Postovani,
tokom rada naisao sam na jednu nelogicnost, koju ne znam kako da tretiram. Medjuspratna tavanica, posmatrana zasebno, sa nepomerljivim linijskim osloncima (zidovi), tackastim osloncima i gradama. Dat je link ka dijagramu momenata Mx. Momenti na spoju zida i grede su u gornjoj zoni, da bi u neposrednoj blizini,iznad linijskog oslonca momenti otisli u donju zonu, i te vrednosti znaju da budu vece od vrednosti momenata u sredini ploce. Proguscavanjem mreze konacnih elemenata, momenat u gornjoj zoni se moze povecati 2-5 puta, i skoro isto toliko "lazni" momenat u donjoj zoni ploci, iznad linijskog oslonca. Jasno mi je da je to posledica velicine konacnog elementa, gusca mreza, manji element, manji krak, veca sila. Ali koliki je realan momenat na koji treba dimenzionisati plocu u gornjoj zoni iznad posmatranog zida? Da li su realne vrednosti momenata u gornjoj za konacni element velicine 0,7m.
Pozdrav
http://img138.imageshack.us/content.php ... mmxku7.jpg
[URL=http://img138.imageshack.us/my.php?imag ... mmxku7.jpg][IMG]http://img138.imageshack.us/img138/9372 ... ku7.th.jpg[/IMG][/URL]
Jedna nelogicnost
Ovo nije nelogičnost vec naprotiv, tipičan slučaj koji može da se nazove "umirenje momenta" (ili "umirAnje momenta" 
)
Svaki put kada gledate momenat u ploči na liniji na kojoj imate oslanjanje na zid u istoj liniji, dobićete ovakvu "nelogičnost" kako vi to nazivate.
Šta se zapravo desava na tom mestu ? U polju ploče očekuje se uobičajen oblik deformisanja, ploča u sredini polja ima trbuh a u tačkama oslanjanja ima vertikalno pomeranje jednako nuli. Znači, elasticna linija u tački neposredno pre početka zida, sa donje strane "prilazi zidu". Kada prođe prvu tačku oslanjanja (pocetak zida), zbog nastavljanja zida u tom pravcu, elasticna linija mora da zadovolji jos jedan uslov, a to je da vertikalno pomeranje i sledeće tačke mora biti jednako nuli.
Što je manje rastojanje između početne i sledeće tačke zida, to elastična linija mora oštrije da skrene. Presečne sile u ploči (ali i sile uopste) izračunavaju se na osnovu deformacija. Konkretno, momenti se sračunavaju iz obrtanja koja su opet izvodi pomeranja... Što su veća obrtanja to su veći i momenti. Takođe, sasvim je logičan i momenat suprotnog znaka koji se javlja u sledećem konačnom elementu ploče na osloncu - to je posledica umirenja elasticne linije da bi održala nultu deformaciju. Mreža konačnih elemenata određuje razmak izmedju ovih tačaka oslanjanja, tako da je logično to što dobijate povećanje momenta savijanja smanjujući veličinu konačnih elemenata.
Teoretski, na tom mestu singulariteta trebalo bi da dobijete beskonačan momenat savijanja - to je zapravo tačna vrednost momenta na tom mestu.
Glavno pitanje koje ste postavili je - koliki je realan momenat savijanja na tom mestu ?
Iskoristite komandu za dobijanje uticaja u preseku ploče i izaberite da vam se izračuna prosečna vrednost uticaja na odredjenoj sirini trake - ovime ce se dobiti realan uticaj za dimenzionisanje trake ploče određene sirine koju bi ste i ovako i onako dimenzionisali istom armaturom (širinu trake zadajete vi - prema rasponima, i dimenzijama modela).
)Svaki put kada gledate momenat u ploči na liniji na kojoj imate oslanjanje na zid u istoj liniji, dobićete ovakvu "nelogičnost" kako vi to nazivate.
Šta se zapravo desava na tom mestu ? U polju ploče očekuje se uobičajen oblik deformisanja, ploča u sredini polja ima trbuh a u tačkama oslanjanja ima vertikalno pomeranje jednako nuli. Znači, elasticna linija u tački neposredno pre početka zida, sa donje strane "prilazi zidu". Kada prođe prvu tačku oslanjanja (pocetak zida), zbog nastavljanja zida u tom pravcu, elasticna linija mora da zadovolji jos jedan uslov, a to je da vertikalno pomeranje i sledeće tačke mora biti jednako nuli.
Što je manje rastojanje između početne i sledeće tačke zida, to elastična linija mora oštrije da skrene. Presečne sile u ploči (ali i sile uopste) izračunavaju se na osnovu deformacija. Konkretno, momenti se sračunavaju iz obrtanja koja su opet izvodi pomeranja... Što su veća obrtanja to su veći i momenti. Takođe, sasvim je logičan i momenat suprotnog znaka koji se javlja u sledećem konačnom elementu ploče na osloncu - to je posledica umirenja elasticne linije da bi održala nultu deformaciju. Mreža konačnih elemenata određuje razmak izmedju ovih tačaka oslanjanja, tako da je logično to što dobijate povećanje momenta savijanja smanjujući veličinu konačnih elemenata.
Teoretski, na tom mestu singulariteta trebalo bi da dobijete beskonačan momenat savijanja - to je zapravo tačna vrednost momenta na tom mestu.
Glavno pitanje koje ste postavili je - koliki je realan momenat savijanja na tom mestu ?
Iskoristite komandu za dobijanje uticaja u preseku ploče i izaberite da vam se izračuna prosečna vrednost uticaja na odredjenoj sirini trake - ovime ce se dobiti realan uticaj za dimenzionisanje trake ploče određene sirine koju bi ste i ovako i onako dimenzionisali istom armaturom (širinu trake zadajete vi - prema rasponima, i dimenzijama modela).