Staticki, dinamicki model, dimenzionisanje

[tahiti]

Posto prilikom proracuna neke AB konstrukcije pravimo dva modela, istih geometrijskih ali razlicitih konstruktivnih karakteristika, tzv. "staticki" i "dinamicki" model, zanima me da li je moguce rezultate proracuna ova dva nezavisna modela dovesti "na isti nivo" kako bi brzo i lako, po mogucnosti automatski izvrsili dimenzionisanje, ili rezultate moramo odvojeno posmatrati, rucno ih kombinovati a zatim peske racunati potrebnu armaturu?

[b.milan]

... da li je moguce rezultate proracuna ova dva nezavisna modela dovesti "na isti nivo" kako bi brzo i lako, po mogucnosti automatski izvrsili dimenzionisanje

Ovo je omoguceno u programu Tower 6.

[tahiti]

S obzirom da ce do mog prelaska na Tower 6 proci jos izvesno vreme, voleo bih da od iskusnijih kolega cujem savet kako na najefikasniji nacin resiti problem dimenzionisanje AB konstrukcija kada imamo dva nezavisna modela. Unapred zahvalan.

[NBM]

U principu treba uporediti normalne uticaje od gravitacije u obadva modela i ukoliko razlike nisu velike dimenzionisati u drugom-seizmickom modelu elemente zaduzene za prijem seizmike a ostale u prvom. Po nekada, zavisno od usvojenog sistema, pored N-sila potrebno je uporediti i ostale uticaje, nema pravila.

U protivnom... treba žaliti za odmorom na Tahitiju, proklinjati Marfija, svaliti krivicu na arhitektu, socno opsovati na sva napredne alate i pomogala, ne zaliti za izgubljenim dragocjenim vrimenom jer ga nemas. Konacno gledati da se dokopas T6 u kojem ovih problema nema.

Iskustva sa prvim slucajem su cesca mada ni Tahiti mi nije nepoznat.

[tahiti]

Jasno je da cemo medjuspratnu konstrukciju dimenzionisati u statickom modelu, zidna AB platna u dinamickom...zanima me sta se desava kada imamo mesoviti ili samo ramovski sistem, tada stubovi pored gravitacionog opterecenja primaju deo seizmicke sile (ili celu seizmicku silu), i tu onda nastaje moja dilema zbog koje sam otvorio ovu temu. Takodje me zanima u kojem slucaju je opravdano imati razlicite granicne uslove na krajevima greda u statickom i dinamickom modelu?

[NBM]

Zidna AB platna ces dimenzionisati u dinamickom modelu?
Siguran si?
Odgovor je dat nezavisno od statickog modela, tako da ne vidim u cemu je problem...
Razlicite granicne uslove koristimo u svim onim slucajevima (rijetkim) u kojima greda u seizmickom modelu neplanirano prima uticaje.

[tahiti]

Ne mogu da kazem da sam siguran jer do sada nisam imao prilike da se bavim seizmickom analizom ali logicno mi je da AB platna koja su modelirana da prime seizmicke uticaje dimenzionisem u dinamickom modelu. Ako gresim ili previdjam nesto rado cu prihvatiti objasnjenje koje govori suprotno.

[NBM]

Seizmicke sile i uticaji na sezimickom modelu su OK ali se postavlja pitanje da li su N-sile od gravitacije ostale iste u oba modela. Ako jesu sa sigurnoscu mozes dimenzionisati AB ZP u drugom seizmickom modelu. Slicno vazi i za ostale elemente namjenjenu prijemu seizmickih sila - stubove, ramove...
Evo mog skorasnjeg iskustva na mjesovitom modelu, kod koga je AB ZP "primilo" znatno manju N-silu od gravitacije u seizmickom modelu u odnosu na gravitacioni. Ovako dimenzionisano ZP u seizmickom modelu daje vecu armaturu od potrebne, dok se u okolnim stubovima koji su preuzeli vecu N-silu od realne dobija manja armatura od potrebne. Procijenio sam da su razlike znatne (u nakim presjecima ZP i do 50%) pa sam kombinovao uticaje iz dva modela prije "rucnog" dimenzionisanja (rucno=dimenzionisanje pojedinacnog presjeka u Tower-u).
Znaci osnovni parametar koji treba da pokazes se tice N-sila i ukoliko se razlikuju treba procijeniti sta je opravdano...ukoliko su razlike 10-15% ( nesto vise) mislim da mozes slobodno koristiti samo seizmicki model.
U cistom skeletu od interesa je i uporedjenj M-savijanja od gravitacije na oba modela...treba biti i tu oprezan.

[tahiti]

Kolega, hvala puno na preciznim i konkretnim savetima i objasnjenjima, bili su mi od velike pomoci. Hvala jos jednom.

[bdrazen]

zasto se prave dva modela? jedan za staticke utjecaje a drugi za dinamicke (vjetar,seizmika),i u cemu je razlika izmedju tih modela(konturni uslovi,stepeni slobode pomijeranja....ili)

[Vranješ]

zasto se prave dva modela? jedan za staticke utjecaje a drugi za dinamicke (vjetar,seizmika),i u cemu je razlika izmedju tih modela(konturni uslovi,stepeni slobode pomijeranja....ili)

Za vjetar ne vidim previše smisla, ako se radi o uobičajenim konstrukcijama u uobičajenim uslovima.
Za potres ima. Posebno u slučajevima na kontaktu nosača i krutih zidova.
Na krajevima nosača ćete imati velike negativne momente, gdje kod potresa
dolazi do plastifikacije i nastanka zglobova. Zbog ovoga se mogu bitno povećati pozitivni momenti u polju .
Otprilike bi to bili razlozi.

Pozdrav