pozdrav svima!
kako modelrati rebra za ukrucenje kod sitnoreb.tav.? konkretno kod fert tav. mislim da je princip isti kod svih sitnoreb.tav.
da li ih uopste i ugradjivati u model?
da li kao proste grede/osloboditi utjecaje na krajevima/ ili...
otvoren sam za sugestije!
Sitnorebraste tavanice mogu se modlirati tzv. ortotropnim plocama, plocama koje nemaju istu krutost u oba pravca. Najjednostavniji nacin za modeliranje sitnorebrastih tavanica je je da se pretpostavi da ove ploce nose samo u jednom pravcu i da se na njihove obode postave odgovarajuci granicni uslovi.
Ovo je detaljno opisano u uputstvu za program Tower 5, poglavlja 3.1.1 i 3.1.3 i u Apendiksu 1, poglavlje A1.2.4
U praksi retko kad moram u 3D model da unosim sitnorebraste tavanice. Fert uglavnom racunam peske izdvojeno kao prosta greda T preseka sirine 40cm i to je OK.
Ako bi trebao da unesem u 3D model onda bi ga modelirao sa punom ortotropnom plocom debljine koja daje istu tezinu kao stvarna konstrukciej ( Fert je 280kg/m2 sto je kao ekvivalanta 280/2500=0.112m debela betonska ploca) Sve ostalo kao dodatno stalno i korisno nanesem kao opterecenje. Ovako se dobija realna rapodela opterecenja na konstrukciju.
Najcesce sto modeliram su suplje ploce u 3D modelima. Na identican nacin modeliram sa zamenjujucom debljinom ortotropne ploce sa kojom simuliram tezinu stvarne ploce. Sloj monolitizacije nanesem kao dodatno opterecenje po povrsini.
Astrodome wrote:U praksi retko kad moram u 3D model da unosim sitnorebraste tavanice. Fert uglavnom racunam peske izdvojeno kao prosta greda T preseka sirine 40cm i to je OK.
Ako bi trebao da unesem u 3D model onda bi ga modelirao sa punom ortotropnom plocom debljine koja daje istu tezinu kao stvarna konstrukciej ( Fert je 280kg/m2 sto je kao ekvivalanta 280/2500=0.112m debela betonska ploca) Sve ostalo kao dodatno stalno i korisno nanesem kao opterecenje. Ovako se dobija realna rapodela opterecenja na konstrukciju.
Najcesce sto modeliram su suplje ploce u 3D modelima. Na identican nacin modeliram sa zamenjujucom debljinom ortotropne ploce sa kojom simuliram tezinu stvarne ploce. Sloj monolitizacije nanesem kao dodatno opterecenje po povrsini.
Fert bi zabranio koristiti u potresnim područjima.
Vranješ wrote:
Fert bi zabranio koristiti u potresnim područjima.
??? - Ako se ne varma onda je cela Srbija min VIII zona seizmike. Fakticki bi trebalo reci proizvodjacima od danas ne proizvoditi vise Fert-a??? Cime bi stre menjali Fert sto je jako popularan kod izvodjaca i investitora?
Vrlo sam blizu Vranješovom stavu a ovde bih čak pokrenuo i vrrrlo problematičnu situaciju koja trenutno vlada na tržištu ponovnim oživljavanjem montažne gradnje (posebno je izražena nakon ekspanzije velikih trgovinskih lanaca (DELTA, MERCATOR...). Rešenja detalja montaže kod pojedinih proizvođača betonskih elemenata su naprosto katastrofalna i obično ne prate dosledno usvojeni statički sistem. Ovo se posebno odnosi na čvorne veze greda sa stubovima (veze se računaju kao krute dok je stvarna realizacija daaaaleko od toga).
fresine wrote:Vrlo sam blizu Vranješovom stavu a ovde bih čak pokrenuo i vrrrlo problematičnu situaciju koja trenutno vlada na tržištu ponovnim oživljavanjem montažne gradnje (posebno je izražena nakon ekspanzije velikih trgovinskih lanaca (DELTA, MERCATOR...). Rešenja detalja montaže kod pojedinih proizvođača betonskih elemenata su naprosto katastrofalna i obično ne prate dosledno usvojeni statički sistem. Ovo se posebno odnosi na čvorne veze greda sa stubovima (veze se računaju kao krute dok je stvarna realizacija daaaaleko od toga).
Projekti kojima se bavim uglavnom se odnose na montazni nacin gradnje. Kod montazne gradnje je vrlo retko kad koristim krutu vezu grede i stuba. Uglavnom sve je sistema ortogonalnih prosti greda, a ako su potrebni onda primenjujem vertikalna zidna platna za horizontalno ukrucenje sistema - nakon sto se izborimo sa arhitektama gde ih smemo smestiti. Nikako ne treba racunari sa krutim uglovima kod montazne gradnje. Video sam nacin resavanja detalja na slicnim objektima gore pomenutim izveden od strane izvodjaca iz bivsih YU republika. Sam kvalitet elemeneat je ponekad ocajan kamo li da detalj veze bude monolitan - krut. Projektant (narocito ako je neiskusan) je kriv ako projektuje nesto sto se ne moze izvesti npr. kruta veza u montaznoj gradnji. Neka resenja za krute (mozda polukrute) suve veze nude razni proizvodjaci ugradbenih elemenata od celika na celu sa Peikko-m (slicna resenja ima i HalfenDeha kao i Pfeifer) ali izvedeni objekat u sistemu koje nude u Srbiji verovatno jos ne postoji. Resenja za krute veze u njihovim sistemima su moguca ali su vrlo skupa i kad god se moze mislim da ne treba primenjivati.
Mozda bi ovo trebalo premestiti negde kao posebna tema - problematika montazne gradnje. Malo cemo jako odlutati ako ovde nastavimo ovo na temu Fert i rebra za ukrucenej. Mozda siteAdmin treba da prebaci.
JA bi se vratio na fert ispunu u seizmicki aktivnim podrucjima.
Imajuci u vidu clan 48 seizmickog propisa i njegovo tumacenje da medjuspratna konstrukcija treba da ima dovoljno veliku krutost da aktivira vertikalne elemente da rade zajedno.
Sloj za monolitizaciju od 4cm nema te mogucnosti, u pravcu pruzanja fert gredica ajde i da kazemo da postoji neka krutost, u pravcu upravnom definitivno ne postoji dovoljno velika krutost. Ja licno ne pristajem da radim zgrade u seizmickim podrucjima sa fert ispunom visim od 5 spratova, mada imam iskusnog kolegu koji je bio sef konstruktivnog biroa RADa u staroj SFRJ koji uopste ne radi fert u objektima visokogradnje u seizmickim podrucjima.
Ko je u pravu i koliko je to ispravno, pokazece se, ako ne daj boze, zemljotres od 8 stepeni MKS pogodi Beograd.
