Imam pitanje glede Tower-ja 5.
Računam 6 etažno AB okvirno konstrukcijo. Kod avtomatskog dimenzioniranja armature u stebrih 25/140 cm je moment oko močne osi M3 = 1231.89 kNm, program mi za ta moment izračuna cca 9 cm2 armature (A1, A2), za moment oko šibke osi M2 = 6.80 kNm pa mi izračuna cca 50 cm2 armature (A3, A4).
Jer je to nelogično, ja sam isti primer izračunal preko ukaza »preračun prereza« v Tower-ju i dobo 45 cm2 armature (A1, A2) za moment M3 in 5 cm2 armature (A3, A4) za moment M2, što je ustrezno.
Zanima me, zašto dolazi do ovih razlika. Jer je možno, da Tower za določene stebre zamenja armaturo (namesto A1, A2 bi morali biti A3, A4)?
Lep pozdrav.
Zamenjana armatura v stebrih
Iz Vaseg pitanja nije jasno da li pod pojmom "automatsko dimenzionisanje armature" mislite na proracun armature za uticaje od vise slucaja opterecenja (mozda - kompletna sema opterecenja).
Pretpostavljam da je u pitanju uobicajeno pitanje (nedoumica) korisnika sa kojom se cesto srecemo - a to je razlika u logici proracuna armature za jedan i vise slucaja optrecenja.
Ako komandom "proracun preseka" (»preračun prereza«) odredjujete armaturu koja je potrebna za prijem samo jednog slucaja opterecenja, nece se dobiti isti rezultat koji se dobija kada program odredjuje potrebnu armaturu za prijem uticaja iz vise slucajeva opterecenja (medju kojima je i 'merodavan' onaj slucaj opterecenja koji je uzet u razmatranje u komandi proracun preseka).
Razlog je ocigledan. Zadatak programa je da sracuna minimalnu kolicinu armature (ali i njen raspored u po zonama Aa 1 do 4) koja je sposobna da izdrzi (primi) uticaje od sviih slucaja opterecenja. Ako se razmatra samo jedan slucaj opterecenja, kao rezultat dimenzionisanja dobice se optimalna (minimalna) kolicina armature i njen odgovarajuci raspored po zonama- ali za taj, jedinstveni slucaj opterecenja. Ako se sada u analizu ukljuce i neki drugi slucajevi opterecenja, cak i sa manjim vrednostima uticaja ali sa recimo razlicitim znakom ili smerom moment savijanja, dobice se bitno razliciti rezultati.
U ovom slucaju, pojam "merodavna' kombinacija je sasvim relativna stvar i oznacava 'najnepogodniju' kombinaciju a ne kombinaciju pod kojom mogu da se 'sakriju' svi ostali slucajevi opterecenja.
Pretpostavljam da je u pitanju uobicajeno pitanje (nedoumica) korisnika sa kojom se cesto srecemo - a to je razlika u logici proracuna armature za jedan i vise slucaja optrecenja.
Ako komandom "proracun preseka" (»preračun prereza«) odredjujete armaturu koja je potrebna za prijem samo jednog slucaja opterecenja, nece se dobiti isti rezultat koji se dobija kada program odredjuje potrebnu armaturu za prijem uticaja iz vise slucajeva opterecenja (medju kojima je i 'merodavan' onaj slucaj opterecenja koji je uzet u razmatranje u komandi proracun preseka).
Razlog je ocigledan. Zadatak programa je da sracuna minimalnu kolicinu armature (ali i njen raspored u po zonama Aa 1 do 4) koja je sposobna da izdrzi (primi) uticaje od sviih slucaja opterecenja. Ako se razmatra samo jedan slucaj opterecenja, kao rezultat dimenzionisanja dobice se optimalna (minimalna) kolicina armature i njen odgovarajuci raspored po zonama- ali za taj, jedinstveni slucaj opterecenja. Ako se sada u analizu ukljuce i neki drugi slucajevi opterecenja, cak i sa manjim vrednostima uticaja ali sa recimo razlicitim znakom ili smerom moment savijanja, dobice se bitno razliciti rezultati.
U ovom slucaju, pojam "merodavna' kombinacija je sasvim relativna stvar i oznacava 'najnepogodniju' kombinaciju a ne kombinaciju pod kojom mogu da se 'sakriju' svi ostali slucajevi opterecenja.