poštovani korisnici molim za pomoć
nedavno sam počeo koristiti tower 5.5 te imam nekoliko nejasnoća u jednostavnijim proračunima. naime kod ploča oslonjenim na zidove, grede i stupove, na spojevima i krajevima zidova, te iznad stupova se javljaju određene koncentracije napona, koje mogu biti poprilično velike i daju veliku armaturu. Neznam kako da interpretiram te utjecaje i da li određeni dio treba zanemariti jer se ti utjecaji mjenjaju kako se mjenja i gustoća mreže. inače sam imao prilike koristiti program sofistik gdje se to rješavalo "omekšavanjem oslonaca" - elastičnim osloncima što mije sugerirao i jedan kolega koji radi u verziji tower 3.1. Međutim primjetio sam da davanje elastičnog oslonca (r2) ne mjenja situaciju nego samo gustoća mreže. Također sam uočio da gustoća mreže izravno utjeće i na upetost grede u zid. Može li mi netko pomoći u svezi ovih stvari - koju gustoću mreže da koristim (kod rjeđe mreže upetost u zid je veća)
također me zamima armatura u ploči iznad grede, paralelno s gredom da li se zbraja sa armaturom dobivenom u gredi (u širini stvarne dimenzije grede)
Inaće bih se zahvalio na korisnim informacijama dobivenim sa foruma u svezi modeliranja seizmičkih zidova a pojavilo mi se i jedno dodatno pitanje : što je sa slučajnim tirzijskim učincima od +-0,05L koji se moraju dodati proračunatim poprečnim silama. Kako se ti utjecaji dodaju ili su oni već obuhvaćenim proračunom po EC.
Zamin me da li stvarno smanjujete krutost zidova na pola pri proračunu na potres
analiza utjecaja
Promaklo mi je ovo pitanje, i ja se zbog toga izvinjavam.
Pojava velikih koncentracija uticaja na mestima dejstva koncentrisanih sila, skretanja konture (uglovi) je sasvim normalna i ocekivana pojava.
Teoretski, na mestu dejstva koncentrisane sile na povrsinskom nosacu, vrednost momenta savijanja je neizracunljiva i tezi beskonacnosti. Naravno, to je teorijsko resenje, a metoda konacnih elemenata je zasnovana na istoj toj teoriji. Sto se elementi manji, dobija se resenje koje je blize teoretskom, odnosno momenat se sve vise povecava.
Naravno, u praksi ne postoji opterecenje koje deluje u jednoj tacki (povrsini beskonacno maloj). Takodje, na mestima skretanja konture, dolazi do koncentracije napona, iz istog razloga - tako je i u teoriji.
Ove situacije se resavaju vrlo jednostavno. Ako ste na primer, dobili momenat u ploci od 150kNm/m koji zahteva jako veliku povrsinu armature, morate obratiti paznju i na to kolika je povrsina ploce na kojoj se toliki momenat javlja. Ploca se armira paralelnim sipkama na odredjenom razmaku, tako da se uticaj koji treba da se pokrije armaturom dobija kao srednja vrednost uticaja na nekoj sirini.
Najlakse mozete proveriti koliki je srednji momenat na izabranoj sirini, koriscenjem funkcije "presek" i zadavanjem odgovarajuce sirine.
Program takodje poseduje i opciju "zone oslonaca" kojim se "zaobljuju" vrhovi u koncentracijama uticaja (momenata savijanja)
O armiranju grede koja je u ploci napisano je u uputstvu, a ja cu samo kratko da podsetim da za grede u ploci treba ukljuciti "fiktivnu ekscentricnost" radi bolje raspodele uticaja izmedju grede i ploce. Armatura u gredi je armatura u gredim armatura u ploci je armatura u ploci. Armaturu dobijenu proracunom morate ispostovati, ne smete zanemarivati dobijene uticaje. (ono sto sam napisao o tome kako se traba odnositi prema koncentracijama uticaja NIJE ZANEMARIVANJE uticaje vec USREDNJAVANJE uticaja - armatura postavljena po traci odredjene sirine, mora biti u stanju da primi uticaje iz ploce na toj sirini)
Inzenjer mora znati kako da modelira konstrukciju tako da dobije najbolju preraspodelu uticaja medju elementima. A kada to dobije, onda mora da ispostuje te uticaje prilikom dimenzionisanja.
Jedan ram koji se sastoji od dva stuba i jedne grede izmedju njih mozete modelirati na koliko god hocete nacina, a najbolje je da izaberete nacin kod koga ce recimo armiranje biti najjednostavnije. A to je da na primer oslobodite momenat savijanja na krajevima grede - time cete dobiti i stubove bez momenata i necete da sprovodite armaturu iz stuba u gredu da bi ste pokrili momenat na spoju stuba i grede...
U tom smislu (a i u svetlu ranije napisanog) mozete sami doneti zakljucak sta treba da radite i kako da se ponasate u slucaju ukljestenja grede u zid.
Krutosti zidova pri seizmickoj analizi u programu Tower 5, ne redukuju automatski. To mozete uraditi rucno, izmenom karakteristika seta podataka zida.
Pojava velikih koncentracija uticaja na mestima dejstva koncentrisanih sila, skretanja konture (uglovi) je sasvim normalna i ocekivana pojava.
Teoretski, na mestu dejstva koncentrisane sile na povrsinskom nosacu, vrednost momenta savijanja je neizracunljiva i tezi beskonacnosti. Naravno, to je teorijsko resenje, a metoda konacnih elemenata je zasnovana na istoj toj teoriji. Sto se elementi manji, dobija se resenje koje je blize teoretskom, odnosno momenat se sve vise povecava.
Naravno, u praksi ne postoji opterecenje koje deluje u jednoj tacki (povrsini beskonacno maloj). Takodje, na mestima skretanja konture, dolazi do koncentracije napona, iz istog razloga - tako je i u teoriji.
Ove situacije se resavaju vrlo jednostavno. Ako ste na primer, dobili momenat u ploci od 150kNm/m koji zahteva jako veliku povrsinu armature, morate obratiti paznju i na to kolika je povrsina ploce na kojoj se toliki momenat javlja. Ploca se armira paralelnim sipkama na odredjenom razmaku, tako da se uticaj koji treba da se pokrije armaturom dobija kao srednja vrednost uticaja na nekoj sirini.
Najlakse mozete proveriti koliki je srednji momenat na izabranoj sirini, koriscenjem funkcije "presek" i zadavanjem odgovarajuce sirine.
Program takodje poseduje i opciju "zone oslonaca" kojim se "zaobljuju" vrhovi u koncentracijama uticaja (momenata savijanja)
O armiranju grede koja je u ploci napisano je u uputstvu, a ja cu samo kratko da podsetim da za grede u ploci treba ukljuciti "fiktivnu ekscentricnost" radi bolje raspodele uticaja izmedju grede i ploce. Armatura u gredi je armatura u gredim armatura u ploci je armatura u ploci. Armaturu dobijenu proracunom morate ispostovati, ne smete zanemarivati dobijene uticaje. (ono sto sam napisao o tome kako se traba odnositi prema koncentracijama uticaja NIJE ZANEMARIVANJE uticaje vec USREDNJAVANJE uticaja - armatura postavljena po traci odredjene sirine, mora biti u stanju da primi uticaje iz ploce na toj sirini)
Inzenjer mora znati kako da modelira konstrukciju tako da dobije najbolju preraspodelu uticaja medju elementima. A kada to dobije, onda mora da ispostuje te uticaje prilikom dimenzionisanja.
Jedan ram koji se sastoji od dva stuba i jedne grede izmedju njih mozete modelirati na koliko god hocete nacina, a najbolje je da izaberete nacin kod koga ce recimo armiranje biti najjednostavnije. A to je da na primer oslobodite momenat savijanja na krajevima grede - time cete dobiti i stubove bez momenata i necete da sprovodite armaturu iz stuba u gredu da bi ste pokrili momenat na spoju stuba i grede...
U tom smislu (a i u svetlu ranije napisanog) mozete sami doneti zakljucak sta treba da radite i kako da se ponasate u slucaju ukljestenja grede u zid.
Krutosti zidova pri seizmickoj analizi u programu Tower 5, ne redukuju automatski. To mozete uraditi rucno, izmenom karakteristika seta podataka zida.