· www.radimpex.rs · info@radimpex.rs ·

Opšti slučaj: zid visine 6m, raspona 8m oslonjen na krajevima zida, debljina zida 12cm (uzet primer iz knjige "Armirani beton 3", Radosavljević - Bajić). Opterećenje zida: na vrhu zida linijsko opterećenje 50 kN/m, na donjoj ivici zida 40 kN/m + sopstvena težina zida. Kako doći do korektnog momenta ...

jedino je sporno što u donjoj zoni uzengija nije "otvorena" na jednu i drugu stranu tako da grane pokrivaju otprilike širinu temeljne trake (minus zaštitni sloj armature); potrebna armatura donje zone se slaže u celoj širini temeljne trake; potrebna armatura gornje zone postavlja se u kruni cokla (u...

Takođe. Radio sam "sitniji " projekat koji je išao nemačkom revidentu i nije bilo nikakvih primedbi.

Investitorima treba objasniti da im je pametno i sigurno da grade po propisima, i siguran sam da ce svaki ozbiljni investitor to i prihvatiti. Ne vidim šta je problem da se ta vaša obiteljska kuca (npr. prizemlje+sprat+potkrovlje) modelira i proračuna kao okvirni sistem ili mješoviti sistem sa još ...

Ako na ab ploči imamo mašine za koje su definisane vrednosti i statičkog i dinamičkog opterećenja , kojim koeficijentima sigurnosti ulazite u proračun kad je u kombinaciji dinamičko dinamičko opterećenje? Radi se o proračunu prema PBAB i meni je logično da statičko opterećenje mašina (težina mašina)...

Ne: prema EC d je statička visina ploče a ne debljina ploče.

Nejasno je na osnovu čega je širina 60cm ako je debljina zida 30cm. Trebalo bi da je a1=b=30cm. Slično pitanje je postavljeno na temi T8 pa bi ovo trebalo pojasniti: na osnovu čega je u kalkulatoru povećana dužina ravnih delova obima kritičnog preseka sa a1=b na a1=2b?

-vetar se nikada ne kombinuje sa seizmikom (znači koef. je nula)
-sneg bi trebalo u punom iznosu ali nije velika greška ako ide sa koeficijentom 0.5 pošto se se radi o malom opterećenju (samo na jednoj etaži/krovu) u odnosu na ukupno korisno opterećenje koje je distribuisano po svim etažama

može, naravno, i tako.
jeste malo smaranje za male kućice ali - može.

Naravno da je najtačnije da se reakcije (linijske i koncentrisane) prenesu na svoja mesta na ploči. Problem je što je to dosta mukotrpna procedura a - nakon dugogodišnjeg iskustva mogu da tvrdim - nema nekih velikih benefita u odnosu na pojednostavljenja. Lično tavansku ploču opterećujem površinskim...

Dozvolite da predočim jedan lični zaključak do kog sam došao nakon mnoštva testiranja i kontrola po ovoj problematici (pre svega je važno za proboj na ivici ab zida, za stubove već imamo više načina kontrole). Kada pokušavate doći do vrednosti smičuće sile duž kritičnog preseka povlačenjem vektorski...

Da li je moguće proveriti sledeće: kada se podese parametri za prikaz elemenata konstrukcije za papir, konkretno za prikaz grede isprekidanom linijom debljine 0.5, prikaz je korektan kada blok na papiru ima orijentaciju uspravno . Međutim, kada se blok postavi položeno , pri printanju ovako zadan pa...

Pardon, nakon detaljnije provere, editujem svoju prethodnu poruku: Tower korektno računa napone u spregnutom poprečnom preseku primenjujući moment inercije idealizovanog preseka.

Izvinjavam se na uznemiravanju.

Nadam se da ćete me prosvetliti u vezi problema proračuna napona u poprečnom preseku spregnute grede. Naime, imamo gredu sa poprečnim T-presekom formiranom od dela betonske ploče (npr. debljine 20cm i širine 150cm) i čeličnog (npr. HEB 240) nosača (uzmimo da se radi o čistoj gredi koja se ne nalazi ...

Uz dužno poštovanje, meni i dalje ostaje nejasno zašto bi se maksimalna vrednost smičuće sile množila sa ukupnom dužinom (dela) kritičnog obima i više sam sklon da radim sa prosečnim vrednostima koje onda množim (ili ne množim) odgovarajućim korekcionim faktorima (1.25-1.35). Ja razumem da smo koriš...