom tako nešto biti razvijeno i u Toweru.

Vrednosti za duzine izvijanja koje ste pomenuli u kontekstu programa Scia, nisu dobijene proracunom stabilnosti nego pribliznim postupkom za odredjivanje uslova oslanjanja na krajevima stapa.
Naime, program odredjuje stepen ukljestenja stapa na pocetku i kraju. Stepen ukljestenja u posmatranom cvoru stapa racuna se na osnovu krutosti ostalih konstruktivnih elemenata koji ulaze u taj cvor.

Postupak je prilicno jednostavan za implementaciju, mi smo Vec imali implementiranog u programu Tower 4, ali smo ga namerno izostavili iz Tower-a 5 i 6.

Zasto ? Zbog toga sto postupak nije pouzdan. Objasnjenje se svodi na ovo:

Glavni razlog za odustajanje od proracuna duzine izvijanja pribliznim metodama i koriscenja tako dobijenih vrednosti u dimenzionisanjima je u tome sto ovime mozemo izazvati vise stete nego koristi - priblizni algoritam u velikoj vecini slucajeva ce odrediti tacan stepen ukljestenja krajeva stapa i kod nepomerljivih sistema biti dosta pouzdan - medjutim kod pomerljivih sistema kod kojih je tacnost podatka za duzinu izvijanja neuporedivo bitnija za proracun, moze doci do velikih odstupanja.


Uvodjenjem automatike u ovaj proracun, naveli bi smo korisnika da pomisli da je vrednost duzine izvijanja koja je dobijena pribliznim algoritmom apsolutno tacna sto moze dovesti do velike greske.

Prethodni citat je prenesen iz jedne druge teme (http://www.radimpex.rs/forum/viewtopic.php?t=689), i uz minimalnu izmenu prenesen ovde.



Zakljucak je sledeci : Verovatno i Vi upotrebljavajuci program koji "moze da sracuna" duzine izvijanja u oba pravca ni ne razmisljate o tacnosti tog podatka, i dobijene vrednosti uzimate zdravo za gotovo. Malo ljudi cita uputstva, objasnjenja i ogranicenja koja se odnose na funkcionisanje odredjenog programa. Neke stvari program ne moze i ne treba da uradi umesto inzenjera.

Kod nepomerljivih sistema stapova, uzimajuci u obzir koeficijent izvijanja kao 1, uvek ste na strani sigurnosti. U tom slucaju, default vrednost koju program Tower postavlja je sasvim u redu. Medjutim, Kod pomerljivih sistema stapova ne postoji nikakav algoritam koji ce vam sa sigurnoscu odrediti ulazni podatak sa kojim ulazite u dimenzionisanje. Sta mislim pod pomerljiv sistem stapova ? Elementarni primer je bocno neukruceni pojas resetke - veoma, veoma cest slucaj. Priblizni algoritam ovde moze veoma, veoma mnogo da pogresi i to ne na stranu sigurnosti...

[duh sa sjekirom]

Hvala na ovoj informaciji. Do sada sam se znao osloniti na podatke iz programa koji "znaju dati vrjednost izvijanja", ali od sada ću definitivno uvijek računati ručno.