Obzirom da sam novi korisnik Tower 5 molio bih iskisnije korisnike za komantar:
Kod dimenzioniranja celicne resetke, sam program, donji i gornji pojasni stap isrtava kao jedan elemenat dok pri proracunu uzima sa cvorovima na mestu spajanja sa ostalim stapova ispune.
Ali ako ne uradim " Razdvajanje kontura " , program za proracuna stabilnosti uzima ceo raspon stapa, " L ", ( od lezaja do lezaja, mislim na donji i gorni pojasni stap ) a ne od cvora do cvora ispune.
Ovako se javlja razlika u razultatima.
Mozda nesto gresim ( dok sam radio u predhodnim verzijama Towera, samim tim da greda sece neku ranije iscrtanu gredu ona automatski je podeljena na dve nove grede).
U cemu je rec?
Celicne resetke - stabilnost
Pozdrav!
Mislim da je zdravije za proracun celika da sam podelis odmah u pocetku na segmente gornji i donji pojas resetke (od cvora do cvora). Malo je veci posao. Za proracun statickih uticaja nema nikakav uticaj, ali u slucaju da ti je podeljen pojas onda vidis mesto na kom prekoracuje napone ili ne zadovoljava stabilnost.
Malo je veci posao uneti lokalne ulazne podatke, ali ako se racuna obicna resetka onda mislim da nije nikakav napor. Kod prostornih slozenijih modela je vec malo tezi posao za svaki stap da se unesu lokalni podaci - narocito kada se vise puta menja model i nakon svakog prpracuna potrebno je uneti ponovo podatke - posto je Tower "zaboravan" - ne pamti unete podatke. O pamcenju podataka bi se moglo diskutovati ima i "+" i "-" stranu.
Ja sam za podelu pojaseva na posebne stapove - od cvora do cvora.
Pozdrav.
Mislim da je zdravije za proracun celika da sam podelis odmah u pocetku na segmente gornji i donji pojas resetke (od cvora do cvora). Malo je veci posao. Za proracun statickih uticaja nema nikakav uticaj, ali u slucaju da ti je podeljen pojas onda vidis mesto na kom prekoracuje napone ili ne zadovoljava stabilnost.
Malo je veci posao uneti lokalne ulazne podatke, ali ako se racuna obicna resetka onda mislim da nije nikakav napor. Kod prostornih slozenijih modela je vec malo tezi posao za svaki stap da se unesu lokalni podaci - narocito kada se vise puta menja model i nakon svakog prpracuna potrebno je uneti ponovo podatke - posto je Tower "zaboravan" - ne pamti unete podatke. O pamcenju podataka bi se moglo diskutovati ima i "+" i "-" stranu.
Ja sam za podelu pojaseva na posebne stapove - od cvora do cvora.
Pozdrav.
Da, ja se takodje slazem da je podela od cvora do cvora dobro resenje (ili naknadno razdvajanje kontura) mada postoji mala zamka za donji pojas buduci da ako u odredjenim kombinacijama opterecenja d.p. trpi sile pritiska onda (ukoliko je podela izvrsena po cvorovima) nece biti korektno sracunata duzina izvijanja pa o tome treba vodit racuna prilikom dimenzionisanja.
Naravno da to postoji, ali program radi svoj deo posla proracuna a inzenjer je covek koji upravlja programom i mora da vodi racuna o duzinama izvijanja i granicnim uslovima. Ovo je najmanji deo truda koji moramo uloziti. Mocan alat - oruzje sa kojim treba znati baratati i proceniti izlazne rezultate.filip wrote:Da, ja se takodje slazem da je podela od cvora do cvora dobro resenje (ili naknadno razdvajanje kontura) mada postoji mala zamka za donji pojas buduci da ako u odredjenim kombinacijama opterecenja d.p. trpi sile pritiska onda (ukoliko je podela izvrsena po cvorovima) nece biti korektno sracunata duzina izvijanja pa o tome treba vodit racuna prilikom dimenzionisanja.
Pozdrav.