Modeliranje lezista

[MJ]

Pozdrav svima,

da li neko ima ideju kako modelirati lezista na mostu.
Naime, u pitanju je kontinualac na 3 polja ukupne duzine 110m

Na stubu s2 su 4 nepokretna lezista a na ostalim stubovima pokretna lezista.

Kako modelirati lezista da bih dobio uticaje i reakcije na osnovu kojih
cu kasnije dimenzionisati i usvojiti lezista.

Probao sam da ih unesem u model kao kratke stapove kojima bih oslobadjao momente za
nepokretno leziste ili transverzalnu silu i momente na jednom kraju za
pokretno leziste.
Program prijavljuje da je sistem labilan i sl. Mozda je u pitanju suvise mali presek stapa?!

Da li neko ima neku drugu ideju?

Hvala

[b.milan]

Pretpostavljam da je razlog zbog koga ne koristite obicne oslonce (pokretne i nepokretne) taj sto zelite da modelirate oslonce koji sprecavaju pomeranje samo u jednom pravcu (recimo samo na dole) a ne sprecavaju pomeranja na gore - takozvani nelinearni oslonci.


S obzirom da nelinearni oslonci u programu Tower 5 ne postoje, u slucaju potrebe mogu se modelirati kratkim stapovima. Nacin koji ste opisali je dobar - verovatno ste samo zaboravili da sprecite pomeranja kao sto su na primer rotacija nosaca oko svoje ose, pomeranje upravno na ravan ...


Inace, ako ne zelite da sprovodite nelinearan proracun, tada jednostavno treba da upotrebite obicne oslonce a lezista dimenzionisete na osnovu reakcija tih oslonaca.

[MJ]

Hvala na odgovoru.

U mom resenju postoji jedan problem a to je koji presek usvojiti za te grede koje treba da simuliraju leziste.
Uticaji u ovim stapovima se drasticno menjaju u zavisnosti od usvojenog seta.

[b.milan]

.. a meni jos uvek nije 100% jasno zbog cega za modeliranje lezista koristite oslonjene stapove a ne samo oslonce - ovo pitam da ne bih pisao odgovor u stilu "ako radite nelinearan postupak onda morate ovako a ako ne radite nelinearan onda radite onako..."

[MJ]

.. a meni jos uvek nije 100% jasno zbog cega za modeliranje lezista koristite oslonjene stapove a ne samo oslonce - ovo pitam da ne bih pisao odgovor u stilu "ako radite nelinearan postupak onda morate ovako a ako ne radite nelinearan onda radite onako..."

Pa dobro, moguce je odvojiti gornji deo konstrukcije od stubova i lezista zameniti osloncima ali npr. ako zelim da napravim ceo, integralan model sa stubovima a narocito ako zelim da imam uticaje u stubovima od seizmike i sl.

[b.milan]

Tek sam sada shvatio o cemu se radi - izvinjavam se.

Pokretna lezista na stubovima predstavljaju oslobodjenu vezu stuba i mosta. Znaci - na stubovima oslobodite odgovarajucu transverazalnu silu i momanat savijanja i dobicete tacno ono sto treba.
Silu u lezistu dobijate kao vrednist aksijalne sile u vrhu stapa.
Za modeliranje nepokretnog lezista oslobodite momenat a nemojte transverzalnu silu.

[MJ]

Moja greska je bila sto sam ja ta lezista modelirao kao proste stapove, dakle zglobovi i na jednom i na drugom kraju stapa, pa jos kad se kod pokretnih oslobodi transv. sila...naravno da ce biti labilan!

Hvala na odgovoru, no ostaje onaj drugi deo pitanja:

Koliku duzinu uzeti za te stapove (leziste ima relativno malu visinu 15-20cm) i koji poprecni presek?

Ovi parametri uticu na presecne sile koje ce se dobiti u tim stapovima a samim tim i na dimenzionisanje lezista!

[b.milan]

Uopste ne treba da lezista modelirate stapovima - vec sam rekao da se veza stuba i nosaca (odnosno mesto na kome se nosac oslanja na stub i gde se nalazi leziste) modelira tako sto oslobodite odgovarajuce uticaje na kraju stuba - komanda "Konstrukcija -> Oslobdjanje uticaja". Nema nikakve potrebe za bilo kakvim kratkim stapovima.

[Astrodome]

Uopste ne treba da lezista modelirate stapovima - vec sam rekao da se veza stuba i nosaca .....

Mozda i treba kolega da modelira leziste sa kratkim stapom. Dosta modela sam uradio u SAP2000 i tamo sam vibroizolatere kao elasticna lezista modelirao kao kratke stapove.

Most jos nisam radio u vasem programu i ni u kom ali imam zamisao da na jednom stubu ima po cetri lezista naprimer siroka putna povrsina i modelira samo da je saobracajno operecenje na jednos strani i da sve je povezano. U ovom slucaju verovatno nije medel samo linjski sistem nego kombinacija povrsinskih i linijskih elemenata. Neznam dali sam pogodio problem koji kolega MJ hoce da nam opise.

Medjutim kod zadavanja karakteristika ovakvih kratkih stapova potrebno je biti vrlo oprezan kada se racuna sa Towerom. Kratak stap sa malim poprecnim presekom i smanjenim modulom elasticnosti a ostali delovi relativno kruti gde moze doci do matematicke nemogucnosti resenja sistem - tipa labilan ili deljenje sa nulom i bezvezni rezultati. Ovo nije greska Tower-a to je matematika.

Odprilike ovo je moje svatanje problema sa kojim se bori kolega MJ.


Pozdrav.

[MJ]

Uopste ne treba da lezista modelirate stapovima - vec sam rekao da se veza stuba i nosaca (odnosno mesto na kome se nosac oslanja na stub i gde se nalazi leziste) modelira tako sto oslobodite odgovarajuce uticaje na kraju stuba - komanda "Konstrukcija -> Oslobdjanje uticaja". Nema nikakve potrebe za bilo kakvim kratkim stapovima.

Naravno da mi ne trebaju kratki stapovi za modeliranje lezista ako razmisljamo o stubovima kao elementima u zgradarstvu ali u mostovima obicno stub bude neko zidno platno...pa jos na vrhu ima i lezisnu gredu...Mislim da varijanta sa "Konstrukcija -> Oslobdjanje uticaja" ovde ne pije vodu jer nema sta da se oslobadja. Kolovozna konstrukcija naleze svojom donjom povrsinom na lezisnu gredu, prakticno je veza linijska.
Na kraju krajeva potrebno je dimenzionisati i lezista.

Kazem, moze se ovo resiti razdvajanjem kolovozne k-je od stubova, pravitljenjem 2 modela...U prvom modelu bi se umesto lezista postavili tackasti oslonci itd...

Ja sam pokusao to da objedinim u jednom modelu, da skratim posao, odatle ti kratki stapovi.

[markom]

Kazem, moze se ovo resiti razdvajanjem kolovozne k-je od stubova, pravitljenjem 2 modela...U prvom modelu bi se umesto lezista postavili tackasti oslonci itd...

Ja sam pokusao to da objedinim u jednom modelu, da skratim posao, odatle ti kratki stapovi.

Hmm, trebalo bi da moze i u jednom modelu. Ja sam to radio u SAPu ali moras biti oprezan sa oslobadjanjem uticaja.

- Pokretno leziste bi tebalo da se modeluje kao kratak pendel stub (oba cvora oslobodjeni za sve momente savinjanja)

- Nepokretno leziste formiras kao stap koji je na kontaktu sa mostom zglobno oslonjen a na kontaktu sa stubom ukljesten.

- Nepokretno leziste u jednom pravcu resavas analogno.

Pri svemu tome stubove u temelju najcesce moras tretirati kao ukljestene

Ne zaboravi da most ima 6 stepeni slobode i da moras toliko i da postavis lezista (nepokretno leziste ukida 3 stepena slobode, pokretno 1...) I naravno na sve to determinanta matrice krutosti koja se formira ne sme da bude jednaka 0

Kad su u pitanju krutosti, prevashodno EF (mod.el. x povrsina) treba ti stap koji ce realno oponasati leziste. Usvoji istu visinu ali pogodi mu EF, tako da ce ti epsilon (dilatacija) biti ista u modelu i konstrukciji, tj.

E neoprena x F neoprena = E betona x F betona

F betona = (E neoprena x F neoprena) / E betona

i naravno ovo ti je realno samo za linisko ponasanje materijala.

Analogno ovome, kod nepokretnih lezista, zadajes i EI u oba pravca, da pogodis krutost na horizontalne uticaje. Ovde je stvar komplikovanija i znatno zavisi od tipa lezista (pojave klizanja izmedju metalnih ploca ugradjenih u neopren i samog neoprena, tj vise nije zanemarljiv deo Morovog integrala koji se odnosi na klizanje i uticaj transverzalne sile na deformaciju). Za svako leziste u katalogu imas podatke, makar u starim mostogradnjinim katalozima ovi podaci postoje.


Pozdrav