Postovani,
Evo uz rad sa vasim programom imam jedno pitanje vezano za graficki prikaz rezultata.
Radimo konzolni stub koji nosi kransku stazu. Konzolni stub se sastoji od tri kruto vezana elementa. Kada se prikaze horizontano pomeranje stuba usled npr. bocnog udara onda se dijagram pomeranja lepo se nacrta i ispis velicine pomeranja dat je samo na maksimumu na vrhu stuba bez obzira od kolko segmenata je sastavljen taj stub. Nama bi bilo potrebno da se ispise velicina pomeranja u nivou kranskog nosaca. Probao sam da iskljucim vidljivost gornjih elemenata stuba ali ni onda nema numerickog ispisa vrednosti.
Kao pitanje: u starom Toweru na svakom spoju elementa je bila ispisana vrednost uticaja. Dali je moguce nesto da se namesti ili da se ugradi u novu verziju programa da prilikom prikaza mozemo dobiti i numericki ispis vrednosti uticaja na mestu gde zelimo? A da ne moramo kliknuti na stap i da pojedinacno prikazujemo.
Ne znam dali sam bio dovoljno jasan. Steta sto ne moze se ubaciti slika u ovaj tekst prozor samo preko web adrese da isto prikazem i na slici iz Towera.
Hvala.
Graficki prikaz rezultata
Obeležavanje dijagrama na linijskim elementima je složen problem.
Suština problema je da se dijagram obeleži 'logično' i uz najmanji broj ispisanih vrednosti - da bi preglednost bila što veća. Uz to je i informativnost trebala da bude što veća.
Kao zadovoljavajući kriterijum za odredjivanje mesta gde će se ispisivati vrednost izabrali smo maksimalnu vrednost dijagrama na svakom delu između nultih tačaka. (Kriterijum koji bi ispisivao ordinate na svakom lokalnom ekstremu je neupotrebljiv kod greda koje su u ploči - svi dijagrami su skokoviti)
Uvedeno unapređenje algoritma iz stare verzije programa (koji je svaku gredu tretirao zasebno a sada se analizira i spajanje više greda i tretiranje kao jedne neprekidne) očigledno ima i negativne efekte - kao u vašem slučaju.
Za sada, jedino se može na način kako ste opisali, pomoću pojedinačnih dijagrama dobiti obeležene ekstremne vrednosti na izabranom štapu.
U programu Tower 6 biće moguće definisati gustinu obeležavanja dijagrama ali i na još neki način uticati na algoritam obeležavanja.
Suština problema je da se dijagram obeleži 'logično' i uz najmanji broj ispisanih vrednosti - da bi preglednost bila što veća. Uz to je i informativnost trebala da bude što veća.
Kao zadovoljavajući kriterijum za odredjivanje mesta gde će se ispisivati vrednost izabrali smo maksimalnu vrednost dijagrama na svakom delu između nultih tačaka. (Kriterijum koji bi ispisivao ordinate na svakom lokalnom ekstremu je neupotrebljiv kod greda koje su u ploči - svi dijagrami su skokoviti)
Uvedeno unapređenje algoritma iz stare verzije programa (koji je svaku gredu tretirao zasebno a sada se analizira i spajanje više greda i tretiranje kao jedne neprekidne) očigledno ima i negativne efekte - kao u vašem slučaju.
Za sada, jedino se može na način kako ste opisali, pomoću pojedinačnih dijagrama dobiti obeležene ekstremne vrednosti na izabranom štapu.
U programu Tower 6 biće moguće definisati gustinu obeležavanja dijagrama ali i na još neki način uticati na algoritam obeležavanja.
Uredu svatio sam i OK.
Sada da neotvaramo novu temu za svaku pojedinu temicu evo sledece pitanje:
Kod slucajeva opterecenja kada se naprave kombinacije i naprimer broj mogucih kombinacija je 40. Ako hocemo da da napravimo anvelopu uticaja onda peske moramo da stikliramo svaku kombinaciju koju zelimo da obuhvatimo i to je dosta sporo narocito sto prozor za slucaj opterecenja nije da kazemo programerski "resizeable" - tojest ne moze se razvuci da naprimer vidim vise opterecenja i tako brze bib bilo da se sve stiklira peske.
Kao resenje mozda bi bilo da se obezbedi mogucnost da prozor bude "resizeable" barem u vertikalnom pravcu (mada nisam siguran dali se moze to uraditi samo za jedan pravac) ili da se ugradi opcija za Select All, i naknadno da odstikliramo osnovna opterecenja koji bi bilo mnogo brze kod pravljenja anvelopa.
Verujem da sam bio dovoljno jasan. Dali postoji mogucnost za ugradnju u postojecu verziju ove male sminke da ne cekamo na Tower 6.
S postovanjem,
Sada da neotvaramo novu temu za svaku pojedinu temicu evo sledece pitanje:
Kod slucajeva opterecenja kada se naprave kombinacije i naprimer broj mogucih kombinacija je 40. Ako hocemo da da napravimo anvelopu uticaja onda peske moramo da stikliramo svaku kombinaciju koju zelimo da obuhvatimo i to je dosta sporo narocito sto prozor za slucaj opterecenja nije da kazemo programerski "resizeable" - tojest ne moze se razvuci da naprimer vidim vise opterecenja i tako brze bib bilo da se sve stiklira peske.
Kao resenje mozda bi bilo da se obezbedi mogucnost da prozor bude "resizeable" barem u vertikalnom pravcu (mada nisam siguran dali se moze to uraditi samo za jedan pravac) ili da se ugradi opcija za Select All, i naknadno da odstikliramo osnovna opterecenja koji bi bilo mnogo brze kod pravljenja anvelopa.
Verujem da sam bio dovoljno jasan. Dali postoji mogucnost za ugradnju u postojecu verziju ove male sminke da ne cekamo na Tower 6.
S postovanjem,
Dobili smo mnogo zahteva za unapredjenje kreiranja anvelopa pa smo u verziji programa Tower izašloj 31.03.2006 (Build 6105) omogućili mnogo lakše i brže definisanje anvelopa, uz minimalno usložnjavanje interfejsa.Astrodome wrote: Ako hocemo da da napravimo anvelopu uticaja onda peske moramo da stikliramo svaku kombinaciju koju zelimo da obuhvatimo i to je dosta sporo...
Korišćenje ove nove funkcionalnosti je veoma lako i intuitivno (mada nas to ne opravdava sto nismo napravili dopunu uputstva programa
)Evo kratkog objašnjenja kako to radi:
U dijalogu za slučajeve opterećenja u modulu za obradu rezultata, kada se check box "Anvelope" uključi, pojavljuje se jedno edit-polje. Ovo edit polje omogućava numericko definisanje anvelopa. Sintaksa je jednostavna. Samo treba upisati redne brojeve slučajeva opterecenja (koji se uključuju u anvelopu) razdvajajuci ih zarezima. Moguce je zadati i grupu uzastopnih opterećenja, navodeći broj prvog i poslednjeg opterecenja, razdvojenih crticom (znak minus). Tekst upisan u tom edit polju je uvek sinhronizovan sa prikazom u listi. Označavanje mišem (uključivanje-isključivanje) kombinacija odmah se odražava i na tekst u edit box-u.
Primer 1:
ako imate 40 kombinacija i slucajeva opterecenja i želite da selektujete svih 40 u anvelopu, jednostavno u edit polje upisite: 1-40
ako želite sve da ih deselektujete - jednostavno obrišite sadržaj edit polja.
Primer 2:
ako želite da uključite prvih 6, i poslednjih 30 opterećenja upišite: 1-6,11-40
Ovakav nacin možda nije u 'Windows' trendu ali ima značajne prednosti:
1. nismo morali da implementiramo složenu logiku 'multi-selekcije', 'desni klik' u dijalogu koji od početka i nije bio projektovan za to,
2. nismo morali da implementiramo nove dugmiće za "Selektuj sve" i "Deselektuj sve"
3. ovo je u skladu sa planiranim unapređenjem (za Tower 6) a to je omogućavanje definisanja i pamćenja više anvelopa.
Anvelope rezultata
Postovani,
Ja vise volim da pitam nego da preturam satima uputstva.
Dali postoji mogucnost npr. kod anvelopa reakcija kod tackastih oslonaca da se nekako dodje do toga da se dobije u kojoj kombinaciji se pojavio najveci momenat ili najveca normalna sila. Ovo bi bilo ja mislim korisno da se moze videti narocito kod kompleksnih modela i sa mnogo kombinacija.
Kod anvelopa reakcija tackastih oslonaca maksimalna vertikalna reakcija i maksimalni momenti ukljestenja nisu odgovarajuca jednom drugome nego su apsolutni maksimumi koje dobijamo prikazom - barem po meni.
S postovanjem
Ja vise volim da pitam nego da preturam satima uputstva.
Dali postoji mogucnost npr. kod anvelopa reakcija kod tackastih oslonaca da se nekako dodje do toga da se dobije u kojoj kombinaciji se pojavio najveci momenat ili najveca normalna sila. Ovo bi bilo ja mislim korisno da se moze videti narocito kod kompleksnih modela i sa mnogo kombinacija.
Kod anvelopa reakcija tackastih oslonaca maksimalna vertikalna reakcija i maksimalni momenti ukljestenja nisu odgovarajuca jednom drugome nego su apsolutni maksimumi koje dobijamo prikazom - barem po meni.
S postovanjem
Nažalost, u programu Tower 5, reakcije oslonaca su se u anvelopskim slučajevima opterećenja pamtile samo kao 2 vrednosti - maksimalna i minimalna.
Kada su se javili zahtevi korisnika, poput vašeg, da reakcije oslonaca (tačkastih) u anvelopskim slučajevima opterećenja daju informaciju o ekstremnim ali i o reakcijama koje odgovaraju ekstremnim (kao što se pamte uticaji u gredama za anvelopske slučajeve), i da se može dobiti informacija o merodavnom slučaju opterećenja koji pravi ekstremnu reakciju, tada je obim izmene koji je trebao da se uradi u programu, bio procenjen kao previse krupan, i ostavili smo to da se izvede u Tower 6.
U toku su radovi na programu Tower 6 i ovo spada u ono što je već urađeno.
Kada su se javili zahtevi korisnika, poput vašeg, da reakcije oslonaca (tačkastih) u anvelopskim slučajevima opterećenja daju informaciju o ekstremnim ali i o reakcijama koje odgovaraju ekstremnim (kao što se pamte uticaji u gredama za anvelopske slučajeve), i da se može dobiti informacija o merodavnom slučaju opterećenja koji pravi ekstremnu reakciju, tada je obim izmene koji je trebao da se uradi u programu, bio procenjen kao previse krupan, i ostavili smo to da se izvede u Tower 6.
U toku su radovi na programu Tower 6 i ovo spada u ono što je već urađeno.
Tabelarni prikaz rezultata
Posto ste nas utesili moram i sledece da napomenem, a sto je vec neko na ovom forumu napomenuo kao predlog da bude moguce i generisati izlazni data file koji se moze ucitati u Exel (coma separated ili slicno).
Kod tackastih oslonaca jako je nezgodno jer naponi ispod temelja samaca ne idu sa koeficijentima sigurnosti, a armatura se dimenzionise sa koeficijentima sigurnosti. Tako postoje slucajevi narocito kada se proracunava i seizmika sto se mora kod svake ozbiljnije konstrukcije da pri dimenzionisanju velicine temeljne stope merodavno je seizmicko optrerecenje sa pripadajucim stalnim a za beton je napr. merodavno vetar jer 1.6xI+1.8xII+1.8xIII > 1.3xI+1.5xII+1.3xIV gde je I-stalno, II- korisno, III-Vetar, IV-seizmika. Sa anvelopama reakcija jako treba biti oprezan narocito kada postoji i kranska staza i slicno. Ako u Tower-u hocemo ovo realno da vidimo onda treba da umesto tackastih oslonaca ubacimo stvarne dimenzije temeljana el. podlozi koje smo nekim proracunom dobili, izvrsiti kombiniranje bez koeficijenata za napon izpod temelja samaca, kontrolisati iste i zatim dimenzionisati betonsku plocu prema koeficijentima koje se definisu. Naravno i uticaji se sada malo menjaju jer ukljestenje vise nije beskonacno. Ovo je sve u redu ali ako se modelira velika hala relativno je to sitno pri prikazu rezultata. A zoom window u uzvestaju jos uvek ima neke decje bolesti - ili mi ne znamo da koristimo?
Zato bi bilo dobro da postoji i mogucnost za tekstualni rezultat file za obradu u Exelu i sa malo vestina sa formulama se moze doci do zeljenih podataka i merodavnih kombinacija i ne mora da pamti to sam program Tower. Na osnovu dobijenih podataka se moze modelirati samo jedan temelj samac i da se napravi dobar prikaz rezultata.
Pozdrav.
Kod tackastih oslonaca jako je nezgodno jer naponi ispod temelja samaca ne idu sa koeficijentima sigurnosti, a armatura se dimenzionise sa koeficijentima sigurnosti. Tako postoje slucajevi narocito kada se proracunava i seizmika sto se mora kod svake ozbiljnije konstrukcije da pri dimenzionisanju velicine temeljne stope merodavno je seizmicko optrerecenje sa pripadajucim stalnim a za beton je napr. merodavno vetar jer 1.6xI+1.8xII+1.8xIII > 1.3xI+1.5xII+1.3xIV gde je I-stalno, II- korisno, III-Vetar, IV-seizmika. Sa anvelopama reakcija jako treba biti oprezan narocito kada postoji i kranska staza i slicno. Ako u Tower-u hocemo ovo realno da vidimo onda treba da umesto tackastih oslonaca ubacimo stvarne dimenzije temeljana el. podlozi koje smo nekim proracunom dobili, izvrsiti kombiniranje bez koeficijenata za napon izpod temelja samaca, kontrolisati iste i zatim dimenzionisati betonsku plocu prema koeficijentima koje se definisu. Naravno i uticaji se sada malo menjaju jer ukljestenje vise nije beskonacno. Ovo je sve u redu ali ako se modelira velika hala relativno je to sitno pri prikazu rezultata. A zoom window u uzvestaju jos uvek ima neke decje bolesti - ili mi ne znamo da koristimo?
Zato bi bilo dobro da postoji i mogucnost za tekstualni rezultat file za obradu u Exelu i sa malo vestina sa formulama se moze doci do zeljenih podataka i merodavnih kombinacija i ne mora da pamti to sam program Tower. Na osnovu dobijenih podataka se moze modelirati samo jedan temelj samac i da se napravi dobar prikaz rezultata.
Pozdrav.
U Tower-u 6 smo planirali eksport tekstualnih rezultata u formatu koji bi lako mogao da se iskoristi u programu Excel (ali i i šire)
Što se tiče upotrebljivosti zoom-window-a (mi ga zovemo plot-window) i mi se slažemo se da je najblaže rečeno - vrlo skromna. Zato smo i predvideli da u programu Tower 6 značajno poradimo i unapredimo ovu funkcionalnost - već znamo šta i kako treba da se unapredi samo još treba to da i realizujemo.
Što se tiče upotrebljivosti zoom-window-a (mi ga zovemo plot-window) i mi se slažemo se da je najblaže rečeno - vrlo skromna. Zato smo i predvideli da u programu Tower 6 značajno poradimo i unapredimo ovu funkcionalnost - već znamo šta i kako treba da se unapredi samo još treba to da i realizujemo.
Re: Tabelarni prikaz rezultata
offtopic:Astrodome wrote:Tako postoje slucajevi narocito kada se proracunava i seizmika sto se mora kod svake ozbiljnije konstrukcije da pri dimenzionisanju velicine temeljne stope merodavno je seizmicko optrerecenje sa pripadajucim stalnim a za beton je napr. merodavno vetar jer 1.6xI+1.8xII+1.8xIII > 1.3xI+1.5xII+1.3xIV gde je I-stalno, II- korisno, III-Vetar, IV-seizmika.
ako je IV seizmicko opterecenje, ne postoji kombinacija 1.3xI+1.5xII+1.3xIV.
konkretno, onaj koeficijent nije 1.5.
.
Mislim da Zbrujic greši: pročitati detaljnije tumačenja Pravilnika za beton i ab 87 u kom je decidno nalašeno da nema opravdanja za jedinstveni koeficijent sigurnosti od 1.3 za kombinacije sa seizmikom.
Ja takođe koristim kombinaciju 1.3g+1.5p+1.3S i začudilo me kad sam video da Tower nudi kombinaciju sa jedinstvenim koeficijentom 1.3.
Ja takođe koristim kombinaciju 1.3g+1.5p+1.3S i začudilo me kad sam video da Tower nudi kombinaciju sa jedinstvenim koeficijentom 1.3.
ubedjen sam da ne gresim.filip wrote:Mislim da Zbrujic greši: pročitati detaljnije tumačenja Pravilnika za beton i ab 87 u kom je decidno nalašeno da nema opravdanja za jedinstveni koeficijent sigurnosti od 1.3 za kombinacije sa seizmikom.
Ja takođe koristim kombinaciju 1.3g+1.5p+1.3S i začudilo me kad sam video da Tower nudi kombinaciju sa jedinstvenim koeficijentom 1.3.
eksplicitno: kombinacije 1.3+1.5+1.3 su kombinacije sa "ostalim" opterecenjima definisanim u clanu 79. seizmike ovde nema.
ovo "detaljnije tumacenje pravilnika" se pretpostavljam odnosi na ovaj deo (citiram ga):
"Treba istaci da usvajanje jedinstvenog koeficijenta sigurnosti za seizmicka opterecenja nema opravdanja, jer, bas se tu, s obzirom na moguce vrste loma, vrste opterecenja i njihova povoljna i nepovoljna dejstva, kao i kombinacije, javlja potreba za uvodjenjem parcijalnih koeficijenata sigurnosti..."
autori su ovim hteli reci da bi valjalo razmatrati povoljnost delovanja stalnog opterecenja (povoljnost delovanja povremenih se resava njihovim uvodjenjem ili ne u kombinaciju opterecenja).
podsecam da tower upravo to i radi. dakle, razmatra, da pojednostavim, i kombinaciju
1.3*(g+sz) ili 1.3*(g+p+sz)
i kombinaciju
1.0*g + 1.3*sz ili 1.0*g + 1.3*(p+sz)
ostaje, skoro filozofsko, pitanje kako i da li ima smisla implementirati neke povecane vrednosti parcijalnih koeficijenata ako je rec o krtom lomu (imajuci na umu sa kojom idejom postoji ovo povecanje). mislim da nema (iako autori u prethodno citiranoj recenici pominju vrste loma).
misljenja sa da su pod "vrstama loma" imali pre na umu zonu na interakcionom dijagramu (da li smo na silaznoj ili uzlaznoj grani).
@filip
ako ste na umu imali neko drugo tumacenje molim vas uputite me.
mozda je ovu polemiku valjalo voditi u drugom topiku.
Poštovanje svima.filip wrote:Mislim da Zbrujic greši: pročitati detaljnije tumačenja Pravilnika za beton i ab 87 u kom je decidno nalašeno da nema opravdanja za jedinstveni koeficijent sigurnosti od 1.3 za kombinacije sa seizmikom.
Ja takođe koristim kombinaciju 1.3g+1.5p+1.3S i začudilo me kad sam video da Tower nudi kombinaciju sa jedinstvenim koeficijentom 1.3.
Ispričavam se se zbog upadice.
Potsjetio bih vas na logiku globalnog koeficienta sigurnosti 1.3 (bio sam pored kad su se ovi seizmički propisi pravili ...kao "mali od kužine", ali dobro
)Naime, prije ovih propisa, u proračunu smo se koristili metodom dozvoljenih napona, gdje smo kod potresa samo povećali dozvoljene napone za 50%.
Ovo je bila osnovica za određivanje globalnog koegicienta sigurnosti 1.3, koji nije ništa drugo do prosječna vrijednost svih parcijalih koeficijenata sigurnosti podijeljena sa 1.5.
Ne treba previše brinuti, jer njegova veličina i nije tako presudna, ako znamo da se većina seizmičke energije ipak povjerava duktilnoj sposobnosti konstrukcije....stvarni potres je takoitako veći od projektnog za faktor 4-5 .
Pošto se kod seizmičke analize uzima samo 1/2 p, "pravilno" je:
1.3*I+1.3*0.5*II+ 1,3*IV ---> 1.3*I+0.65*II+1.3*IV
ili 1.0*I+0.65*II+1.3*IV
Stižu vam uskoro EUROCODE 8, a tamo su stvari ipak malo jasnije što se tiče potresa. Međutim, ni to neće proći bez primjedbe, koliko ja nas poznam....Važno je da razvoj ide dalje.
Pozdrav iz Ljubljane
hvala na ovim informacijama.Vranješ wrote: Poštovanje svima.
Ispričavam se se zbog upadice.
Potsjetio bih vas na logiku globalnog koeficienta sigurnosti 1.3 (bio sam pored kad su se ovi seizmički propisi pravili ...kao "mali od kužine", ali dobro
Naime, prije ovih propisa, u proračunu smo se koristili metodom dozvoljenih napona, gdje smo kod potresa samo povećali dozvoljene napone za 50%.
Ovo je bila osnovica za određivanje globalnog koegicienta sigurnosti 1.3, koji nije ništa drugo do prosječna vrijednost svih parcijalih koeficijenata sigurnosti podijeljena sa 1.5.
Ne treba previše brinuti, jer njegova veličina i nije tako presudna, ako znamo da se većina seizmičke energije ipak povjerava duktilnoj sposobnosti konstrukcije....stvarni potres je takoitako veći od projektnog za faktor 4-5 .
Pošto se kod seizmičke analize uzima samo 1/2 p, "pravilno" je:
1.3*I+1.3*0.5*II+ 1,3*IV ---> 1.3*I+0.65*II+1.3*IV
ili 1.0*I+0.65*II+1.3*IV
Stižu vam uskoro EUROCODE 8, a tamo su stvari ipak malo jasnije što se tiče potresa. Međutim, ni to neće proći bez primjedbe, koliko ja nas poznam....Važno je da razvoj ide dalje.
Pozdrav iz Ljubljane
podsetio bih samo da se p/2 moze koristiti SAMO za korisno opterecenje, a ne za sva povremena.
pri tome, za pojedine vrste korisnih opterecenja (neka skladista, biblioteke...) ovih 0.5 ume biti nekonzervativna procena (stvar inzenjerske procene).
kako tower racuna sa ovih 0.5, u situacijama kada ovakva pretpostavka nije pozeljna, to opterecenje valja proglasiti "nekim drugim povremenim", kada ce ici sa koeficijentom 1.0.
sto se tice konstatacije da sve ovo nije posebno interesantno za krajnji rezultat, a i za ponasanje konstrukcije, potpuno se slazem
i dalje mi je neprijatno sto sve ovo pisemo u topiku "graficki prikaz rezultata"
.