· www.radimpex.rs · info@radimpex.rs ·

Nekada je mozda postojala ova tema ali sam zaboravila razlog zbog cega se koeficijenti prema PBAB-u za kombinacije sa seizmikom uzimaju 0,65 a ne 1,5 kako je to dato u clanu 80

zato što se korisno opterećenje u seizmici uzima sa polovičnom vrednošću (uglavnom).
kada izmožite 1.3*p/2 onda je to = 0.65*p.

naravno, u nekim situacijama je obaveza da korisno opterećenje uđe u seizmiku sa punom vrednošću pa će tada i koeficijent biti 1.3.

cak i de je tako 0,5x1,5 je 0,75

sonja wrote:Nekada je mozda postojala ova tema ali sam zaboravila razlog zbog cega se koeficijenti prema PBAB-u za kombinacije sa seizmikom uzimaju 0,65 a ne 1,5 kako je to dato u clanu 80

Clan 80 PBAB-a se ne odnosi na seizmiku pa se tih 1,5 ne moze primenjivati na seizmiku.
U clanu 79 je navedeno na koje se vrste opterecenja odnosi clan 80.

Nisam ja ni napisala da se odnosi na seizmiku nego na kombinacije opterecenja koje su, da budem precizna>

Clan 80:
Za stalno i promenjivo opterecenje, kao i za ostala opterecenja granicni uticaji u preseku se odredjuju prema izrazima


Su = 1.3 Sg + 1.5Sp + 1.3 Sdelta za epsilon a vece od 3

pitanje je trebalo da glasi zasto se u automatski izabranim kombinacijama javlja 0.65 umesto 1.5 kao koeficijent promenjivog opterecenja, za sve slucajeve epsilon a vece od 3?

Mozete li navesti neku kombinaciju iz programa Tower koja nije u skladu sa onim sto ocekujete?
Ja sam iz Vaseg prvog posta razumeo da pitate u vezi seizmike i clana 80.

1 STALNO OPTEREĆENJE (g)
2 KORISNO OPTEREĆENJE
3 SEIZMIKA U X PRAVCU
4 SEIZMIKA U Y PRAVCU
5 Komb.: I+II
6 Komb.: 1.6xI+1.8xII
7 Komb.: 1.3xI+0.65xII+1.3xIV
8 Komb.: 1.3xI+0.65xII+1.3xIII
9 Komb.: 1.3xI+0.65xII-1.3xIV
10 Komb.: 1.3xI+0.65xII-1.3xIII
11 Komb.: I+0.65xII-1.3xIV
12 Komb.: I+0.65xII+1.3xIII
13 Komb.: I+0.65xII-1.3xIII
14 Komb.: I+0.65xII+1.3xIV
15 Komb.: I+1.8xII
16 Komb.: 1.3xI+1.3xIV
17 Komb.: 1.3xI-1.3xIII
18 Komb.: 1.3xI+1.3xIII
19 Komb.: 1.3xI-1.3xIV
20 Komb.: I-1.3xIV
21 Komb.: I+1.3xIII
22 Komb.: I-1.3xIII
23 Komb.: I+1.3xIV
24 Komb.: 1.6xI
25 Komb.: I

Su = 1.3 Sg + 1.5Sp + 1.3 Sdelta

Postoji kolizija navedenog u PBAB-u i pravilniku za seizmiku po pitanju koeficijenata o kojima je rijec.
Ipak pravilnik za seizmiku u clanu 15. definise jedinstven koef. sigurnosti od 1.30 (a ne kao u PBAB 1.50).
Kako je pravilnik za seizmiku mjerodavan nema dileme da treba usvojiti 1.30.

Po mom mišljenju, ništa nije sporno.
U ćlanu 79. PBAB, između ostalog piše:

Sp - uticaji od promenljivih opterećenja: korisnog pokretnog opterećenja, statičkog ili dinamičkog, opterećenja snegom i opterećenja vetrom

Dakle, prilično jasno piše da u Sp ne ulazi seizmičko opterećenje. Koeficijenti sigurnosti koji su navedeni u članu 80. PBAB i koji se odnose na Sp, nikako se ne mogu odnositi na seizmiku. Ako ovde buni izraz "dinamičko", on nema nikakve veze sa seizmikom jer se odnosi na korisno opterecenje, koje može biti pokretno, statičko ili dinamičko.

Kao što je kolega NBM naveo, član 81. upućuje da se za proračun uticaja od seizmike koriste posebni propisi i u tim propisima definisan je koeficijent sigurnosti od 1,3 ("Pravilnik o tehničkim normativima o izgradnj objekata visokogradnje u seizmičkim područjima" - Sl. list SFRJ br 31/81)

Tacno tako, koeficijenti u kombinaciji sa seizmikom su svi 1,3

Medjutim u pomenutim kombinacijama je 0,65, sto je pola od 1,3
To je p/2 za verovatno korisno opterecenje prema clanu 19 Pravilnika za seizmiku

kako se pri modalnoj analizi uzima p/2, a koeficijent sigurnosti je 1,3 x 0.5 = 0.65 sa vec uzetim p/2 (u modalnoj analizi), da li to znaci da se smanji intenzitet korisnog na 1/4 u automatskim kombinacijama po PBAB-u?

Propisima je definisano:

VI. ПРОРАЧУН СЕИЗМИЧКИХ СИЛА
Члан 19.
Укупна тежина објекта G одређује се као сума сталног оптерећења, вероватног корисног оптерећења и оптерећења снегом.
Вероватно корисно оптерећење узима се у висини од 50% оптерећења одређеног прописима за оптерећења. Ако је корисно оптерећење значајно (складишта, силоси, библиотеке, архиви и др.), сеизмичке силе одређују се за најнеповољнији случај максималног, односно минималног стварног оптерећења.
Тежина сталне опреме узима се у пуном износу.


Znači, propisano je da se samo pri proračunu seizmičkih sila uzima 50% korisnog opterećenja, ustvari uzima se verovatno opterećenje. Na inženjerima je da procene koji je to procenat u zavisnosti od vrste objekta ili opterećenja.

Što se tiče kombinacije uticaja, kada se opterećenja kombinuju sa seizmičkim opterećenjem mislim da je u redu što se i tu ide sa verovatnim opterećenjem pa se uzima koeficijent 0,65, iako se to u propisima ne definiše. Mislim da je greška što program po defaultu uzima vrednost 0,65. Taj iznos je dobar kod stambenih zgrada jer se poklapa sa verovatnim opterećenjem ali kod skladišta, silosa, biblioteka,... ne bi trebalo da taj koeficijent bude 0,65. Trebalo bi da postoji mogućnost "ručnog" unosa tog keoficijenta, koji bi kod navedenih objekata bio 1,3.

Izvadok iz "PROJEKTOVANJE SEIZMIČKI OTPORNIH ARMIRANOBETONSKIH KONSTRUKCIJA KROZ PRIMERE" od Vanja Alendar

Prema YU81, uticaji zemljotresa se racunaju bez kombinovanja istovremenih uticaja iz dva pravca. Koeficijent sigurnosti za sva opterecenja koja ulaze u seizmicku kombinaciju opterecenja je jedinstven i iznosi g =1,3, bez obzira na iznos dilatacija armature. Ukoliko stalno opterecenje deluje povoljno, treba proveriti i kombinaciju sa snizenom vrednoscu koeficijenta sigurnosti za stalno opterecenje g =1,0. Nije redak slucaj u praksi da se seizmicka dejstva tretiraju kao "ostala opterecenja" prema BAB-u /16/, sto je naravno pogresno.
Seizmicka kombinacija opterecenja obuhvata dejstvo stalnog, 50% korisnog i opterecenje snegom, bez vetra. Propisi ne ukazuju da li se dejstva "ostalih opterecenja" prema BAB-u /16/- temperatura, skupljanje betona, sleganje oslonaca itd. kombinuju sa dejstvom zemljotresa. U praksi se obicno ne kombinuju, ali ima argumenata i za i protiv, pri cemu treba razlikovati problem kapaciteta nosivosti preseka od potrebnog kapaciteta pomeranja, neoprenskih lezista mostova, na primer.