Obicno su roznjace kod hala postavljene pod nagibom koji odgovara nagibu krovne ravni odnosno nagibu gornjeg pojasa glavnog nosaca (resetke). Roznjace su u krovnoj ravni povezane zategama koje su oslonci roznjaci u pravcu slabije ose.
Javlja se problem kod modeliranja roznjace. Ako se kod definisanja poprecnog preseka definise i ugao za koji je zarotiran presek, program prikaze polozaj roznjace realno, bas onako kako je u konstrukciji, ali se javlja problem kod proracuna, jer program rotaciju preseka koja je definisana nekako cudno tretira. Cini mi se da se program kod proracuna ponasa kao da presek nije zarotiran.
Kad se promeni LKS roznjace tako da zauzme polozaj kao u konstrukciji, program daje ocekivane rezultate.
Kod betonskih elemenata se ne javlja ovaj problem. Recimo, kod temeljnih greda program daje iste rezultate kod rotiranja T preseka definisanjem ugla - 180 stepeni i kod promene LKS tako da se osa 2 usmeri prema tlu kako bi se pravilno okrenuo T presek.
Da li se kod celicnih konstrukcija, u slucajevima roznjaca ili nekih drugih elemanata sa nagibom, moze dati neko pravilo, da li presek rotirati definisanjem ugla rotacije kod definisanja poprecnog preseka ili ga rotirati rotacijom LKS
roznjace sa nagibom
Ne postoji nikakav problem kod roznjaca.
Modelirati ih mozete na dva nacina:
1. zarotirati poprecni presek za ugao alfa. To se moze ciniti najlakse, ali se tada pravi problem u prikazu uticaja - naime - uticaji u gredama se UVEK prikazuju u odnosu na lokalni koordinatni sistem - ose stapa 1,2 i 3 (zato se uticaji i zovu M1,M2,M3,N1,T2,T3 - da se zna na sta se odnose). Kada u tako modeliranoj roznjaci zatrazite uticaj M3, ne dobijate (i ne treba da se dobije) momenat savijanja oko jedne od glavnih osa preseka.
Medjutim, kod dimenzionisanja celika, uticaji se prevode u lokalni koordinatni sistem preseka (!) i u izvestajima se i ispisuju uticaji koji se odnose na lokalni koordinatni sistem preseka - zato sto i propisi jedino operisu sa takvim uticajima.
2. rotirati lokalni koordinatni sistem stapa (LKS). Tada ce se prikazani uticaji (M1,M2,M3,N1,T2,T3) odnositi na glavne ose poprecnog preseka. Rezultati dimenzionisanja celika ce biti potpuno isti kao i u prvom slucaju. Ovo je preporucen nacin.
Kod betona postoji "specijalka", prepoznavanje rotacije preseka za 180 stepeni, bas zbog temelja. Betonski preseci se retko (nasuprot celicnim presecima) rotiraju za proizvoljne uglove. Ukoliko i betonski presek zarotirate za neki proizvoljan ugao, ponasace se isto kao i celicni.
Modelirati ih mozete na dva nacina:
1. zarotirati poprecni presek za ugao alfa. To se moze ciniti najlakse, ali se tada pravi problem u prikazu uticaja - naime - uticaji u gredama se UVEK prikazuju u odnosu na lokalni koordinatni sistem - ose stapa 1,2 i 3 (zato se uticaji i zovu M1,M2,M3,N1,T2,T3 - da se zna na sta se odnose). Kada u tako modeliranoj roznjaci zatrazite uticaj M3, ne dobijate (i ne treba da se dobije) momenat savijanja oko jedne od glavnih osa preseka.
Medjutim, kod dimenzionisanja celika, uticaji se prevode u lokalni koordinatni sistem preseka (!) i u izvestajima se i ispisuju uticaji koji se odnose na lokalni koordinatni sistem preseka - zato sto i propisi jedino operisu sa takvim uticajima.
2. rotirati lokalni koordinatni sistem stapa (LKS). Tada ce se prikazani uticaji (M1,M2,M3,N1,T2,T3) odnositi na glavne ose poprecnog preseka. Rezultati dimenzionisanja celika ce biti potpuno isti kao i u prvom slucaju. Ovo je preporucen nacin.
Kod betona postoji "specijalka", prepoznavanje rotacije preseka za 180 stepeni, bas zbog temelja. Betonski preseci se retko (nasuprot celicnim presecima) rotiraju za proizvoljne uglove. Ukoliko i betonski presek zarotirate za neki proizvoljan ugao, ponasace se isto kao i celicni.
u redu je za dimenzionisanje celicnih profila. Problem je kod zatega. Kad se roznjaca zarotira za odredjeni ugao, zatege u krovnoj ravni se ne aktiviraju, odnosno roznjaca se ponasa kao da i nije zarotirana. Zarotirana roznjaca navlaci uticaje na sebe kao da stoji vertikalno - nezarotirana. Uticaji u zategama su tada priblizni nuli. Od sopstvene tezine i snega, zarotirana roznjaca uopste ne predaje uticaje zategama u krovnoj ravni jer izgleda da u proracunu biva tretirana kao vertikalna. Tek u dimenzionisanju moment M3 se rapodeli prema uglu rotacije. Dimenzionisanje je korektno, ali prenos uticaja na zatege nije.
Kada se roznjaca zarotira promenom LKS, zatege "prorade", odnosno dodje do pravilnog prenosa uticaja sa roznjace na zatege.
Uticaji u zategama u krovnoj ravni se bitno razlikuju u ova dva nacina rotiranja roznjaca.
Kada se roznjaca zarotira promenom LKS, zatege "prorade", odnosno dodje do pravilnog prenosa uticaja sa roznjace na zatege.
Uticaji u zategama u krovnoj ravni se bitno razlikuju u ova dva nacina rotiranja roznjaca.
Gresite, ova dva nacina modeliranja su potpuno jednaka.
Medjutim, na primer, ukoliko oslobadjate uticaje na krajevima stapova (pravite zglobove), ova dva modela ce poceti da se razlikuju jer se oslobadjanje vrsi za uticaje u lokalnom koordinatnom sistemu stapa a ne u lokalnom koordinatnom sistemu preseka.
Tako ce se kod stapa kojem je presek zarotiran zglob koji oslobadja recimo momenat M3, biti postavljen koso u odnosu na glavne ose preseka - i to ce onda napraviti razliku u statickim uticajima.
U svakom slucaju mozete nam i poslati model pa cemo moci tacno da vam kazemo u cemu je stvar.
Medjutim, na primer, ukoliko oslobadjate uticaje na krajevima stapova (pravite zglobove), ova dva modela ce poceti da se razlikuju jer se oslobadjanje vrsi za uticaje u lokalnom koordinatnom sistemu stapa a ne u lokalnom koordinatnom sistemu preseka.
Tako ce se kod stapa kojem je presek zarotiran zglob koji oslobadja recimo momenat M3, biti postavljen koso u odnosu na glavne ose preseka - i to ce onda napraviti razliku u statickim uticajima.
U svakom slucaju mozete nam i poslati model pa cemo moci tacno da vam kazemo u cemu je stvar.
Resetke su raspona 18 m i postavljene su na medjusobnom rastojanju od 5 m. Krov je na dve vode. Nagib krovnih ravni je 15 stepeni. Roznjace su IPE140, postavljene na medjusobnom rastojanju 3 m. U trecinama raspona roznjaca postavljene su zatege u krovnim ravnima kruznog popr. preseka debljine 2 cm. Nanete su na model kao stapovi koji primaju pritisak i zatezanje P/Z. Na isti nacin su nanete i roznjace (P/Z).
1. Kod zadavanja rotacije preseka roznjaca za 15 stepeni, zatege ostaju neaktivne - za vertikalna opterecenja, sneg,...
2. Kod rotacije roznjaca promenom LKS zatege se aktiviraju
Mozda je do modeliranja zatega stapovima P/Z.
Hvala na brzim odgovorima
1. Kod zadavanja rotacije preseka roznjaca za 15 stepeni, zatege ostaju neaktivne - za vertikalna opterecenja, sneg,...
2. Kod rotacije roznjaca promenom LKS zatege se aktiviraju
Mozda je do modeliranja zatega stapovima P/Z.
Hvala na brzim odgovorima