diplomcima potrebna pomoc ili ideja vodilja(procitajte)

[bdrazen]

Pozdrav svima.
Radi se o sledecem:moze li mi neko dati predlog kako da modeliram masivnu konstrukciju( trakasti temelji na kojima su noseci zidovi od opeke d=38cm,horizontalni serklazi, TM3 polumontazna tavanica) spratnost je P+2 nema vertikalnih serklaza zato sto nema potrebe ya njima -V seizm. zona.
Moj kolega ima problem kako modelirati fert tavanicu ali u skeletnom sistemu.
Obojica radimo diplomske i nije bas da smo pocetnici u tower-u ali plivamo-nekako ,s'toga svaka ideja ili predlog od buducih kolega koji imaju iskustva u modeliranju ili su nailazili na slicne probleme bi nam dobro dosao.

[bdrazen]

nije da nisam citao forum,vidjeo sam da ima dosta slicnih problema nasem ,ali takodje i dosta suprostavljenih stavova o tome kako modelirati sitnorebrastu tav. manje o modeliranju nosecih zidova od opeke.ali bas niko da da predlog...e to nisam ocekivao.pogledali ste preko 60 puta i niti iko da da neki predlog ,nije mi jasno.s'toga molio bih ako neko ima nesto da predlozi neka to i uradi,
hvala!

[Konstruktivac]

Pozdrav!

Evo moj nacin pristupa modeliranju sitnorebrastih tavanica i tavanica od PI ploca kao i supljih ploca:

- ploce modeliram kao puna ploca ekvivalanetne debljine - ovo svati da tezina ekvivalentne ploce je jednaka stvarnoj tezini medjuspratne konstrukcije - npr. suplje ploce debljine 200mm = 13.35cm pune ploce, 265mm = 15.30cm pune ploce itd.
- ploce u modelu ako se naprimer imamo dva reda stubova na rasteru 6x10m ili slicno onda u svakom rasteru unosim kvadratne ploce samo izmedju stubova - mislom da je ovo vrlo vazno. U suprotnom ce se desiti neka cudna preraspodela uticaja. Ovako dobijam relativno realne uticaje u gredama ispod medjuspratnih greda.
- ploce su ortotropne i oslobadjam sa oslobodjanjem uticaja opcija ortotropnih ploca.

Ovo je moj princip rada sa supljim plocama, PI plocama i sitnorebrastim. Krutost nije identican ali mislim da je zadovoljavajuci, tezina je OK a dodatne slojeve i korisno opterecnje dodajem kao povrsinsko ili linijsko opterecenje.


Mozda sam sa ovim pomogao a mozda i napravio jos vecu nedoumicu. Verovatno ce druge kolege imari drugi pristup.

Vezano za zidove - modeliranje u Toweru: sve sto je zidano a nije beton izbegavam u Tower uneti!

[bdrazen]

mislim da je vas nacin modelranja sitnorebrastih ploca veoma prihvatljiv.Konsultavali smo se i sa profesorima u vezi toga da zamijenimo tezinu 1 metra kvadratnog sitnoreb. sa metrom kvadratnim pune ploce, gdje cemo joj zadati da nosi samo u jednom pravcu, i odatle naci nepoznatu debljinu ploce d=?, i oni smatraju da je to o.k.A za nosece zidove od opeke smatramo da tower nemoze da da prihvatljive rezultate.E je upitno i G s'toga mislim da mi ne preostaje drugo nego rucno sracunati . Dok je moj kolega sa fertom i skeletnim sistemom dobio jack-pot sto se tice modeliranja u toweru. Pozdrav i hvala na odgovoru.

[Konstruktivac]

...TM3 polumontazna tavanica) spratnost je P+2 nema vertikalnih serklaza zato sto nema potrebe ya njima -V seizm. zona.
Moj kolega ima problem kako modelirati fert tavanicu ali u skeletnom ...

Samo mi nije jasno odakle i ko vam je dao V. seizmicku zonu. Mislim da ne gresim ali u Srbiji najmanja seizmicka zona je VIII. (osam) za T=500g. gde bogami i kako su potrebni serklazi i ostali konstrutivni elementi.

[bdrazen]

Naslov mog diplomskog rada je "Procjena stanja,sanacija i nadogradnja objekta Centar za uljarice".Objekat je smjesten u Brckom BiH.prvi dio sam odradio tj ps ostala mi jenadogradnja.Postojece stanje je P+1,ja treba da proracunam za P+2 tj jednu etazu da nadogradim.Ukupno objekat ima 4 VS i horizontalne.Ti vertikalni serklazi nisu uopste postavljeni da bo cinili cjelinu sa horizontalnim,vec su d2 postavljena kod stepenisnog otvora da bi se na njih oslonila podestna greda dok su druga 2 kod ulaza u objekat i nanjih se osalanja greda koja predstavlja osloanac za konzolnu ab plocu iznad ulaznog stepenista.Za 500 godisnji povratni period Brcko ce bit VII seizm.zona,s'toga su mentori zakljucili da nema potrebe da se vrsi seizm.proracun sto i ima smisla.Te postojeci vert.serklazi sluze zaista samo za prijem reakcija sa podestne grede i sa grede koja nosi konzolnu ab plocu.Uvidom u postojecu projektnu dokumentaciju utvrdio sam da nije postojao seizm.proracun k-je. Sto takodje ide u prilog nepotrebnosti serklaza,a takodje sam provjerio u pravilniku za projektovanje zidanih k-ja

[fresine]

Morate detaljnije da proučite "Pravilnik o tehničkim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmički aktivnim područjima" ("Sl.list SFRJ" 31/81 sa kasnijim dopunama). Ovo Vam kažem zbog Vašeg budućeg konstrukterskog rada jer na nivou diplomskih radova improvizacije se još uvek mogu tolerisati (mada nije jasno zašto su mentori zauzeli stav kakav su po Vašim rečima zauzeli).
Tačno je da za zidane objekte manje spratnosti ponekad nije neophodno vršiti detaljan dokaz seizmičke otpornosti ali u pomenutom "Pravilniku" precizno je navedeno pod kojim uslovima (postojanje potrebne površine nosivih zidova u dva ortogonalna pravca, postojanje i pravilan raspored vertikalnih horizontalnih i kosih ab serklaža itd).
S druge strane, činjenica da neko pre Vas nije izvršio seizmički proračun na objektu koji vi nadziđujete, Vas nikako ne oslobađa te obaveze. Tim pre je to Vaša obaveza budući da vi značajno povećavate masu i visinu objekta (tu dolazimo na pojam tzv "bitne promene" po "Pravilniku").
Takođe, činjenica da neko pre Vas nije postavio vertikalne aseizmičke ab elemente na objekat koji Vi nadziđujete, za Vas ne sme da bude činjenica kojom se rukovodite. Naprotiv:ukoliko proračunom dokažete da je u novoprojektovanom stanju potrebno poboljšati nezadovoljavajuću seizmičku otpornost objekta Vi ste obavezni da provedete mere da biste to postigli (naknadno uvođenje vertikalnih serklaža, uspostavljanje armiranog ziđa i sl.).
I na kraju, već sada je neophodno da usvajate važeće (doduše prilično bajate) propise iz građevinske oblasti jer će Vas oni pratiti kroz ceo Vaš profesionalni život a paralelno da prelazite na EUROCODE odredbe budući da po njima dobar deo struke već radi a onaj ostatak što se opire ili još nema vremena da ih usvoji hoće-neće:moraće.