Koliko gresimo ako pri proracunu medjuspratne konstrukcije od AB ploca i greda "iskljicimo torziju greda u plocama" ukljucujuci i gredu preko koje se kontinualno nastavlja konzolna ploca erkera?
da objasnim situaciju: Imam tavanicu od 2 AB ploce. Prva ploca je slobodno oslonjena stim sto sa jedne strane ima prepust (konzolu - erker). Na mestu gde pocinje konzola nalazi se greda jer ispod nema zida.
E sad, kad ostavim ukljucenu torziju za ovu gredu javi se prekoracenje 5tr!
Kad iskljucim torziju pri proracunu uticaj predje na plocu ali se moze izarmirati!
Torzija greda u plocama!
Letimično sam pretrčao po forumu i izgleda da stvarno nema (mada sam bio ubeđen da je tema negde "okrznuta") . Bilo kako bilo - ako ja dobro razumem stvar - Tower zbog primenjene metode i uslova kompatibilnosti na spoju ploča-greda, prevodi dobar deo momenata savijanja ploče na grede (u obliku momenata torzije). Radi se -u ogromnoj većini slučajeva -o "fiktivnoj " torziji. To je priča koja se vuče od najranijih programa na kojima smo radili (STRESS, SAP, PLANET, pa preko svih dosadašnjih verzija TOWER-a) i uvek je trebalo reagovati smanjenjem torzione krutosti greda kao input podatkom.
Moja navika je da odmah u startu moment inercije greda I1 smanjim za 10 puta prilikom proračuna ravanskih modela.
Naravno, postoje specijalni slučajevi, kada ovo nije opravdano učiniti - preciznije: čini se greška. Takav slučaj je, npr. konzolna ploča uklještena u gredu (da banalizujem: desno od grede je ploča a levo otvor stepenišnog trakta).
Ne znam da li neko ima drugačije mišljenje ali meni se rezultati koje dobijam ovakvim pristupom čine logičnim i očekivanim.
Moja navika je da odmah u startu moment inercije greda I1 smanjim za 10 puta prilikom proračuna ravanskih modela.
Naravno, postoje specijalni slučajevi, kada ovo nije opravdano učiniti - preciznije: čini se greška. Takav slučaj je, npr. konzolna ploča uklještena u gredu (da banalizujem: desno od grede je ploča a levo otvor stepenišnog trakta).
Ne znam da li neko ima drugačije mišljenje ali meni se rezultati koje dobijam ovakvim pristupom čine logičnim i očekivanim.
Smanjivanjem torzione krutosti gredama izaziva se preraspodela uticaja na druge elemente. Recimo, time sto ce se smanjiti momenat torzije u gredama dobice se povecanje momanta savijanja u ploci i(ili) gredi koja se ukrsta sa tom gredom.
Ako se pri dimenzionisanju ispostuju tako dobijeni uticaji, i ako se zadovolje svi ostali uslovi (deformacija, prsline), tada ste korektno resili problem.
Koliko treba smanjiti torzioni momenat inercije I1 ?
U programu Tower 6 najbolje je to prepustiti programu da on to sam uradi - u dijalogu koji se javlja pred proracun postoji check-box za to.
Mana je to sto ce se pri tome svim gredama u ploci iskljuciti nosivost na torziju. Moguce je da postoje grede kod kojih se to ne sme uraditi (kao sto je to vec navedeno u diskusiji) pa se onda sve mora uraditi rucno - kao sto se to radilo u programu Tower 5. Znaci, tada mora da se ide od seta do seta grede i da se smanjuju vrednosti za I1.
Ne postoji univerzalni faktor koji je dobar za sve moguce slucajeve, za sve moguce modele, i za sve moguce odnose medju krutostima elemenata.
Treba se voditi sledecim (empirijskim) podatkom - ukoliko smanjimo vrednost za torzioni moment inercije I1 10 puta, dobijeni momenat torzije u takvoj gredi bice 10 puta manji.
Iz razloga tacnosti proracuna, ali iz drugih razloga koje ne bih sada spominjao, najoptimalnije je da se izvrsi sto manja korekcija torzionog momenta inercije I1. Odnosno, ako se prihvatljivi rezultati (sa stanovista tau napona i potrebnih uzengija) dobijaju kada se I1 na primer, smanji 5 puta, tada nema nekog logicnog razloga da se radi sa smanjenjem od 100 puta.
Znaci, redukcija I1 je sasvim u redu ali ipak treba naci neku meru.
Ako se pri dimenzionisanju ispostuju tako dobijeni uticaji, i ako se zadovolje svi ostali uslovi (deformacija, prsline), tada ste korektno resili problem.
Koliko treba smanjiti torzioni momenat inercije I1 ?
U programu Tower 6 najbolje je to prepustiti programu da on to sam uradi - u dijalogu koji se javlja pred proracun postoji check-box za to.
Mana je to sto ce se pri tome svim gredama u ploci iskljuciti nosivost na torziju. Moguce je da postoje grede kod kojih se to ne sme uraditi (kao sto je to vec navedeno u diskusiji) pa se onda sve mora uraditi rucno - kao sto se to radilo u programu Tower 5. Znaci, tada mora da se ide od seta do seta grede i da se smanjuju vrednosti za I1.
Ne postoji univerzalni faktor koji je dobar za sve moguce slucajeve, za sve moguce modele, i za sve moguce odnose medju krutostima elemenata.
Treba se voditi sledecim (empirijskim) podatkom - ukoliko smanjimo vrednost za torzioni moment inercije I1 10 puta, dobijeni momenat torzije u takvoj gredi bice 10 puta manji.
Iz razloga tacnosti proracuna, ali iz drugih razloga koje ne bih sada spominjao, najoptimalnije je da se izvrsi sto manja korekcija torzionog momenta inercije I1. Odnosno, ako se prihvatljivi rezultati (sa stanovista tau napona i potrebnih uzengija) dobijaju kada se I1 na primer, smanji 5 puta, tada nema nekog logicnog razloga da se radi sa smanjenjem od 100 puta.
Znaci, redukcija I1 je sasvim u redu ali ipak treba naci neku meru.
[quote="b.milan"]Smanjivanjem torzione krutosti gredama izaziva se preraspodela uticaja na druge elemente. Recimo, time sto ce se smanjiti momenat torzije u gredama dobice se povecanje momanta savijanja u ploci i(ili) gredi koja se ukrsta sa tom gredom.
Ja sam imao slučaj da kod proračuna trakastih temelja - dakle roštilja greda u nekim kratkim gradama dobijem jako velike posmične napone od torzije dakle jako veliku potrebnu poprečnu armaturu. To se smanji smanjivanjem torzijske krutosti, ali nisam bio siguran što se dešava sa elementom ako mu ugradim manje vilica uz povečanje uzdužne armature u elemenima koji se vežu na njega. Da li će doći do raspucavanja tog elementa i daljnjeg utjecaja vlage na armaturu ili ne. bio sam dostau dilemi da li je dopušteno smanjivati I1 u slučaju trakastih temelja
Ja sam imao slučaj da kod proračuna trakastih temelja - dakle roštilja greda u nekim kratkim gradama dobijem jako velike posmične napone od torzije dakle jako veliku potrebnu poprečnu armaturu. To se smanji smanjivanjem torzijske krutosti, ali nisam bio siguran što se dešava sa elementom ako mu ugradim manje vilica uz povečanje uzdužne armature u elemenima koji se vežu na njega. Da li će doći do raspucavanja tog elementa i daljnjeg utjecaja vlage na armaturu ili ne. bio sam dostau dilemi da li je dopušteno smanjivati I1 u slučaju trakastih temelja
HB wrote:...ali nisam bio siguran što se dešava sa elementom ako mu ugradim manje vilica uz povečanje uzdužne armature u elemenima koji se vežu na njega. ...
Konstrukcija uvek se ponasa prema nacinu armiranja - kao da je programiramo. Uvek treba postovati nacin armiranja i kolicine armature koje se dobiju modelom. Mislim da nece niko pogresiti ako smanji krutost grede u proracunskom modelu i dodje do preraspodele - povecanja momenta savijanja u drugom elementu ali da to pokrije potrebnom armaturom u detaljima armiranja.
To se gotovo pouzdano moze zakljuciti na osnovu deformacije (pomeranja i rotacije) elemenata konstrukcije. Na mestima gde imate veliko uvrtanje sigurno ce doci do prskanja betona.HB wrote: ...Da li će doći do raspucavanja tog elementa i daljnjeg utjecaja vlage na armaturu ili ne.
Kod greda u ploci, tu je ploca da 'pomogne' gredi, odnosno da 'izigramo' propise i da torziju iz grede direktno pretvorimo u savijanje ploce u pravcu upravnom na osu grede. Kod grede u ploci, ploca sa svojom krutoscu utice na minimizovanje povecanje uvrtanja grede kojoj je smanjen I1.HB wrote: ... bio sam dostau dilemi da li je dopušteno smanjivati I1 u slučaju trakastih temelja
U ostalim slucajevima, dobice se znacajno povecanje uvrtanja (rotacija oko svoje ose) grede zbog smanjenja krutosti I1. Nekada to povecano uvrtanje ne moze da se dopusti zbog kriterijuma upotrebljivosti - iako sa stanovista nosivosti i dimenzionisanja sve prolazi kako mi zelimo.
Citat iz Armiranog betona 3 od Radosavljevica, iz poglavlja gredni roštilji:
"Ispitivanja krutosti grednih nosača na torziju pokazuju da pojavom dijagonalnih prslina od glavnih napona zatezanja krutost na torziju značajno opada u odnosu na krutost homogene grede. U stanju eksploatacionih opterećenja krutost na torziju može opasti na 20-50 % krutosti homogenih preseka... ...Ako se traže uticaji pri graničnom stanju loma, preporučuje se da se proračun sprovede sa potpunim zanemarenjem krutosti nosača na torziju, jer je pri opterećenjima bliskim lomu torziona krutost praktično ravna nuli." Kraj citata
Napominjem da se radi o grednim roštiljima
"Ispitivanja krutosti grednih nosača na torziju pokazuju da pojavom dijagonalnih prslina od glavnih napona zatezanja krutost na torziju značajno opada u odnosu na krutost homogene grede. U stanju eksploatacionih opterećenja krutost na torziju može opasti na 20-50 % krutosti homogenih preseka... ...Ako se traže uticaji pri graničnom stanju loma, preporučuje se da se proračun sprovede sa potpunim zanemarenjem krutosti nosača na torziju, jer je pri opterećenjima bliskim lomu torziona krutost praktično ravna nuli." Kraj citata
Napominjem da se radi o grednim roštiljima
Upravo tako kao što stoji u citatu.ezoranm wrote:Citat iz Armiranog betona 3 od Radosavljevica, iz poglavlja gredni roštilji:
"Ispitivanja krutosti grednih nosača na torziju pokazuju da pojavom dijagonalnih prslina od glavnih napona zatezanja krutost na torziju značajno opada u odnosu na krutost homogene grede. U stanju eksploatacionih opterećenja krutost na torziju može opasti na 20-50 % krutosti homogenih preseka... ...Ako se traže uticaji pri graničnom stanju loma, preporučuje se da se proračun sprovede sa potpunim zanemarenjem krutosti nosača na torziju, jer je pri opterećenjima bliskim lomu torziona krutost praktično ravna nuli." Kraj citata
Napominjem da se radi o grednim roštiljima
Postoje dvije vrste torzije (već su gore spomenute obe ). "kompatibilna" i "ravnotežna" . Kod roštilja se radi o kompatibilnoj, a kod slučaja balkonske ploče, koju je spomenuo kolega JJO, radi se o rabnotežnoj torziji.
Za kompatibilnu volim reći "nema armature, nema torzije".
Naime, ako idete jedan ab roštilj ispitivati do rušenja, zbog prslina će se torzijska krutost toliko smanjiti da će u fazi rušenja vertikalno opterećenje roštilj preuzimati još samo preko poznatog nam dvojca M i Q.
Za konstrukcije sa kompatibilnom torzijom se kaže (u literaturi) , da se iste dimenzioniraju tako što se uzme It=0, odnosno Mt=0, a kod provjere vetikalnog pomjeranja (ugiba) u obzir se uzimam 50%It, odnosno 50%Mt. Ovo ima itekako logike.
Kad je u pitanju konstrukcija u kojoj nastupa ravnotežna torzija, onda se kod dimenzioniranja uzme u 100% iznosi.
Pozdrav
Meni je ova tema oduvek bila interesantna. Znamo da se torzija u betonu prima prostornim resetkama od pritisnutih betonskih "stapova" i zategnutih "stapova" od armature.
Ako ima deformacije tj obrtanja preseka mora da dodje i do nekih uticaja torzije (sto je kruci presek vece uticaje vuce na sebe). Jedna strana preseka grubo govoreci vuce na dole a druga na gore i tim spregom unutrasnjih sila tj sila u dijagonalama resetke presek se suprotstavlja torziji.
Meni je ta slika dovoljno jasna, medjutim ostaje mi pitanje, da li se ovim narusava kapacitet nosivosti za transverzalne sile? Tj na jednoj strani se tauT i tauM oduzimaju a na drugoj sabiraju. Kako se ovo odrazava na pritisnute betonske dijagonale u preseku na mestima gde se sabiraju tauM i tauT.
Moze li doci do prekoracenja napona ako isuvise olako uzmemo da je I1 priblizno jednak 0?
Ako ima deformacije tj obrtanja preseka mora da dodje i do nekih uticaja torzije (sto je kruci presek vece uticaje vuce na sebe). Jedna strana preseka grubo govoreci vuce na dole a druga na gore i tim spregom unutrasnjih sila tj sila u dijagonalama resetke presek se suprotstavlja torziji.
Meni je ta slika dovoljno jasna, medjutim ostaje mi pitanje, da li se ovim narusava kapacitet nosivosti za transverzalne sile? Tj na jednoj strani se tauT i tauM oduzimaju a na drugoj sabiraju. Kako se ovo odrazava na pritisnute betonske dijagonale u preseku na mestima gde se sabiraju tauM i tauT.
Moze li doci do prekoracenja napona ako isuvise olako uzmemo da je I1 priblizno jednak 0?