Pozdrav svima!
Verovatno ima korisnika koji su radili modele u Tower 5.4 i imaju sacuvane fajlove dimenzionisanja stubova. Sada verovatno imaju Tower 5.5 najnovijeg build-a. Dali neko probao da otvori dimenzionisanje koji je izvrsen u T5.4 i to snimio pod drugim imenom i nakon toga bez ponovnog pustanja statickog proracuna izvrsi sledece:
- za neki proizvoljan stub koji izabere samo je potrebno da udje u lokalne ulazne podatke i da promeni "a1" na neku drugu vrednost. Ovim se izgubi samo rezultati dimenzionisanje stuba. Nakon toga nek vrati "a1" na staru vrednost i izvrsi ponovno dimenzionisanje u T5.5.
Kakvi su rezultati gledano Tower 5.4 i Tower 5.5?
Ocekujem odgovor drugih kolega koji mogu ovo proveriti!
Unapred hvala!
Tower 5.4 vs. Tower 5.5
Re: Tower 5.4 vs. Tower 5.5
Ne znam na šta se ovde konkretno cilja ali sto se tiče propisa PBAB87 i dimenzionisanje uz razmatranje izvijanja pomerljivih konstrukcija, od verzije 5.5 Build 6115 promenjen je kriterijum koji odredjuje da li će se uticaji izvijanja uzimati u obzir ili ne. Ova izmena je opisana u tekstu koji se odnosi na novine u Build-u 6115.Astrodome wrote: Kakvi su rezultati gledano Tower 5.4 i Tower 5.5?
Pretpostavljam da je to u pitanju.
od verzije 5.5 Build 6115 promenjen je kriterijum koji odredjuje da li će se uticaji izvijanja uzimati u obzir ili ne
23.11.2006.
Izašla je verzija 5.5 - build 6115
Ova verzija sadrži samo jednu ispravku - u dimenzionisanju betona po PBAB87 za pomerljive konstrukcije granična vrednost vitkosti ispod koje se efekti izvijanja ne uzimaju u obzir sada je postavljena na 25. Do sada je granična vrednost vitkosti bila računata na način koji se koristi kod nepomerljivih konstrukcija: 50 - 25 x (odnos_momenata_na_krajevima).
Sta nam to znaci? Dali su stara (pre 23.11.2006) dimenzionisanjaprema PBAB87 onda pogresna ili nisu?
Nisu male razlike u pitanju!
Pozdrav!
Jedno pravilo je tumaceno na jedan nacin - sada se tumaci na drugi nacin.
U svakom slucaju, ovde se radi o aproksimativnom postupku kojima se odredjuju uticaji koji se dodaju uticajima proracunatim po teoriji I reda.
U slucaju pomerljivih konstrukcija, tacno je da je dopustena mogucnost upotrebe rezultata iz teorije I reda sa dodatkom uticaja od izvijanja, ali ovde se mora biti veoma oprezan jer kljucni podatak - duzina izvijanja, od koje gotovo sve zavisi je u najmanju ruku nepouzdan. U slucaju pomerljivih konstrukcija, u kojima su duzine izvijanja velike, i greske zbog netacne duzine izvijanja su vece. Zato se za ove ove konstrukcije preporucuje upotreba tacnijih metoda proracuna - torije II reda na primer.
Kada uporedite rezultate dimenzionisanja na osnovu rezultata teorije II reda sa onime sto se dobija koristeci metode dopunske ekscentricnosti videcete da postoje razlike.
Da li to onda znaci da su rezultati svih dimenzionisanja metodom dopunske ekscentricnosti netacni ? Naravno da ne. Jednostavno, metoda dopunske ekscentricnosti zbog svoje nesavrsenosti daje veliki "rastur" mogucih rezultata.
U svakom slucaju, ovde se radi o aproksimativnom postupku kojima se odredjuju uticaji koji se dodaju uticajima proracunatim po teoriji I reda.
U slucaju pomerljivih konstrukcija, tacno je da je dopustena mogucnost upotrebe rezultata iz teorije I reda sa dodatkom uticaja od izvijanja, ali ovde se mora biti veoma oprezan jer kljucni podatak - duzina izvijanja, od koje gotovo sve zavisi je u najmanju ruku nepouzdan. U slucaju pomerljivih konstrukcija, u kojima su duzine izvijanja velike, i greske zbog netacne duzine izvijanja su vece. Zato se za ove ove konstrukcije preporucuje upotreba tacnijih metoda proracuna - torije II reda na primer.
Kada uporedite rezultate dimenzionisanja na osnovu rezultata teorije II reda sa onime sto se dobija koristeci metode dopunske ekscentricnosti videcete da postoje razlike.
Da li to onda znaci da su rezultati svih dimenzionisanja metodom dopunske ekscentricnosti netacni ? Naravno da ne. Jednostavno, metoda dopunske ekscentricnosti zbog svoje nesavrsenosti daje veliki "rastur" mogucih rezultata.