modeliranje zidova
Naravno. Tower se i bavi isključivo sa ab konstrukcijama.sonja wrote:Da li su u pitanju AB zidovi?
Ako ponovo čitam moj prethodni tekst, jasno mi je zašto ste postavili takvo pitanje. Ubuduće, s pažnjom čitajte ( s malkice rezerve
) moje stručne izraze, jer ne govorim baš najbolje vaš jezik. 
LP
Vranješ
Dingo_BG wrote:Slazem se sa svima da treba da pravimo vise modela za razlicite analize, ali kako ih onda automatski dimenzionisati? Kako ih posle dimenzionisanja exportovati u armiCAD sto je i cilj. Sve me ovo podseca na trotinet, moras da guras nogama stalno, i sve posataje izlisno i model za dimenzionisanje i mogucnost exporta.
Hteo bih samo da se malo nadovezem na ova dva zapazanja.Astrodome wrote: I ja radim vise modela sa razlicitim analizama i mozda sam malo pesimist, ali sve je to dobro dok je problem svez. Nazalost ako je potrebno otvoriti neki stari proracun (od pre gosinu dana) onda covek ni ne zna koji model je merodavan. Ovo je moje licno iskustvo sa vise modela. Dzaba napisem u ime file-a sta je karakteristicno za taj model.
Program Tower 6 bi trebao da resi ove probleme koje navodite. Tower 6 ce omogucavati sledeci princip: 1 model, 2 analize, 1 rezultat.
To znaci:
Definise se jedan jedini model u jednom jedinom fajlu.
Na tom modelu definisu se razlicitosti izmedju dva modela - modela za statiku i modela za dinamiku (seizmiku) (to obuhvata - omogucavanje razlicitih krutosti ploca na savijanje, zidova na savijanje, greda na savjanje u ova dva modela, zatim razliciti granicni uslovi u plocama/zidovima, zatim razlicita oslobadjanja uslova na krajevima greda/stubova, razlicite krutosti oslonaca ...
Ova dva modela se se proracunavaju svaki za sebe (naravno, automatski, nevidljivo od korisnika - osim sto ce proracun da traje duplo duze)
Kao sto se primecuje, razlike ova dva modela nisu geometrijske prirode sto omogucava jedinstvenu mrezu konacnih elemenata, a samim tim i spajanje rezultata ova dva modela u jedinstvenu bazu rezultata.
To znaci da u modelu koji recimo ima dva obicna i dva seizmicka slucaja opterecenja, prva dva slucaja opterecenja su sracunata na osnovu statickog a druga dva slucaja opterecenja na osnovu seizmickog modela.
Obrada ovakvih rezultata, kombinovanje i dimenzionisanje - radi se isto kao i ranije.
Jedno je sigutrno, za seizmicke proracune treba uzimati maksimalnu krutost posteljice, znaci min 10000kN/m3ccecca wrote:b.milan wrote:Izvinjavam se zbog nepersiranja i manjka učtivosti u mom prethodnom odgovoru.
Ma nema problema
Hvala na odgovorima, dosta su mi pomogli.
Takodje me interesuje koju krutost da zadam povrsinskom osloncu kod seizmickog proracuna?Da bude apsolutno krut, ili da zadam koeficijent posteljice kao kod proracuna temeljne ploce, 10000Kn/m3?
Pozdrav
Trebalo bi maksimalne veličine koristiti a to svakao nije 10 000 kN/m3.
U višespratnim modelima ja često zamenjujem realne temelje temeljnom pločom velike krutosti (i male sopstvene težine) uz visoke vrednosti krutosti posteljice a da bih simulirao uklještenje modela u temeljno tlo. Ovo posebno ima smisla ako objekat ima podrumsku etažu.
Naravno, postoji i varijanta da se prave dva modela: jedan kao apsolutno uklješten a drugi sa stvarno-projektovanom temeljnom konstrukcijom pa se onda vrši procena u kom području se kreću realni rezultati.
Ukoliko se objekat fundira na tem.ploči, stvar je jednostavnija budući da su vrednosti dop.gran.pritisaka na tlo za tem.ploče velikih gabarita redovno visoke vrednosti.
U višespratnim modelima ja često zamenjujem realne temelje temeljnom pločom velike krutosti (i male sopstvene težine) uz visoke vrednosti krutosti posteljice a da bih simulirao uklještenje modela u temeljno tlo. Ovo posebno ima smisla ako objekat ima podrumsku etažu.
Naravno, postoji i varijanta da se prave dva modela: jedan kao apsolutno uklješten a drugi sa stvarno-projektovanom temeljnom konstrukcijom pa se onda vrši procena u kom području se kreću realni rezultati.
Ukoliko se objekat fundira na tem.ploči, stvar je jednostavnija budući da su vrednosti dop.gran.pritisaka na tlo za tem.ploče velikih gabarita redovno visoke vrednosti.
Da li je ovaj nacin modeliranja ispravan?Dingo_BG wrote::...ja npr uzmem totalno krut temelj, odradim modalnu analizu da pronadjem periode oscilovanja u oba pravca (zadajem bocne nepomerljive oslonce u nivou tavanica prvo u jednom pa zatim u drugom pravcu), zatim odradim seizmicki proracun trenutno jedinom vazecom kod nas (metoda ekvivalentnog opterecenja). Zatim ocitam spratno opterecenje od seizmike iz izvestaja. Potom za svaki sprat uzmem tu silu i podelim sa duzinom objekta i zadam ekvivalentno linijski opterecenje u nivou ploce. Ovime resavam problem sto se tice razlike u krutom temelju statickog i dinamickog problema. Rezultati su sjajni i lepo se raspodeljuje sila na ramove i takodje lepo odradjuje preraspodela momenta torzije (proverio sam sve primere iz Alenderove knjige). Ovime omogucavam automatsko dimenzionisanje jer sam sve preneo na staticki model. ALi kako da na slican nacin eliminisem smanjenje krutosti zida upravno na svoju ravan? Da li mi je ona ako je odmah smanjim 100 puta, pravi neke velike rezultate u statickom modelu?
Deluje mi OK, ali samo kad su u pitanju simetricne konstrukcije (to linijsko opterecenje mora da prolazi kod teziste masa, a mora biti zadato u pravcu pretpostavljenog delovanja zemljotresa?)...potom za svaki sprat uzmem tu silu i podelim sa duzinom objekta i zadam ekvivalentno linijski opterecenje u nivou ploce....
Ali sta u slucaju kada je u pitanju nesimetricna konstrukcija? Da li se moze na isti nacin seizmicka sila odgovarajuceg sprata podeliti sa povrsinom sprata i zadati kao povrsinsko opterecenje u pravcu pretpostavljenog delovanja zemljotresa? Da li je to ispravan model i hoce li se na taj nacin dobiti i adekvatni uticaji od torzije?
Nadam se da ce mi ovaj put neko odgovoriti.
Unapred se zahvaljujem!
Nazgul
Post je zapocet gotovo prije 2 godine (08.2006.god.) tako da je tesko pratiti sta je neko pisao prije toliko vremena i u medjuvremenu, uopste vracati se na pitanje/probleme koje neko iznese poslije toliko vremena.
Dosta od ranije napisanog ne stoji, ali opet ne sve sto je napisano.
Modeliranje konstantnim linijskim opterecenjem u statickom modelu je pogresno kod nesimetricnih konstrucije jer rezultanta inercijalnih sila djeluje u tezistu masa. Moglo bi da bude trapezno linijsko ali sa rezultantnom u tezistu masa sto opet niej moguce ako se ne zna centar masa. Zadavanje bocnih osloca u nivoima tavanica je takodje pogresno jer se gube iz vida moguce torzione oscilacije i osjetljivost konstrukcija na ovaj vid ponasanja konstrukcije.
Uopste put koji je naveden je uz manje korekcije moguc ali se cini komplikovan.
Dvije su bolje solucije. Prva je Tower 6.
Druga bi bila dimenzionisati u seizmickom modelu i pri cemu prethodno treba uporediti uticaje od gravitacionog opterecenja sa onim u statickom modelu. Ukoliko ne odstupaju bitno, sto je najcesci slucaj, ostati na ovom seizmickom modelu kao relevantnom u kome se dimenzionise. U protivnom ima vise puteva od kojih je ipak najsigurniji/najlaksi dat kao prva solucija.
Dosta od ranije napisanog ne stoji, ali opet ne sve sto je napisano.
Modeliranje konstantnim linijskim opterecenjem u statickom modelu je pogresno kod nesimetricnih konstrucije jer rezultanta inercijalnih sila djeluje u tezistu masa. Moglo bi da bude trapezno linijsko ali sa rezultantnom u tezistu masa sto opet niej moguce ako se ne zna centar masa. Zadavanje bocnih osloca u nivoima tavanica je takodje pogresno jer se gube iz vida moguce torzione oscilacije i osjetljivost konstrukcija na ovaj vid ponasanja konstrukcije.
Uopste put koji je naveden je uz manje korekcije moguc ali se cini komplikovan.
Dvije su bolje solucije. Prva je Tower 6.
Druga bi bila dimenzionisati u seizmickom modelu i pri cemu prethodno treba uporediti uticaje od gravitacionog opterecenja sa onim u statickom modelu. Ukoliko ne odstupaju bitno, sto je najcesci slucaj, ostati na ovom seizmickom modelu kao relevantnom u kome se dimenzionise. U protivnom ima vise puteva od kojih je ipak najsigurniji/najlaksi dat kao prva solucija.
OK, sad kad sam se naoruzao sa shesticom nema problema, ali do skoro sam muchio muke, a pomoci niotkuda. Zato sam bio malo izrevoltiran. Sve postove sam procitao i kao sto kazete pojedina objashnjenja su razbacana, ali niko explicitno nije dao postupak koji bi trebao da bude bukvar za pochetnike koji koriste Tower. Zato sam ja pokushao da sumiram sve osnovne stavke koje su do tad rechene (a koje su vezane za projektovanje zgrada), a koje ne smemo da previdimo i zaboravimo prilikom modeliranja,ali bezuspeshno...verovatno starije kolege mrzi da se cimaju sa veoma shirokim i obimnim odgovaranjem, tako da je lakshe da mudro precute. Primeri koji su dati u sekciji download su tako shturi i jednostavni, simetricni i prosti, da su otprilike dobri za jednog studenta koji je uzeo Tower prvi put u ruke. Za sve ostale, ono je otprilike beznachajna pomoc. Ukratko, poruka je - kupite Tower 6, a ako ne mozete...ko vam je kriv.
Kolegi NBM, se zahvaljujem na pomoci!
Kolegi NBM, se zahvaljujem na pomoci!